Kreativnost i psihoterapija Sergej Rahmanjinov i Gustav Maler

Kreativnost i psihoterapija: Sergej Rahmanjinov i Gustav Maler kao pacijenti Vladan Starčević Profesor Univerziteta u Sidneju

Muzička kreativnost, psihopatologija i psihoterapija • Kako emocionalne teškoće kompozitora utiču na njihovu kreativnost? • Kakvi su efekti psihoterapijskih intervencija na kreativnost kompozitora?

Sergej Rahmanjinov i Gustav Maler • Različiti životni i muzički putevi • Podređivanje komponovanja karijeri dirigenta i koncertnog pijaniste (Rahmanjinov), odnosno karijeri dirigenta (Maler) • Problemi s muzičkom kritikom i muzičkim establišmentom • Emocionalne teškoće • Traženje pomoći od psihoterapeuta

Sergej Rahmanjinov: sputana kreativnost preosetljivog genija Sergej Rahmanjinov (1873 -1943)

Mladi Rahmanjinov • Uspešno okončane studije na konzervatorijumu u Moskvi kada je Rahmanjinov imao tek 20 godina • Osvojena „velika zlatna medalja“, treći put u istoriji konzervatorijuma • Podrška Čajkovskog (koji je Rahmanjinovu bio uzor) i Antona Arenskog (profesora harmonije) • Komponovanje nekoliko kompozicija među kojima je i prelid u cis-molu koji ga je proslavio

https: //www. youtube. com/watch? v=w. XQCPAR 0 EHo

Velika očekivanja • Posle iznenadne smrti Čajkovskog 1893. godine, očekivalo se da Rahmanjinov nastavi njegov muzički put • „Činilo mi se da ne postoji ništa što ne mogu da uradim i polagao sam velike nade u svoju budućnost. “ • Komponovanje Prve simfonije: „Imao sam veoma visoko mišljenje o tom delu… Bio sam ubeđen da sam ovom simfonijom otvorio sasvim nove puteve u muzici. “

…. I prve sumnje • Sumnja u vrednost Prve simfonije prilikom proba pred njenu premijeru • Negativne/obeshrabrujuće reakcije Rimski. Korsakova i Tanjejeva • Gubitak samopouzdanja

15. mart 1897. , Sankt Petersburg Premijera Prve simfonije

https: //youtu. be/Ww. NVl. PDy. HW 8? t=1670 https: //youtu. be/1 q 0 t 683 xa. WI? t=2353

Rahmanjinov na premijeri • Nije se usudio sa uđe u koncertnu dvoranu za vreme premijere. • Sedeo je na stepenicama hodnika uz koncertnu dvoranu, povremeno pokrivajući uši rukama „kako bih sprečio sebe da čujem sopstvenu muziku. “ • „Bio je to najmučniji trenutak u mom životu. “ • Pobegao je odmah posle završetka izvođenja i lutao gradom. • „Sva moja nadanja i sva vera koju sam imao u sebe bili su uništeni. “

Reakcije posle premijere • Loše izvođenje simfonije, slabo uvežban orkestar, dirigent (Aleksandar Glazunov) je navodno bio pijan • „Kada bi postojao konzervatorijum u paklu, kada bi jedan od njegovih talentovanih studenata dobio zadatak da komponuje programsku simfoniju o Sedam egipatskih kuga i kada bi on komponovao simfoniju kakvu nam je predstavio g. Rahmanjinov, onda bi on savršeno obavio taj zadatak i oduševio stanovnike pakla. “ (Cezar Kui)

Odnos Rahmanjinova prema Prvoj simfoniji • Potpuno odbacivanje, skoro odricanje od simfonijskog prvenca • Zabrana štampanja partiture • Rahmanjinov nije pokušao da preradi simfoniju • Drugo izvođenje tek posle njegove smrti

Duševna kriza Rahmanjinova (1897 -1900) • „Moje samopouzdanje je iznenada pretrpelo težak udarac. Mučni sati koje sam proveo sumnjajući u sebe i svoje sposobnosti…doveli su me do zaključka da bi trebalo da odustanem od komponovanja. “

Duševna kriza Rahmanjinova (1897 -1900) • „Apatija me je potpuno obuzela i paralisala. Ništa nisam radio i ništa mi nije pričinjavalo zadovoljstvo. Puno vremena sam proveo ležeći na krevetu, uzdišući zbog upropašćenog života… U stvari, nisam ni živeo; vegetirao sam, bezvredan i beznadežan. “

Duševna kriza Rahmanjinova (1897 -1900) • „Moja jedina aktivnost bili su povremeni časovi klavira koje sam bio prinuđen da dajem da bih preživeo. “

Priča se nastavlja u Moskvi, 1900. godine

Razlozi Rahmanjinova za konsultaciju dr Nikolaja Dala • Zastoj u kreativnosti • Depresija • Preterano korišćenje alkohola? ?

Ko je bio dr Nikolaj Dal? • Lekar koji se bavio hipnozom (hipnoterapeut) • Neurologija i psihijatrija uže oblasti interesovanja i poznavanja • Privatna praksa u Moskvi • Muzičar-amater (violista) Nikolaj Dal (1860 -1939)

Terapijski postupak Nikolaja Dala • Intenzivna terapija • Svakodnevne seanse sa Rahmanjinovim tokom 3 meseca (od januara 1900. do aprila 1900. ) • „Vođenje razgovora“ (suportivna terapija, pružanje podrške, ohrabrivanje, reinterpretacija događaja koji su sputali kreativnost Rahmanjinova…? ) • Hipnoza • Rahmanjinov: intenzivan karakter terapije i svakodnevno ponavljanje post-hipnotičkih sugestija su imali najveći efekat

Post-hipnotičke sugestije Nikolaja Dala • „Uskoro ćete da počnete da komponujete koncert. “ • „To ćete da radite s lakoćom. “ • „Koncert će da bude izvrstan. “

Ishod terapije • Vraćanje samopouzdanja i verovanja u sopstvenu kreativnost • „Lečenje dr Dala mi je u čudesnoj meri ojačalo nervni sistem. “ • Koncert za klavir i orkestar br. 2 komponovan je između leta 1900. i aprila 1901. • Koncert je posvećen dr Dalu • Jedan od 10 najviše izvođenih i najpopularnijih klavirskih koncerata

https: //youtu. be/y. Jp. J 8 REjvqo? t=671

Međutim. . . • Muzički kritičari nisu štedeli Rahmanjinova • „Čovek koji živi u pogrešnom veku“, „apostol konzervativnosti“, „fusnota u istoriji muzike“… • Nedovoljno samopouzdanje, sumnja u sopstvene sposobnosti i preosetljivost na kritiku pratili su Rahmanjinova do kraja života • Zašto?

Gubici i faktori tokom odrastanja i u mladosti • Gubitak društvenog statusa porodice i materijalne teškoće zbog očevog kockanja • Stroga, emocionalno nedostupna majka s kojom je Sergej ostao posle razlaza roditelja • Veća privrženost ocu koji nije bio fizički prisutan • Smrt dve sestre • Komplikovana dinamika u „muzičkom internatu“ Zverjeva (surova disciplina, homoseksualnost Zverjeva) od 12. do 16. godine života • Smrt Čajkovskog

Gubici i faktori u zrelim godinama • Snažna potreba za podrškom i pohvalom (traženje benevolentne i prihvatajuće figure oca? ) • Revolucija u Rusiji, izbeglištvo i život u emigraciji do smrti • Prinuđenost da izdržava sebe i porodicu koncertnim turnejama po svetu, na račun komponovanja

Rahmanjinov o svojoj profesionalnoj raspolućenosti • „Nikada nisam bio u stanju da se odlučim šta je moje pravo zanimanje – da li sam ja kompozitor, pijanista ili dirigent? Večito me proganja misao da baveći se previše svim ovim delatnostima, zapravo nisam iskoristio svoje potencijale na najbolji način. I stalno sam žudeo za onim čime se nisam bavio u tom trenutku. “

Rahmanjinov o nezadovoljstvu sobom • „Čitavog života nemam mira jer sam nezadovoljan sobom. Dok sam komponovao, mučio sam sebe zato što sam to loše radio, a sada sebe mučim zato što loše sviram. Duboko u sebi, čvrsto verujem da mogu i da komponujem i da sviram mnogo bolje. “

Pitanja i dileme • Da li se Rahmanjinov svojom Prvom simfonijom uplašio dometa sopstvene kreativnosti? • Da li je Prva simfonija predstavljala pobunu – iskorak ka novom, originalnom muzičkom jeziku – čije posledice (ravnodušnost publike, osudu kritike) nije mogao da izdrži? • Da li bi karijera i život Rahmanjinova izgledali drugačije da se njegov terapeut umesto pružanja podrške i ohrabrivanja upustio u dublju analizu okolnosti koje su sputale njegovu kreativnost?

Pitanja i dileme… • Vraćanje „starim, oprobanim“ muzičkim formama i karijera koncertnog pijaniste pružili su Rahmanjinovu sigurnost i utočište u smislu prihvatanja od strane publike i materijalnog uspeha • Međutim, to ga je istovremeno učinilo metom kritičara i drugih kompozitora, čije je napade i kritiku internalizovao i sebe zato doživljavao suštinski neuspešnim

Gustav Maler: bračna trauma na zalasku karijere i života Gustav Maler (1860 -1911)

Ova priča se odvija 1910. godine u Lajdenu (Holandija)…

…Ali su protagonisti priče iz Beča Beč, zgrada Opere, 1910.

Maler u prvoj deceniji 20. veka • Do 1907. godine direktor i glavni dirigent Opere u Beču, najprestižnije muzičko-scenske institucije u Austrougarskoj • Od 1907. godine dirigent Metropoliten opere u Njujorku i Njujorške filharmonije, ali i na čestim turnejama po Evropi • Uspešnu karijeru dirigenta nije pratila podjednako uspešna karijera kompozitora koji je do 1910. godine komponovao 9 simfonija i nekoliko ciklusa pesama

Malerov odnos prema muzici i muzičkom establišmentu • „Dok komponujem, čini mi se kao da se svi odgovori koje tražim u životu nalaze tu, u muzici… Tada nema pitanja i nema potrebe za odgovorima. “ • „Simfonija mora da bude kao svet. Ona mora da sadrži sve. “ • „Mišljenje sveta ne treba shvatati kao zvezduvodilju, već se treba probijati besprekornim radom, bez padanja u depresiju zbog neuspeha i bez opijenosti aplauzom. “ • „Moje vreme će tek da dođe. “

Maler: prototip „neurotičnog“ umetnika s jakom potrebom za kontrolom? • Traumatsko odrastanje, gubici braće i sestara, krivica zbog preživljavanja, opsednutost smrću • Opisivan kao „perfekcionista“, kao osoba s „jakom voljom da dominira“ i kao „diktator“ u profesionalnim ulogama, naročito kao dirigent • „Udaram glavom o zidove, ali zidovi popuštaju. “ • „Ja sam trostruki beskućnik: češkog porekla u Austriji, kao Austrijanac među Nemcima i kao Jevrejin u celom svetu. Svugde uljez, nikad dobrodošao. “

1910. godina: zašto je Maler tražio psihoterapijsku pomoć? • Tokom leta 1910. Maler (50) je saznao da je njegova supruga Alma (31) imala vanbračnu vezu s mladim arhitektom Valterom Gropijusom koji će docnije postati njen drugi suprug • Malerov očaj zbog toga se vidi u skicama za Desetu simfoniju koju je on komponovao u to vreme Alma Maler (1879 -1964)

Rukopis, Deseta simfonija für dich leben! für dich sterben! (Da živim za tebe! Da umrem za tebe!) Almschi (Malerovo omiljeno ime za Almu)

https: //youtu. be/W 9 Bf. L 2 g 5 f. Xc? t=1046

„Almina tema“ iz Šeste simfonije https: //www. youtube. com/watch? v=Q_zbur. TG 7 Hk

Ko je bio terapeut? • Sigmund Frojd (18561939) • Tvorac psihoanalize • U profesionalnom zenitu 1910. godine, s reputacijom u Beču i Evropi

Susret Malera i Frojda • Maler je bio uzdržan prema psihoanalizi i Frojdovim teorijama i tri puta je otkazivao seansu s Frojdom • Do susreta je konačno došlo 26. avgusta 1910. u holandskom gradu Lajdenu gde je Frojd letovao s porodicom

„Terapijska šetnja“ • Šetnja po Lajdenu je trajala 4 sata • Tokom šetnje je Frojd „analizirao“ Malera (termin koji je Frojd upotrebio u pismu upućenom Teodoru Rajku 1934. godine) • Šta se događalo tokom šetnje? Kakve je terapijske intervencije primenio Frojd? • Izvori i tumači: princeza Mari Bonaparte, Teodor Rajk, Alma Maler, Ernest Džons, Enri-Luj de Lagranž, Donald Mičel, Stjuart Feder, Emanuel Garsija… (najmanje Frojd i Maler)

Princeza Mari Bonaparte o „terapijskoj šetnji“ (o čemu joj je Frojd kao pacijentkinji pričao tokom seanse 1925. godine) • „Malerova supruga Alma je volela svog oca Rudolfa Šindlera i mogla je samo da traži i voli nekoga poput njega. Maler se bojao što je mnogo stariji od Alme, ali upravo je zbog toga njoj bio toliko privlačan. Maler je voleo svoju majku i takav tip žene je tražio u drugim ženama. Njegova majka je puno patila i on je podsvesno to očekivao i od Alme. “ 1 1 Ernest Džons: „Život i dela Sigmunda Frojda“, Treći tom (Hogarth Press, London, 1957)

Teodor Rajk: Frojdovo razumevanje i tumačenje • Malerove teškoće sa Almom kao posledica „fiksacije“ za njegovu majku, što je dovelo do toga da je u Almi tražio majčinsku figuru i do „povlačenje libida“ sa Alme (navodni gubitak seksualnog interesovanja za nju i impotencija) • Malerovo „povlačenje libida“ sa Alme kao razlog za njenu „pobunu“ i vanbračnu vezu

Šta je Frojd zapravo rekao o Maleru? • Maler ima opsesivnu neurozu

Ishod „terapijske šetnje“ • Maler je napustio Lajden iste večeri posle šetnje s Frojdom • U vozu je napisao ljubavnu pesmu Almi • Osećao je olakšanje („Doživljavam sve kao da je novo, kao da krećem od početka“) • Alma: Frojd je „ukorio“ Malera zato što je nju zapostavljao, ali ga je utešio rekavši mu da ona nikad neće da ga napusti • Alma: Maler je bio nežniji i topliji prema njoj, spreman da joj se više posveti (što, međutim, nije uticalo na njenu vanbračnu vezu)

Dugoročni efekti „terapijske šetnje“ • Predmet nagađanja • Pet meseci posle susreta s Frojdom Maler je teško oboleo dok je boravio u Americi, kao posledica reumatske bolesti srca • Smrt od bakterijskog endokarditisa u Beču 18. maja 1911. godine

Poslednjih 8 meseci Malerovog života • 17 dana posle susreta s Frojdom (12. septembra 1910. ) Maler je dirigovao na prvom izvođenju svoje Osme simfonije u Minhenu i doživeo neočekivano veliki uspeh • Nastavio je da putuje i diriguje po Evropi i Americi • Nastavio je da povremeno radi na Desetoj simfoniji(? ), ali je ona ostala nedovršena • Ovo je bio uobičajen obrazac u Malerovom životu, jer je tokom koncertnih sezona najviše vremena posvećivao dirigovanju, dok je komponovao uglavnom u letnjim mesecima

„Terapijska šetnja“ i spekulacije o Malerovoj kreativnosti • Frojd je navodno predočio Maleru da ima izbor da i dalje bude emocionalno fiksiran za svoju majku što je izvor njegove kreativnosti i da ne menja odnos prema Almi ili da se „vrati“ Almi i tako izleči, ali uz žrtvovanje nečega do čega mu je jako stalo, tj. prestanak komponovanja • Pošto je Maler odlučio da se vrati Almi (i tako razreši konflikt zbog „identifikovanja“ Alme s njegovom majkom), to objašnjava što tokom preostalih 8 meseci života nije ništa komponovao • Patnja kao preduslov za Malerovu kreativnost(? )

Da li je psihoterapija štetna za kreativne ljude? • Frojd: stvaranje umetnika potiče od neurotskih konflikata ili je sublimacija nezadovoljenog libida • Izlečenje umetnika razrešenjem nesvesnog konflikta tokom psihoterapije lišava ga njegove kreativnosti • Međutim, Frojdova intervencija nije nužno uticala negativno na Malerovu kreativnost jer je on izabrao da se oslobodi osnova na kojima je počivala njegova kreativnost(? )

Pitanja i dileme • Kakva su bila Malerova očekivanja kada je tražio susret s Frojdom? • Ako je Maler želeo da ga Frojd uteši i ublaži njegovu patnju, Frojd je možda dobro obavio zadatak (ako je Maleru zaista rekao da Alma nikada neće da ga napusti) • Da li je Frojd zaista mislio da Malerov brak može da se održi? Da li je Frojd Maleru saopštio ono što je verovao da Maler želi da čuje, bez obzira da li je i sam tako mislio?

Pitanja i dileme… • „Terapijska šetnja“ kao primer intervencije u krizi tokom koje je Frojd prekršio sva pravila koja je sam postavio • Frojd verovatno nije mogao da pruži tumačenje koje ne bi bilo u saglasnosti s njegovim teorijama • Da li je pritom Frojd izgubio iz vida neke druge elemente važne za razumevanje kako Malera, tako i njegovog odnosa sa Almom? • Malerova potreba za kontrolom Alme i traženje od nje da se odrekne svih umetničkih ambicija kao preduslov za stupanje u brak s njim

Pitanja i dileme… • Zapostavljanje teme smrti i straha od smrti u Malerovom životu i stvaralaštvu • Maler je u svojim delima u velikoj meri sublimirao svoju opsednutost smrću • Ako se Maler primarno posmatra kao traumatizovan čovek koji je preokupiran smrću i načinima da „zavara“ smrt i da se bori sa strahom od smrti, uključujući podvrgavanje mnogo mlađe, atraktivne i talentovane žene, on je mogao da doživi Alminu vanbračnu vezu kao odbacivanje i još jedan gubitak • To je moglo da razbukta njegov strah od smrti što bi bar delimično objasnilo žestinu njegove reakcije

Malerova Osma simfonija: poslednja od njegovih simfonija koju je premijerno izveo i čuo u živom izvođenju https: //youtu. be/Ftmtn 0 Pvf. T 0? t=3248 https: //youtu. be/NSYEOLw. Vf. U 8? t=4742

Zaključak: kreativnost i psihoterapija • Tvrdnja da su neurotski konflikti, patnja i/ili nezadovoljene seksualne potrebe preduslov za kreativnost proizvoljne je prirode • Kreativnost nije igračka u rukama psihoterapeuta • Kao što psihoterapija nema moć da probudi kreativnost, tako ne može ni da je ugasi • U najboljem slučaju, psihoterapija može da pomogne kreativnim osobama da ispolje svoje već postojeće potencijale

Hvala na pažnji!