KRAJ ODOJATVA izmeu 2 i 3 godine Bioloko

KRAJ ODOJAŠTVA između 2. i 3. godine Biološko sazrevanje Opažajno-motorna koordinacija Hodanje Manuelna spretnost Kontrola pražnjenja Novi oblici mišljenja Završetak senzomotornih faza- reprezentacija Ovladavanje postojanošću objekta Rešavanje problema Igra Imitacija Razvoj sposobnosti kategorizacije Prve reči Ravoj odnosa dete – staratelj Afektivne vezanost i obrasci afektivne vezanosti Novi doživljaj sebe Svest o standardima Prepoznavanje sebe

Biološke promene � Stopa rasta niža- prosek visine 73 -96 cm i težine od 9 -15 kg � Veze unutar kore velikog mozga bivaju mijelinizirane (frontalni i prefrontalni korteks)- vizuo-motorna koordinacija. � Veze između velikog mozga i moždanog stabla- emocionalne reakcije i analiza senzornih informacija � Neuroni mozga dostižu zrelu dužinu i gustinu, usporava se brzina rasta mozga. � Osnov za složene psihičke funkcije- svest o sebi, volja, rešavanje problema, usvajanje jezika

Motorni razvoj Sve veća kontrola nad nekoliko mišićnih sistema: � Hodanje (toddlers)- uspravan položaj, smenjivanje nogu, prebacivanje težine, procena vizuelnih informacija, procena situacije; penjanje i silazak niz stepenice (17 m. ), trče, skaču (24 m. ) Samostalno kretanje- veća autonomija � Manuelna spretnost- jedu kašikom i podižu male objekte, seku makazama, listaju knjigu, ređaju toranj od 6 kocki, drže čašu bez prosipanja, oblače se- bez dugmića- 2, 5 god. � Kontrola pražnjenja (bešike i creva)- veza sa korteksom. Od 2 god. danju, a od 3 god. noću. Početak obuke od 6 m do 20 m. Analni stadijum psihoseksualnog razvoja-Frojd; analni karakter - potreba za kontrolom i nezavisnošću- tvrdoglavost, tvrdičluk, pedantnost vs. neurednost, rasipništvo

Kognitivne sposobnosti Kraj senzomotornog perioda � 5. faza- tercijerne kružne reakcije 12 -18 mes. -odnos akcija i objekta-eksperimentalne varijacije � 6. faza- reprezentacije 18 -24 mes. - izvode akciju mentalno, misle o objektima koji nisu prisutni- mentalne -umesto direkne akcije (uviđanje, izgranja sredstva) Postojani objekat � 5. faza- traži objekat na novom mestu ako je videlo da je premešten; ako nije videlo, zbunjeno odustaje � 6. faza-nastavlja sa traganjem za objektom i nakon nevidljivih premeštanja; više ne odustaju od traganja ako ne nađu objekat na mestu.

Kognitivne sposobnosti Rešavanje problema �postaje namerno; do rešenja se dolazi sistematično, bez velikog broja pokušaja i pogrešaka (provlačenje štapa kroz ogradicu). �Koriste se informacije koje nisu direkno dostupne čulima (6. faza senzo-motornog razvoja) – zaključivanje na osnovu reprezentacije objekata

Kognitivne sposobnosti Igra – “više od igre” uključuje od usmerenosti na varijacije u obrascima pokreta do fiktivne upotrebe objeketa u imaginarnim situacijama. � 12 -18 m-korišćenje predmeta u igri slično realnoj funkciji � 18 -24 m- simbolička igra- koriste predmet kao da je neki drugi-simbolično predstavljanje. � � Faze “kao da” ponašanja – od korišćenja sebe kao sredstva za izvođenje zamišljene aktivnosti (“kao da spava”, 1 -1. 5 god. ), preko supstituta predmeta kao da je neki drugi, do pripisivanja aktivnosti drugom objektu (lutka ide da spava) � Experiment- zaključivanje po analogiji preko supstituta objekta - model sobe reprezentuje stvarnu sobu- uspešno nalazi skriveni predmet sa 2. 5 -3 god.

Kognitivne sposobnosti � 4 tipa igre- Smith • • lokomotorna- trčanje, skakanje igra sa objektima-manipulisanje socijalna igra-sa kontaktom ili bez Igra izmišljanja– značenje objekata i situacija izmenjeno da odgovara zamišljenoj situaciji � Četvrti oblik-specifičan za ljudsku vrstu, ostali oblici i kod drugih mladunaca � Vigotski- zona narednog razvoja -igra kao potporni sistem za razvoj naprednijih aktivnosti – bezbedno “kao da” uvežbavanje; pozitivni efekti još nedovoljno istraženi Značaj � razvoj simboličkog mišljenja-reprezentacije � uvežbavanje aktivnosti na bezbedan način

Kognitivne sposobnosti Imitacija � tokom prve godine-neposredna imitacija- socijalni osmeh, � Pijaže -odložena imitacija krajem 2. god. kao rezultat sposobnosti reprezentovanja odsutnih objekata. � Noviji podaci ukazuju da se odložena imitacija može pojaviti nekoliko meseci ranije. � Imitacija= akomodacija postojećih šema na nove situacije � Imitacija i simbolička igra- dve strane istog novčića

Kognitivne sposobnosti Kategorisanje - faze razvoja: � prepoznavanje sličnosti– 12 m. � prave poseban prostor u okviru koga izdvajaju jednu vrstu objekata u skladu sa kriterijumom odraslih - 18 m. � sukcesivno svrstavanje u 2 kategorije - 24 m. � paralelno svrstavanje i stvaranje podkategorija - 30 m.

Kognitivne sposobnosti Govor � Reprezentaciono mišljenje- reči zamena za objekte, ljude i događaje; potpomognuto imitacijom � 12 -18 m- stadijum jedne reči; odazivanje na ime; razumevanje “ne” i korišćenje semantičkog “ne” � 18 m - stadijum 2 reči � 21 m - razumevanje složenih (relacionih) instrukcija, razumevanje suprotnosti (veliko-malo) � Rečnik naglo raste u isto vreme kada počinju da rešavaju probleme uviđanjem i da logički tragaju za skrivenim objektom. � Sposobnost kombinovanja reči u dvočlanim iskazima javlja se istovremeno sa sposobnošću kombinovanja objekata u simboličkoj igri.

Afektivna vezanost � Potraga za novinama i uzbuđenjem (NS) vs. strah od nepoznatog i opreznost (HA)- ravnoteža oprečnih težnji � Afektivna vezanost- ključni element ravnoteže � Indikator- uznemirenost odojčeta pri odvajanju od majke � Uznemirenost stabilno raste tokom druge godine, posle počinje da opada. � Preteča u instiktu utiskivanja (inprinting)- K. Lorenc

Afektivna vezanost Teorijska objašnjenja afektivne vezanosti: q Frojd –poreklo u redukciji bioloških nagona, kao što je glad u oralnom stadijumu razvoja (1. god. ). Vezivanje za izvor oralnog zadovoljstva; ljubav = korist; oralni karakter- pasivnost, receptivnost, zavisnost q Erikson- sticanje osnovnog poverenja (1. god. )- kroz odnos između deteta i roditelja koji pouzdano zastupaju dečije potrebe. Prva faza od ukupno osam stadijuma razvoja identiteta. U drugoj fazi (2. god. ) autonomije jača potreba za nezavisnošću. q Bolbi – evoluciono objašnjenje- afektivno vezivanje služi za smanjivanje straha utvrđivanjem sigurne baze podrške iz koje deca mogu da istražuju svoje okruženje.

Afektivna vezanost � Bowlby – posmatranje dece iz bolnica i sirotišta posle II sv. rata- apatija, roking, nezainteresovanost za ljude, lepljivost � Faze reagovanja na separaciju: • strah- plač ili bes, intenzivna emocionalna ispoljavanja • očaj i depresija • afektivna odvezanost- nezainteresovanost za ljude � Afektivna vezanost –sigurna baza- adaptivni sistem regulacije -istraživačke radoznalosti i sigurnosti

Afektivna vezanost � Harlow- istraživanja sa majmunima osporila su teoriju redukcije nagona- pokazala da se mladunci vezuju za krznenu surogat majku (pruža umirujući taktilni osećaj), a ne žičanu koja ih hrani. U nepoznatim situacijama- uteha; � Socijalna neprilagođenost majmuna odraslih sa nepokretnom surogat majkom (asocijalni, agresivni)uloga responzivnosti majke u razvoju normalnih socijalnih interakcija. Dodir nije dovoljan. � Komunikacija, interakcija- dvostran proces � Vinikot- “prelazni objekat”

Afektivna vezanost Obrasci afektivne vezanosti � “Nepoznata situacija“ je korišćena za procenu različitih obrazaca afektivne vezanosti dece i roditelja. � Tri široka obrasca afektivne vezanosti- M. Ejnsvort exp. situacija- sa majkom, nepoznatom osobom, kad su sama, ponovo zajedno sa majkom Ø anksiozni / izbegavajući- indiferentna u prisustvu majke, ne plaču nužno na odlazak; uznemirena uz nepoznatu osobu, mada može da ih uteši, okreću se od majke kad se vrati Ø sigurni – opuštena igra, uz majku ne reaguju strahom na nepoznatu osobu, uznemirena na odlazak majke, nepoznata osoba ne može da uteši, na povratak majke traže utehu, smire se brzo Ø anksiozni / ambivalentni- anksiozna i u blizini majke, uznemireni na odlazak, ali ih ne umiri povratak- istovremeno traže kontakt i odbijaju ga

Afektivna vezanost Uzroci obrazaca afektivne vezanosti � Ponašanje majke - responzivnost na plač bebe sa 3 mes. - prediktor sigurne a. v. - zanemarivanjei zlostavljanje- nesigurna a. v. - kontradiktorni rezultati - preterana responzivnost (nametljivost, preterana stimulacija)- nesigurni obrazac - usklađenost majke i deteta- sigurni obrazac � Temperament deteta - za usklađenost je potrebno i responsivno dete - uznemirene bebe- kasnije nesigurno vezane - kontradiktorni rezultati; nestabilnost temperamenta (? ) - temperament utiče na ispoljavanje a. v. , a ne na kvalitet vezanosti � Kulturološki obrasci - Izrael- u kibucima 50% dece nesigurno-ambivalentno vezana - Nemačka- 50 % nesigurno- izbegavajući obrazac- kulturološki obrazac fizičke distance, ideal je nezavisno, poslušno dete - Japan- nema izbegavajuće, a mnogo ambivalentne dece- podsticanje zavisnosti; kod zaposlenih majki- isti obrasci kao u zapadnoj kulturi - obrasci komunikacije različiti, ali tumačenje specifično za kontekst, Adaptivne strategije materinskog ponašanja

Afektivna vezanost Posledice obrazaca afektivne vezanosti na dalji razvoj � Stabilnost obrazaca- zavisi od stabilnosti uslova; ako se promene uslovi- menja se i obrazac, ali postepeno; brzo se narušava sigurna vezanost, sporije se izgrađuje novi sigurni obrazac; Interakcija različitih faktora- protektivno delovanje � Najbolji prediktor sigurne afektivne vezanosti je staranje o detetu sa puno osećaja i poklanjanja pažnje detetu. � Zlostavljanje, zanemarivanje i nedoslednost najčešće dovode do nesigurnog afektivnog vezivanja. � Razvojni tok – od 7. do 15 m. raste, posle opada � Deca se takođe se vezuju i za očeve, braću i sestre, ali se ove veze obično razvijaju kasnije- radni model afektivne vezanosti.

Svest o sebi Nova svest o sebi javlja se oko drugog rođendana: • Rastuća osetljivost za standarde odraslih-”kako treba”- klasifikacija na prikladno i neprikladno (oštećeno, prljavo, . . . ) • Nastojanje da se ponaša u skladu sa tim standardima- uznemirenost ako ne mogu da ih ispune; 24 m. -drže se zadatka • Sposobnosti da se postave sopstveni ciljevi i standardi- “osmeh ovladavanja”- jubilacija; izražavaju svoje želje šta drugi da urade • Ukazivanje na sebe u jeziku- komentar sopstvenih aktivnosti o ispunjenim standardima (“uspeo”) � Erikson- uvod u fazu autonomije

Svest o sebi � Prepoznavanje sopstvenog odraza u ogledalu Galup- eksperimenti sa šimpanzama • prvo mislili da je tu drugi majmun/uljez, • kasnije naučili da se ogledaju i ispituju na sebi promene, ali ne na odrazu u ogledalu; • • Deca 3 m. malo interesovanja; 4 m. kao drugi objekat, bez svesti o odrazu; 10 m. traže iza sebe ako ugledaju u ogledalu nešto iza sebe; 18 m. ispituju sebe, ne odraz- “ja”

Bio-socio-bihejvioralni preokret na kraju odojaštva BIOLOŠKI DOMEN Mijelinizacija veza između delova mozga Ujednačavanje rasta mozga Sazrevanje delova mozga u približno istom stepenu BIHEJVIORALNO /KOGNITIVNI DOMEN Hodanje postaje dobro koordinisano Manualna spretnost -podizanje malih objekata Kontrola bešike i creva SOCIJALNI DOMEN Opadanje uznemirenosti pri odvajanju Zasebna svest o sebi Prihvatanje standarda odraslih Plansko rešavanje problema Simbolička igra Pojmovna reprezentacija Elementarni rečnik i kombinovanja reči Osmeh ovladavanja