Kriza rimske republike i gradjanski ratovi Agrarna kriza

Kriza rimske republike i gradjanski ratovi

Agrarna kriza • Sredinom 2. veka p. n. e. Rim je zahvatila ozbiljna agrarna kriza, koja je za posledicu imala slabljenje vojne moći Rima • Najviše su stradali slobodni seljaci, širom Italije • Dok su oni ratovali, njihova imanja su ostajala neobradjena; osim toga oni su teško prodavali svoje proizvode, pošto su Rim i Italija bili preplavljeni žitom sa poseda bogatih zemljoposednika i iz provincija • Pritisnuti porezima, oni su se zaduživali kod bogatih Rimljana, kada nisu mogli da vrate dug morali su da prodaju imanja • Na taj način su bogati Rimljani stvarali latifundije, velike zemljišne posede, dok su siromašni seljaci odlazili u gradove i postajali proleteri, gradska sirotinja

• Proleteri nisu služili u rimskoj vojsci, jer nisu posedovali imovinu, zbog čega se propadanje seljaka negativno odrazilo na vojnu moć Rima • Agrarnu krizu je 133. god. p. n. e. pokušao da reši narodni tribun Tiberije Grah • Narodna skupština je, na njegov predlog, usvojila agrarni zakon po kojem nijedan rimski gradjanin nije mogao da poseduje više od 500 jutara državne zemlje (1 jutro 5754, 64 m²), dok je višak trebalo podeliti siromašnim seljacima

• Predlog Tiberija Graha izazvao je veliko nezadovoljstvo senatora, on je prekršio drevni običaj po kojem Senat ima presudnu ulogu u vodjenju državnih finansija • U uličnim neredima Tiberije Grah i oko 300 njegovih pristalica bili su ubijeni; to je bio prvi put da su se na ulicama Rima sukobili naoružani rimski gradjani i da je ubijen rimski magistrat

• Tiberijevu delatnost obnovio je deset godina kasnije njegov brat Gaj Grah, koji je 123. i 122. god. p. n. e. bio biran za tribuna • Obnovio je agrarni zakon svog brata, pobrinuo se da se proleterima prodaje žito iz državnih rezervi po niskim cenama • Medjutim, doživeo je istu sudbinu kao i njegov brat, ubijen je 121. god. p. n. e. • Sukobi oko reformi braće Grah, bili su uvod u gradjanske ratove u Rimu • Gradjanski ratovi su izbijali izmedju moćnih ljudi, koji su nastojali da steknu vlast u rimskoj državi • Ovi sukobi su do temelja potresli rimsku republiku i na kraju doveli do njene propasti

Prvi gradjanski rat u Rimu • Prvi gradjanski rat izbio je u prvoj polovini 1. veka p. n. e. izmedju dvojice vojskovodja: Gaja Marija i Kornelija Sule • Gaj Marije je odbranio Italiju od napada germanskih plemena sa severa: Kimbra i Tevtonaca • On je sproveo vojnu reformu, kojom je rimska vojska od gradjanske prerasla u profesionalnu, on je počeo da u vojsku angažuje proletere, koji su za služenje vojske dobijali platu; tako su, umesto gradjana kojima je to bila obaveza, u rimskoj vojsci služili ljudi, kojima je to bila plaćena profesija • Ključni nedostatak ove reforme bio je stvaranje neraskidive veze izmedju vojnika i vojskovodja; vojnici su od vojskovodje očekivali deo ratnog plena i zemljišne posede nakon vojne službe, zauzvrat oni su bili spremni da vojskovodju prate bilo gde i bilo kada, pa i u gradjanskim ratovima

• Glavni Marijev protivnik bio je Kornelije Sula, iz ugledne patricijske porodice • Oni su pripadali različitim strujama u političkom životu Rima • Gaj Marije je bio vodja populara, koji su svoje interese ostvarivali preko Narodne skupštine, dok je Kornelije Sula pripadao grupaciji optimata, koji su svoje interese ostvarivali preko Senata

Gaj Marije i Kornelije Sula

• Otvoreni sukob ove dvojice izbio je 88. god. p. n. e. oko izbora za zapovednika za rat u Maloj Aziji, jer su obojica bili zainteresovani za ovo imenovanje • Sukob je okončan 83. god. p. n. e. Sulinim osvajanjem Rima • Osvojivši Rim Sula je sproveo proskripcije, njegovi politički protivnici su proskribovani, tj. stavljeni van zakona, svako ih je mogao nekažnjeno ubiti, a njihova imovina je deljena Sulinim pristalicama

• Sula je 82. god. p. n. e. izabran za diktatora, ali je njegova diktatura bila vremenski neograničena • On je umanjio ulogu narodnih tribuna, zabranivši im da vrše bilo koju drugu magistraturu, tako da se njihova politička karijera završavala sa tribunatom, dok je ojačao i obnovio Senat, proširivši ga svojim pristalicama • Pošto je sredio prilike u republici, Sula se dobrovoljno 79. god. p. n. e. povukao sa vlasti, vlast je ostavio rimskom narodu

Položaj robova i robovski ustanci • Tokom istorije starog Rima robovi su bili veoma bitan faktor razvoja rimske ekonomije • Robovi su nabavljani na razne načine: kupovinom ili najčešće kao ratni zarobljenici, broj robova je naročito porastao nakon rimskog osvajanja Sredozemlja • Životima robova raspolagao je njihov gospodar • U najtežem položaju su bili robovi koji su radili u rudnicima, kamenolomima, na zemlji, dok su u najboljem položaju bili učeni robovi, koji su radili kao lični sekretari, vaspitači, učitelji ili lekari • Prvi ustanci robova podignuti su 135. i 104. god. na Siciliji, ali oni nisu predstavljali ozbiljnu pretnju

• Posebnu vrstu robova činili su gladijatori, koji su obučavani da se bore medjusobno ili protiv divljih zveri u arenama • Tradicija gladijatorskih borbi najverovatnije potiče iz etrurske kulture i da je to bilo prinošenje ljudske žrtve palim ratnicima u borbi

Borba gladijatora

• Najpoznatiji robovski ustanak bio je Spartakov ustanak, koji je izbio na jugu Italije, u gradu Kapui, 74. god. p. n. e. • Spartak je bio gladijator, tračkog porekla • Pobuna je počela od gladijatora, ali se ubrzo ustanicima pridružio veliki broj robova • Ustanici su porazili rimsku vojsku u nekoliko bitaka, ali su poraženi 71. god. p. n. e. , Spartak je poginuo, a 6000 robova je razapeto na krst.