Kriva relativne ponude offer curve supply curve pokazuje

Kriva relativne ponude (offer curve – supply curve) pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda.

Šta pokazuje kriva relativne ponude? n n Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X da bi htela da izvozi različite količine proizvoda Y.

Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu n n Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf = ½, guraće PX/PY naviše. onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X Pomera se naviše duž krive dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju

Opšta i parcijalna ravnoteža

Kriva relativne ponude bliža je osi na kojoj se nalazi a. n b. n c. n d. n Uvozno dobro Izvozno dobro Bilo koje dobro Nerazmenljivo dobro

Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki 1. 5, u Zemlji 2 su: a. n b. n c. n d. n 3/4 2/3 3/2 4/3

Ako raste tražnja za uvoznim dobrom: a. Odnosi razmene ostaju isti n b. Odnosi razmene se pogoršavaju n c. Odnosi razmene se pogoršavaju u susednoj zemlji n d. Nemamo jednoznačan rezultat n n

Parcijalna ravnoteža u izvozu robe X Izvodimo ponudu iz Ponuda Zemlje 1 Tražnja Zemlje 2

n Izvodimo uvoznu tražnju n n Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za PF= ½, guraće PX/PY naviše. Kada se to dogodi, Zemlja 1 će će se pomeriti naviše dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za proizvodom X (tj. , Zemlja 2 će se pomeriti niz svoju krivu rel. ponude). N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

A višak uvozne tražnje je. . . CN N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

zadatak 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene a. b. c. d. Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne ponude Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude Relativna cena proizvoda X će pasti Sve je tačno N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

Izvođenje krive indiferentnosti trgovine (TI) PROIZVODI TROŠI “Obična” kriva indiferencije RAZMENJUJE

Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše

Formalno izvođenje S

PROIZVODI TROŠI E RAZMENJUJE TROŠI PROIZVODI E’

TROŠIO E TROŠI 0 70*80 -60*50= 5600 -3000=2600 60*100 -80*42. 5= 6000 -3400=2600 E’

Stabilna i nestabilna ravnoteža n n Ravnoteža u tački A je nestabilna, automatski je pomera ka B ili C koje su stabilne!!! Malo odstupanje od tačke B vodi ka C

1. Šta je tačno? a. Tražnja za uvoznim dobrima definisana je viškom tražnje za tim dobrom. b. Izvozna ponuda definisana je viškm ponude za tim dobrom c. Kriva izvozne ponude ravnija je od krive ukupne ponude d. Sve navedeno je tačno

2. Kada je relativna cena iznad ravnotežne a. Višak tražnje veći je od viška ponude b. Tražena količina veća je od ponude c. Cena će pasti d. Sve navedeno je tačno

3. Kriva relativne ponude pokazuje a. Izvoznu ponudu jedne zemlje b. Tražnju za izvozom te zemlje c. Uvoznu tražnju njenog trgovinskog partnera i njegovu izvoznu ponudu d. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu zemlje o kojoj se govori

4. Kriva relativne ponude naginje se ka osi koja meri a. Uvoznu robu b. Robu koja se izvozi c. Izvozni ili uvozni proizvod d. Nerazmenljivo dobro

5. Izvozne cene moraju porasti da bi izvoz porastao jer ta zemlja a. Ima rastuće proizvodnji oportunitetne torškove u izvoznoj b. Ima opadajuće oportunitetne troškove u proizvodnji uvoznih supstituta c. Ima opadajuću potrošnji marginalnu d. Sve navedeno je tačno stopu supstitucije u

6. Šta je NETAČNO u analizi parcijalne ravnoteže a. Oslanja se na trandicionalne krive ponude i tražnje b. Izolovano posmatra jedno tržište c. Može se koristiti za određivanje ravnotežne relativne cene ali ne i ravnotežne količine u razmeni d. Sve navedeno je tačno Ne znamo ravnotežnu količinu prozvoda 2 u razmeni

7. Šta je tačno kada govorimo o parcijalnoj ravnoteži a. Ponuda i tražnja se izvode iz krive proizvodnih mogućnosti i krive indiferentnosti b. Pokazuje iste informacije kako i kriva relativne ponude c. Pokazuje istu tačku ravnoteže i tačku relativnih cena kao i kriva relativne ponude d. Sve navedeno je tačno

8. Na koji se način analiza parcijalne ravnoteže razlikuje od analize opšte ravnoteže? a. Samo ova prva može da se koristi za određivanje ravnotežne relativne u razmeni b. Samo ova prva može da se upotrebi za nalaženje ravnotežne količine c. Samo ova prva uzima u obzir interakciju sa svim ostalim proizvodima koje zemlja proizvodi d. Samo ova prva daje aproksimaciju na postavljena pitanja, druga daje pun odgovor

9. Ako su odnosi razmene u zemlji 1 100, udrugoj iznose : a. 100*2 b. 1/100 c. 2/2 d. 2/100

10. Ako poraste Px/Py (odnosi razmene), kod partnera se oni: a. Pogoršavaju b. Poboljšavaju c. Ne menjaju d. Ne može se tačno utvrditi

11. Ako zemlja 2 ne utiče na svetske cene, njena kriva relativne ponude : a. Je prava linija b. Savija se ka osi koja meri njenu uvoznu robu c. Seče pravi segment svetske krive relativne ponude d. Seče se sa pozitivno nagnutom delom krive relativne ponude sveta d. Kriva relativne ponude zemlje rotira ka osi koja meri njeno izvozno dobro

12. Ako se ukusi menjaju u korist uvoznog dobra: a. Kriva relativne ponude te zemlje rotira ka osi koja meri uvozno dobro b. Partnerova kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri uvozno dobro c. Partnerova kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri izvozno dobro d. Kriva ponude te zemlje rotira ka osi koja meri njeno izvozno dobro

13. Ako se ukusi menjaju u korist uvoznog dobra a. Odnosi razmene se ne menjanju b. Odnosi razmene se pogošavaju c. Partnerovi odnosi pogoršavaju razmene se d. Ne može se tačno utvrtiti na osnovu ovih podataka

14. Ako se ukusi menjaju kao u prethodnom zadatku, obim razmene: a. Raste b. Pada c. Ne menja se d. Nema jednoznačnog odgovora

15. Pogoršanje odnosa razmene vodi promeni blagostanja, koje : a. b. c. d. Opada Raste Ne menja se Nema jednoznačnog odgovora