KONZERVACIJSKA OBRADA ZEMLJITA TERMINOLOGIJA KLASIFIKACIJA I POTENCIJALI Prof

KONZERVACIJSKA OBRADA ZEMLJIŠTA – TERMINOLOGIJA, KLASIFIKACIJA I POTENCIJALI Prof. dr Milan Đević Poljoprivredni fakultet Beograd

Proizvodni sistem useva

Stvaranje optimalnog fizičkog stanja za klijanje, nicanje i rast sledećeg useva CILJ OBRADA ZEMLJIŠTA KAKO Primenom različitih oruđa za obradu koji su prilagođeni različitim klimatskim, zemljišnim uslovima i zahtevima gajenih vrsta

E E

• Brz tehnički napredak oruđa i mašina za obradu poslednjih decenija omogućili su osavremenjavanje i razvoj obrade zemljišta, čime su se pojavili novi pojmovi i termini, kako u pogledu pojedinih mera obrade tako i kod oruđa i mašina koje se koriste u raznim fazama obrade zemljišta. Preklapanje, nerazumevanje i pogrešno tumačenje pojmova Usklađivanje pojmova i termina što će bolje odražavati primenjene mere obrade i stvoriti bolje uslove za međusobno razumevanje u stručnim i naučnim krugovima

E 1

E 2 Mogućnosti smanjenja sabijenosti zemljišta

Moguće varijante kontrolisanja prohoda

• Na osnovu razmatranja brojnih podela u svetu i u nas usvojena je generalna podela obrade zemljišta na konvencionalnu i konzervacijsku. U odnosu na podele koje se primenjuju u drugim zemljama u konzervacijsku obradu uključene su i redukovana obrada i direktna setva. • Reč "konzervacijska " potiče od engleskog -conservationočuvanje, zaštita. Sam naziv asocira na zaštitu zemljišta kao značajnog, a za poljoprivredu najznačajnijeg prirodnog resursa. Tako je pre ekonomskog, stavljen ekološki značaj. • U daljem izlaganju daje se predlog klasifikacije i terminologije konzervacijskih sistema obrade i tehničkih sistema za njihovo sprovođenje, pri čemu se ne isključuju dalja usavršavanja i korekcije vezane za ove pojmove. Pretpostavlja se da će ova terminologija i klasifikacija omogućiti bolje razumevanje svih koji su vezani za obradu zemljišta, a da će doprineti razmišljanjima i uvođenju u praksu novih postupaka te mašina i oruđa za njihovu primenu.

Terminologija i klasifikacija postupaka konzervacijske obrade zemljišta • Konvencionalna obrada - Ovsinski - pretpostavka da je zemljište, s retkim izuzecima, prožeto korenom biljaka i hodnicima kišnih glista zbog čega na veliku dubinu propušta vazduh i vodu. Utvrdio je da obrada zemljišta deluje uništavajuće na mrežu tih kanala i pretvara zemljište u jednoobraznu praškastu masu. Achenbach 1921. godine u Istočnoj Prusiji poznavajući sistem obrade Jean de Bruea i Ovsinskija, takođe upozorava da sa prevrtanjem oraničnog sloja narušava njegova prirodna građa s bezbrojnim šupljikama, koje zaostaju nakon prolaska kišnih glista i korenovog sistema biljaka. Prema njegovom mišljenju prevrtanje plastice neminovno dovodi do pogoršanja životne aktivnosti mikroorganizama u zemljištu.

Pojava alternativnih sistema • Sa pojavom novih, tzv. alternativnih sistema obrade zemljišta javljaju se novi pojmovi i termini koji su veoma različiti skoro u svim zemljama. Campbell u Nebrasci 1907. godine svoj sistema obrade zemljišta prvobitno je nazvao sistemom suvog ratarenja (Dry farming system), a kasnije sistem obrade zemljišta pod malčem od slame strnina (Stuble mulch farming). Malč na površini strništa u značajnoj meri smanjuje evaporaciju što u aridnim i semiaridnim predelima je od izuzetne važnosti za prinos sledećeg useva. • Do smanjenja dubine obrade i broja mera obrade dolazi posle II Svetskog rata u Kukuruznom pojasu (Corn belt) SAD zbog želje i potrebe farmera da smanje troškove proizvodnje • ALI => neefikasno uništavanje korova herbicidima, nepovoljni setveni sloj, niski prinosi i nemogućnost oruđa za obradu zemljišta i setvu da rade u površinskom sloju zemljišta bogatim žetvenim ostacima. • Savremena tehnologija je savladala sve ove smetnje i doprinela je prihvatanju različitih oblika konzervacijske obrade zemljišta na oko 30 % ukupno obradivih površina pod kukuruzom i sojom u SAD i Kanadi (Cannel i Hews).

Prevrtanje zemljišta na dubinama ispod oraničnog sloja iznosi podornični sloj na površinu. U razmatranju ove tehnologije je potrebno znati kakav efekat se može očekivati. Generalno podornični sloj neće biti kontaminiran semenima korova, ali će biti siromašniji u hranivima, a i kompozicija zemljišta će biti drugačija. Granični (odvajajući) slojevi, koji postoje između prethodne i nove dubine obrade prevrtanjem će nestati. Ovo može biti prednost samo u slučajevima slojeva sa nepogodnim karakteristikama. Još pedesetih godina i u SAD i u Evropi su iznesene mnoge kontraverze oko činjenice “sahranjivanja” aktivnih slojeva. Uvođenjem hemijske kontrole korova otklonjen je glavni razlog nedostatka mešanja zemljišta u odnosu na prevrtanje. Vrlo plitko prevrtanje ili njegovo izostavljanje ostavlja biljne ostatke na, ili neposredno ispod, površine zemljišta, gde su, objektivno, uslovi bržeg lomljenja i sitnjenja veći nego na većim dubinama. Naglo dekomponovanje ukazuje na visoku biološku aktivnost, a ovo je obično povezano sa idejom o visokoj plodnosti, koja će pogodovati porastu useva. Pri tome je predpostavka da velika biološka aktivnost neće smetati usevu što ne mora biti tačno.

Biljni ostaci, na površini, mogu biti zaštitni sloj od erozije, a u karakterističnim uslovima i od visokih temperatura zemljišta. Mulčiranje je jedan od najpoznatijih načina upotrebe biljnih ostataka. NAČIN USTANOVLJAVANJA KOLIČINE BILJNIH OSTATAKA - MALČA

Redukcioni faktori za malč obradu za neke useve i neke mašine Konzervacijska obrada je ona koja ostavlja najmanje 30 % pokrivenosti posle setve. Za 30 % pokrivenosti zemljišta erozioni faktor će varirati od 0, 40 za pšenicu do 0, 10 za kukuruz. Objašnjava da zbog prečnika stabljike (pšenica —> soja —> kukuruz) vrednost zaštite od erozije za datu površinu u ogledu je da se povećava. 30 % površina kod konzervacijske obrade je vrlo efikasno u zaštiti od erozije za svaku vrstu biljnih ostataka.