Kretanje tela u gravitacionom polju Da obnovimo 1

Kretanje tela u gravitacionom polju

Da obnovimo: 1. Gravitaciono polje i gravitaciono polje Zemlje. 2. Gravitaciona sila i sila Zemljine teže. 3. Njutnov zakon gravitacije. 4. Osobine gravitacione sile. 5. Jačina gravitacionog polja i jačina gravitacionog polja Zemlje. 6. Pravac i smer gravitacione sile i jačine gravitacionog polja.

Kretanje tela u gravitacionom polju 1. Slobodan pad 2. Vertikalni hitac naniže 3. Vertikalni hitac naviše

• Jedan od najvažnijih primera • kretanja sa konstantnim ubrzanjem je slobodni pad na Zemljinoj površini. Galileo Galilej (italijanski fizičar, rođen u drugoj polovini XVI veka) , proučavajući slobodni pad s kosog tornja u Pizi, pokazao je, da je vreme padanja lakših i težih tela gotovo jednako. • U vakuumu sva tela padaju jednako dugo bez obzira na njihov oblik, veličinu i materijal od kojeg su napravljena.

Slobodan pad • Slobodno padanje je kretanje tela • • u gravitacionom polju, bez početne brzine, samo pod uticajem sile Zemljine teže. To je ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje sa gravitacionim ubrzanjem. Zanemaruje se uticaj sredine: otpor vazduha, trenje, vetar. . .

• gravitaciono ubrzanje

• U dugačkoj staklenoj cevi nalaze se k vakuum vazduh • pero. Posmatraj njihova kretanja i odgovor je razlika.

Objasnite zašto slon pada brže na prvoj slici a na drugoj istovremeno sa mišem pada na podligu. . Da li je zanemarena neka sila u drugom slušaju? Da li je gravitaciono ubrzanje različito za različita tela?

Vertikalni hitac naniže • Vertikalni hitac naniže je kretanje tela u gravitacionom polju sa početnom brzinom vertikalnog pravca i smera naniže. To je ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje sa gravitacionim ubrzanjem.

Vertikalni hitac naviše • Vertikalni hitac naviše je kretanje tela u • • gravitacionom polju, sa početnom brzinom vertikalnog pravca i smera naviše. To je ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje sa gravitacionim ubrzanjem koje ima suprotan smeru kretanja tela. Brzina tela se smanjuje i telo dostiže maksimalnu visinu, onda kada mu je krajnja brzina nula.