KONSEKUTIVNO PREVOENJE Teorija beleenja Vladimir Pavlovi Prevodilac za

KONSEKUTIVNO PREVOĐENJE Teorija beleženja Vladimir Pavlović Prevodilac za francuski jezik Sarajevo, april/travanj 2010.

KONSEKUTIVNO PREVOĐENJE Teorija beleženja

NA SAMOM POČETKU: PREVODILAČKA MANTRA Aum… PREVODILAC NE PREVODI REČI, VEĆ PRENOSI PORUKE

Teorija beleženja DEFINICIJA BELEŽENJA U praksi beleženje ima za cilj samo da olakša čin prisećanja u trenutku prevođenja. Upravo iz tog razloga će se prevođenje zasnivati više na izraženim idejama nego na rečima govornika. Doslovno beleženje bi nužno imalo za posledicu doslovno prevođenje, što je sušta negacija prevođenja.

Teorija beleženja Budući da prenosi ideje i pojmove, beleženje će biti mnogo više simboličko nego sintaksičko i stoga se uopšte neće obazirati na gramatička pravila, a pogotovo ne na pravopisna pravila.

Teorija beleženja IZGLED BELEŽAKA Upotrebna vrednost beležaka sastoji se u vizuelnoj pomoći koju one pružaju memoriji. Dakle sve u pogledu izgleda beleški mora biti podređeno jednoj stvarnoj vizuelizaciji pojmova i ideja. Beleška mora biti takva da se jednim pogledom mogu obuhvatiti, lako i bez opasnosti od greške, veće govorne celine, da se čitanje beležaka ne bi pretvorilo u mučno dešifrovanje.

Teorija beleženja Sad je jasno, jednom za svagda, da veština beleženja u konsekutivnom prevođenju nema ničeg zajedničkog sa STENOGRAFIJOM

Teorija beleženja Uvek imati na umu: a) Koristiti male blokove, formata A 5. Uska stranica će vas sprečiti da idete u širinu. Najbolje je ako u jedan red stane najviše jedna misao ili deo misli. Time je olakšana vizuelna analiza beleški i time njihovo globalno tumačenje.

Teorija beleženja b) Ne samo da blok treba da bude uzan, već se pri beleženju ne koristi sva njegova raspoloživa širina. Beleške koncentrišemo na sredinu stranice, gde beležimo elemente glavnog toka govora, dok margine ostavljamo za eventualne digresije, pozivanja na već rečeno i slično.

Teorija beleženja c) Beleške treba svesti na minimum. Najčešća greška je suviše gusto beleženje. Beleške moraju biti rastresite u vizuelnom smislu. One moraju biti logične: ono što “viri” iz centralnog dela beleške, i što je na odgovarajući način označeno, trebalo bi automatski da asocira na neki deo govora sekundarnog značaja.

Teorija beleženja d) Pošto su beleške nezavisne od oba jezika, a da bismo izbegli eventualnu zabunu, na prvoj strani svakog novog segmenta beleženja označićemo velikim slovom jezik na koji se prevodi. Osim toga, čim se završi sa prevođenjem jedne celine, treba precrtati odgovarajući deo beleški, da bi se izbegla svaka mogućnost zabune.

Teorija beleženja e) Sve radnje vezane za beleženje treba što pre da postanu automatske. Što se pre naviknemo da uzmemo blok, zabeležimo elemente sadržaja govora, da beleške formiramo na samo sebi svojstven način, to ćemo se brže privići da pažnju koncentrišemo isključivo na govor.

Teorija beleženja VEŠTINA BELEŽENJA Beleženje elemenata sadržaja govora koristi, globalno posmatrano, tri osnovna sredstva. To su: 1) skraćivanje, 2) artikulacija (povezivanje) i 3) simbolizacija

Teorija beleženja 1) SKRAĆIVANJE Skraćivanje se praktikuje u tri ravni: leksičkoj, gramatičkoj i stilskoj.

Teorija beleženja LEKSIČKA RAVAN Svaka reč se skraćuje, osim ako nije duža od četiri ili pet slova. Ostaju prva dva ili tri početna slova i jedno ili dva krajnja, neophodna za identifikaciju reči. “Princip semitskih jezika”

Teorija beleženja Primer: (osnova: francuski) fabn fabt constrn exptn coml comn comt proizvodnja proizvođač građevinarstvo izvoz trgovina trgovinski komercijalizacija trgovac

Teorija beleženja Pribegavanje nekom drugom jeziku omogućava da se skraćenice još više redukuju. Tako ćemo, ako uzmemo engleski jezik, dobiti: Primer: mfg mfr bldg estd proizvodnja proizvođač građevinarstvo procenjen, približan

Teorija beleženja Ekstremno skraćivanje, redukovanje pojma ili ideje na samo jedno slovo moguće je kod onih pojmova koji su najčešće u opticaju na međunarodnim skupovima i u govorima. Primer: w fulll w W W spsé M Ms C c E WG rad, zaposlenost puna zaposlenost radna snaga radnička klasa, specijalizovani radnici član, učesnik auditorijum odbor komisija privreda radna grupa

Teorija beleženja Podrazumeva se da se u cilju skraćivanja koriste i opšte poznate i širom sveta usvojene skraćenice za imena zemalja, one koje vidimo obično pored automobilskih tablica: SRB US GB B UN BIT Srbija, srpski Sjedinjene Američke Države, američki Velika Britanija, britanski, Belgija, belgijski Ujedinjene nacije Međunarodni biro rada, itd.

Teorija beleženja S obzirom na već pomenuti eliptični karakter beležaka, skraćenica koja se odnosi na neku zemlju, odnosi se takođe i na delegata odnosno na delegaciju te zemlje. Tako, PB: znači "Predsednik belgijske delegacije izjavljuje. . . ".

Teorija beleženja Brojevi se takođe maksimalno skraćuju, pogotovo kad je reč o datumima i statističkim podacima. Primer. I: coal prodn 55 - 60 = proizvodnja uglja od 1955 -1960. impn 2 m cattle = uvoz 2000 grla stoke 2 M ton 56 -8 = 2. 000 tona od 1956 do 1958.

Teorija beleženja GRAMATIČKA RAVAN Skraćenicama se takođe može označiti i rod, odnosno broj, tako što se iza skraćenice doda jedno "e" ili "s". Naravno, "e" za označavanje ženskog roda biće blisko samo onima kojima je radni jezik francuski, ili onima koji ga dobro znaju. Primer: Logts Invts USes SRB(e)s stanovi investicije Amerikanke Srbi (Spkinje), srpski narod

Teorija beleženja Skraćivanjem se takođe mogu označiti odnosi u vremenu (vremena glagola), tako što se uz koren (skraćenicu) doda, najčešće kao eksponent, nastavak za odgovarajuće vreme ili način u engleskom jeziku. Primer: Askll = zamoliće, pitaću, pozvaćemo wantd = želeo sam, hteli smo, izrazio je želju sayld (? ) = rekao bi, hteo bih reći (šta biste vi rekli? )

Teorija beleženja STILSKA RAVAN Ako bi, primera radi trebalo zabeležiti rečenicu "Ovaj izveštaj bi mogao da ne bude beskoristan", koristeći ključne reči iz te rečenice, izbor bi nužno pao na reči "izveštaj" i "beskoristan". Pa kad bismo, prema logici skraćivanja zapisali "rept no use", prilikom prevođenja bismo vrlo verovatno rekli nešto sasvim suprotno od onoga što je govornik želeo da kaže. Činu beleženja stoga mora uvek da prethodi jedna mentalna modulacija (promišljanje smisla), da bi se dobilo nešto kao"possible usefulnesss", odnosno odgovarajući skraćeni oblik u belešci, nešto kao "rept maybe utile", što zovemo stilskom skraćenicom.

Teorija beleženja Primeri: B thanks too - Belgija (belgijska delegacija) se pridružuje izrazima zahvalnosti ostalih delegacija; We welcome RUS enfin dac - Raduje nas (zadovoljni smo) što je najzadi Rusija dala svoj pristanak

Teorija beleženja 2) ARTIKULACIJA Artikulacija je postupak kojim se obezbeđuje, kod beleženja, povezivanje ideja. Izbor prave reči za povezivanje na početku beleženja omogućava da se ovo svede na minimum, budući da ta reč vizualizuje logični odnos među elementima sadržaja izrečenog.

Teorija beleženja Primeri: expts rose vol & val - Izvoz je porastao po obimu i po vrednosti, yet expts prix no change - dok su izvozne cene ostale nepromenjene. so expt surplus rose - Znači da su izvozni viškovi porasli.

Teorija beleženja NIJANSA REČ PREVOD Objašnjenje AS, FOR, DUE TO Opravdanje WHY S obzirom da; pošto; zbog činjenice da… Zato, stoga iz tog razloga. . . Suprotnost THO Iako, bez obzira na činjenicu da. . . Ograničenje YET Ipak, međutim, dok, zauzvrat. . . Pretpostavka IF Recimo da, može se zamisliti da. . . Zaključak SO Jednakost, ekvivalentnost = Tako, dakle, prema tome, može se zaključiti da. . . Kao što, po analogiji, isto vredi za. . . Nejednakost ≠ Naprotiv, s druge strane. . . Dodatno objašnjenje DE+ Štaviše, osim toga, s druge strane. . .

Teorija beleženja 3) SIMBOLIZACIJA Simbolizacija je postupak pomoću kojeg se, više nego pomoću skraćivanja, ide dalje u vizuelnom predstavljanju nekih koncepata Šta čini osnovni arsenal simbola? To su četiri velike kategorije: simboli izraza, simboli orijentisanja, simboli odnosa i nezavisni simboli.

Teorija beleženja SIMBOLI IZRAZA a) Simbol mišljenja : Usvojeni simbol mišljenja jeste dvotačka, znak interpunkcije kojim se u proznim tekstovima uvodi navođenje tuđih ili svojih reči. Njime se izražavaju svi pojmovi koji su direktno iliindirektno vezani za mišljenje: smatrati, misliti, mišljenje, konstatacija, predviđanje, razmatranje, itd. Primeri: we: = Mi smatramo da. . . US: = Američka delegacija je mišljenja da. . . he likely not our: = On verovatno nije našeg mišljenja. . .

Teorija beleženja b) Simbol reči “ Znak navoda je usvojen kao simbol reči pošto se njegova funkcija kao znaka interpunkcijesastoji upravo u uvođenju citata. Njime ćemo izraziti sve srodne pojmove: objasniti, objašnjenje, reč, govor, izjaviti, izjava, reći, napomenuti, izložiti, izjasniti se itd. Primeri: " Truman 48 = Govor koji je predsednik Truman održao 1948. Ms "d = Neki članovi su izjavili. . . G " not clear = Nemačka izjava nije jasna when I asked " = Kad sam zatražio reč, kad sam zatražio da budem upisan ulistu govornika. . .

Teorija beleženja c) Simbol diskusije: ⊕ Kružić predstavlja okrugli sto za koji se seda da bi se razgovaralo, dok krstić u sredini služi jedino da bi se taj simbol razlikovao od nule ili od velikog "O". Uz njega idu svi pojmovi u glagolskom ili imeničnom obliku koji su u vezi sa pojmom diskusije: raspravljati, tretirati, razmatrati (sa nekim), baviti se (nekim pitanjem), skup, sednica. . . Primeri: C resume ⊕ 15 h = Komitet će nastaviti diskusiju u 15 časova US props ⊕ll AG = O američkim predlozima će se raspravljati na generalnoj skupštini AG⊕d Q in No⊕ s = Generalna skupština se pozabavila ovim pitanjem na više svojih sednica

Teorija beleženja d) Simbol saglasnosti: OK Izbor je sasvim prirodno pao na ovaj amerikanizam čija je upotreba postala univerzalna. Ovim simbolom će se pribeležiti, osim toga, i svi pojmovi vezani za identičnost stanovišta: složiti se, slaganje sa, podržavanje, podrška. . . Primeri: RUS OK rules = Ruski delegat se složio sa pravilnikom AG OK-d finl rep = Generalna skupština je odobrila finansijski izveštaj we no OK " GB = Mi se ne možemo pridružiti izjavama britanske delegacije

Teorija beleženja SIMBOLI ORIJENTACIJE Ovim simbolima se izražavaju različiti aspekti kretanja: nepokretnost, uzlazno ili silazno kretanje, centrifugalno ili centripetalno kretanje, nastavak kretanja. Ima ih pet i svi se oslanjaju na uobičajeno korišćenje strelica usmerenih u različitim pravcima.

Teorija beleženja a) Horizontalna dvostruko orijentisana strelica ↔ izražava nepokretnost, stabilnost, ravnotežu. b) Horizontalna strelica na desno → izražava pokret ka budućnosti ili ka spoljašnosti, izvoz, komunikaciju, prenos, tendenciju, kontinuitet pokreta. . . c) Horizontalna strelica na levo ← izražava pokret ka prošlosti, odnosno ka unutrašnjosti, uvoz, prihod, prijem, posledice, rezultat…

Teorija beleženja d) Strelica na gore bez obzira na smer ↑ izražava sve pojmove vezane za povećanje, rast, razvoj, napredak, uspeh, poboljšanje, oporavak, ubrzanje. . . e) Strelica na dole bez obzira na smer ↓ kao simbol suprotan prethodnom, izražava sve pojmove vezane za smanjenje, opadanje, redukciju, regresiju, nazadovanje, gubitak, pogoršanje, neuspeh, usporenje. . .

Teorija beleženja SIMBOLI ODNOSA Simboli odnosa imaju ulogu koja je analogna rečima za vezu, utoliko što i te reči označavaju određeni odnos. Mogu izražavati jednostavni odnos uzroka i posledice, podudarnost ili razliku više elemenata. Zato ćemo među ovim simbolima prepoznati one koji se koriste i za artikulaciju. a) Simbol jednakosti: = izražava jednakost, analogiju, identičnost. . . Stoga će vrlo često zameniti glagole: biti, predstavljati, činiti. . . Primeri: rules " all Ms= Prema statutu svi će delegati biti jednako tretirani sitn USA now = F 48 Može se uporediti sadašnja situacija u SAD sa onom u Francuskoj 1948. godine.

Teorija beleženja b) Simbol nejednakosti: ≠ suprotno od prethodnog, ovaj simbol označava nejednakost, razliku, disproporciju, neslaganje, spor, suprotstavljanje, neravnotežu itd. . . Primer: we ≠" GB = Ne možemo dati saglasnost na izjavu britanske delegacije

Teorija beleženja c) Simbol odnosa: / ovim simbolom, tradicionalnom kosom crtom, označava se odnos, međuzavisnost, koordiniranost itd. d) Simbol superiornosti: > ovim matematičkim simbolom izražava se ne samo superiornost, već i prethodnost, prednost, pobeda, uz sve odgovarajuće nijanse. Primeri: expts vol > val = Obim izvoza prevazilazi njegovu vrednost. prix agri bcp > 89 = Cene poljoprivrednih proizvoda znatno su više od onih iz 1989.

Teorija beleženja e) Simbol inferiornosti: < matematički simbol, suprotan prethodnom, izražava inferiornost, naknadnost, i ostale pojmove suprotne od prethodnih. Primer: demd durables 91<89 = Godine 1991. potražnja za trajnim potrošnim dobrima ostala je ispod nivoa 1989.

Teorija beleženja NEZAVISNI SIMBOLI Nezavisni simboli su upravo oni po kojima se prepoznaje individualnost prevodioca. Oni su nezavisni, s jedne jer ne pripadaju ni jednoj posebnoj grupi simbola, a s druge strane zato što njihov izbor, oblik i značenje zavise od same ličnosti prevodioca, njegove maštovitosti, njegove civilizacijske pripadnosti i njegovog kulturnog nivoa i profila.

NA SAMOM KRAJU: PREVODILAČKA MANTRA Aum… PREVODILAC NE PREVODI REČI, VEĆ PRENOSI PORUKE

PREVODILAČKA PODSVEST

HVALA NA PAŽNJI