KONKURENTNOS T PREDUZEA I PRIVREDE Asistent Dajana Ercegovac

KONKURENTNOS T PREDUZEĆA I PRIVREDE Asistent: Dajana Ercegovac

RASPORED BODOVA NA PREDMETU KONKURENTNOST PREDUZEĆA I PRIVREDE: PREDISPITNI POENI 45 poena - minimum 23 poena 5 poena prisustvo 10 poena aktivnost na vežbama 30 poena kolokvijum – minimum 16 poena ISPIT 55 poena – minimum 28 poena

Literatura za predmet na master studijama Konkurentnost preduzeća i privrede: Doktorska disertacija Milena Cvjetković - Analiza ključnih faktora unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća (od 7 -79 stranice i od 137 -170 stranice). Tematski zbornik - Unapređenje konkurentnosti privrede Republike Srbije - Ekonomski fakultet u Kragujevcu (8 radova, stranice: 3 -15, 29 -40, 51 -58, 95 -116, 151 -168, 299 -306 stranica). Dejan Đurić, Miroslav Đorđević, Radovan Tomić – knjiga Nacionalna ekonomija (strane 160 -220 i 265 -289) Rad Profesora Đurića, Jačanje međunarodne konkurentnosti i rast investicija kao osnova novog modela razvoja privrede Srbije Rad Profesora Đurića, Strane direktne investicije u funkciji jacanja izvozne konkurentnosti privrede Srbije Rad Asistenta Konkurentnost privrede Srbije, SDI i problem deficita trgovinskog bilansa.

Gradivo za kolokvijum: Iz doktorske disertacije Milene Cvjetković: str. 23 -42, 56 -61. Knjiga Prof. Đurić o konkurentnosti: str. 205 -219. Iz tematskog zbornika Unapređenje konkurentnosti privrede Republike Srbije sledeći radovi: Institucionalna determinisanost konkurentnosti nacionalne ekonomije: pouke za R Srbiju; Uticaj makroekonomskog okruženja na nivo nacionalne konkurentnosti: primer R Srbije; Održiva konkurentnost prirodnih resursa Srbije i njen uticaj na privredni razvoj; Rad Profesora Jačanje međunarodne konkurentnosti i rast investicija kao osnova novog modela razvoja privrede Srbije Obratiti pažnju na definisanje konkurentnosti, ciljeve i faktore konkurentosti (mikro i makrokonkurentnost), Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, Indeks globalne konkurentnosti GCI i poziciju Srbije u odnosu na region i EU, Izveštaj o poslovanju Svetske banke.

Gradivo za ispit: Rad Profesora Strane direktne investicije u funkciji jacanja izvozne konkurentnosti privrede Srbije; Rad Asistenta Konkurentnost privrede Srbije, SDI i problem deficita trgovinskog bilansa Dejan Đurić, Miroslav Đorđević, Radovan Tomić – knjiga Nacionalna ekonomija (strane 160 -220 i 265 -289); Doktorska disertacija Milena Cvjetković - Analiza ključnih faktora unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća – od 38 do 79 stranice i od 137 -170 stranice; Iz tematskog zbornika Unapređenje konkurentnosti privrede Republike Srbije sledeći radovi: Komparativna analiza konkurentnsti izvoza Republike Srbije i drugih tranzicionih zemalja; Konkurentnost radne snage u R Srbiji, Ulaganje u obrazovanje kao jedan od faktora konkurentnosti privrede Srbije, Uticaj stranih direktnih investicija na obim i konkurentnost srpskog izvoza, Uticaj razvoja ljudskih resursa na unapređenje konkurentnosti privrede R Srbije. Obratiti pažnju na spoljnotrgovinsku razmenu i potrebu jačanja izvoznih aktivnosti, SDI u funkciji jačanja izvoza i privrednog rasta; konkurentnost radne snage u Republici Srbiji; i analiza konkurentnosti i ključni faktori unapređenja poslovanja i konkurentnosti domaćih preduzeća iz disertacije.

Savremeni trendovi poslovanja Globalizacija tržišta - Globalizacija posmatra svet kao jedinstveno tržište na kome će najefikasniji i najkonkurentniji napredovati. Dramatične, brze promene i porast neizvesnosti – deregulacija, inovacije, nove tehnologije, digitalizacija poslovanja, skraćivanje životnog veka proizvoda, brzo zastarevanja znanja, fleksibilnost i celoživotno učenje i usavršavanje. Organizacije budućnosti su fleksibilne i konstantno se prilagođavaju promenama i kreiraju promene na tržištu. Multinacionalne kompanije su sve moćnije. Potrošači imaju sve veće zahteve, potrebe i očekivanja od proizvoda i preduzeća. Korporativna društvena odgovornost kompanija prema prirodnoj okolini i društvenoj zajednici kako bi izradile poslovnu reputaciju i osigurale lojalnost kupaca i drugih interesnih grupa (stejkoldera).

Konkurentnost poslovanja - uslov opstanka na tržištu Konkurentska sposobnost se teško stiče, a lako gubi u uslovima ofanzivne globalne konkurencije. Ključni faktor i pokretač konkurentnosti je proces unapređenja produktivnosti. Ključni faktori i podstrekači produktivnosti u konkurentskom okruženju su: - domaće investicije, - Izvoz proizvoda srednje i visoke tehnologije, - uvoz resursa koji se ne mogu proizvesti na konkurentan način u zemlji (uvoz novih tehnologija), - priliv stranih direktnih investicija (SDI) čime se obezbeđuju dodatni kapital, moderna tehnologija, veštine i bolji menadžment i pojačava konkurentski pritisak, - odliv SDI koji podstiče međunarodni rast lokalnih kompanija što takođe iziskuje povećanje produktivnosti i domaću inovativnost.

Najvažniji ekonomski resurs za postizanje konkurentske prednosti više nije novčani kapital, prirodni resursi ili rad, već znanje tj. intelektualni kapital. Opstanak i uspeh na svetskom tržištu obezbediće samo one kompanije koje budu sposobne da kontinuirano povećavaju sopstveni intelektualni kapital. Unapređivanje kvaliteta poslovanja jeste osnov za unapređivanje drugih faktora koji utiču na konkurentsku sposobnost preduzeća u međunarodnim okvirima. Implementacija i permanentno unapređivanje sistema kvaliteta stvara uslove za povećanje produktivnosti rada i celokupnog poslovanja, što omogućuje smanjivanje troškova i konkurentnost cena na međunarodnom tržištu. Konkurentnost jedne privrede predstavlja stepen uspešnosti njenog pozicioniranja u okviru globalne privrede.

KONKURENTNOST KAO OSNOVA RASTA I RAZVOJA Visok stepen konkurentnosti privrede neophodan je za njenu integraciju u svetske tokove. Rast konkurentnosti predstavlja preduslov za priliv stranih direktnih investicija, koje sa sobom nose i nove tehnologije i znanja, kao i mogućnost lakšeg pristupa stranim tržištima. Konkurentnost preduzeća na mikro nivou predstavlja sposobnost da se ono takmiči, da bude profitabilno i da se pozicionira na tržištu i tako obezbedi uslove za rast i razvoj. Na makro nivou konkurentnost predstavlja sposobnost jedne države da svoje proizvode plasira na međunarodno tržište i na taj način obezbedi privredni rast životnog standarda stanovništva. Prisutna je međusobna uslovljenost ove dimenzije konkurentnosti, jer privreda ne može biti konkurentna bez konkurentnosti njenih privrednih subjekata, a ni privredni subjekti ne mogu biti konkurentni bez odgovarajućeg poslovnog ambijenta.

Majkl Porter definiše konkurentnost kao niz institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti zemlje. Primarni cilj dostizanja i unapređenja konkurentnosti u savremenim uslovima poslovanja je trajan i održiv ekonomski rast iskazan kroz rast BDP-a i BDP-a per capita, koji osigurava povećanje zaposlenosti i životnog standarda. Pored primarnog cilja, postoji širi spektar ciljeva koji se mogu smatrati zajedničkim za većinu privreda u svetu: Ø rast proizvodnje roba i usluga (kvantitativno i kvalitativno); Ø rast produktivnosti i povećanje ekonomske efikasnosti; Ø strukturne promene u privredi i industriji; Ø povećanje izvoza i uravnoteženje spoljno-trgovinskog bilansa; Ø rast investicija i privlačenje stranih direktnih investicija; Ø razvoj inovacija i tehnologija; Ø rast zaposlenosti i smanjenje stope nezaposlenosti;

Ø Ø Ø osnivanje novih firmi, razvoj i jačanje malih i srednjih preduzeća; razvoj liderstva i preduzetničke kulture; razvoj klastera; jačanje tržišne konkurencije i bolja regulacija monopola; usavršavanje sistema obrazovanja, razvoj sistema doživotnog učenja i povećanje ulaganja privrede i države u obrazovanje; poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture stanovništva; razvoj i unapređenje institucija i infrastrukture; politička stabilnost; debirokratizacija društva; održivi razvoj životne sredine; smanjenje siromaštva i povećanje socijalne kohezije.

Faktori kreiranja konkurentske prednosti o Faktori koji neposredno utiču na konkurentnost određenog proizvoda i proizvođača na svetskom tržištu su: Ø faktori na strani ponude, Ø faktori na strani tražnje, Ø faktori koji dovode do spajanja ili odbijanja ponude i tražnje (uslovi kupoprodaje). Privredni subjekti, da bi opstali u sve složenijim uslovima poslovanja na međunarodnom tržištu i obezbedili proizvodnju proizvoda visokog kvaliteta po konkurentnim cenama, moraju da se orijentišu na ukrupnjivanje kapaciteta putem različitih oblika saradnje sa inostranstvom kao što su: zajednička ulaganja kapitala, poslovne alijanse, razni oblici transfera tehnologije, dugoročni kupoprodajni ugovori i zajednička proizvodnja, franšizing i lizing u inostranstvu.

Da bi ponuda jedne privrede bila atraktivna, neophodno je poći od tražnje, kao polazne tačke i pre proizvodnje. Neophnodno je pratiti privredna kretanja u svetu, ponašanje i želje stranih kupaca. Faktori koji dovode do spajanja ili odbijanja ponude i tražnje u spoljnoj trgovini nazivaju se faktorima konkurentnosti: Ø kvalitet i tehnološka svojstva proizvoda, Ø cena, korigovana instrumentima spoljnotrgovinske politike u zemlji izvoznici i zemlji uvoznici, Ø način plaćanja, Ø rokovi isporuke i način održavanja, Ø organizacija nastupa na inostranom tržištu i marketing, Ø razvojna sposobnost privrede zemlje kupca.

Majkl Porter je definisao model konkurentskih prednosti na osnovu četiri međusobno povezane determinante konkurentske prednosti zemlje, koje je nazvao dijamant nacionalnih prednosti. Specifičnost svake zemlje uslovljava i različitu nacionalnu konkurentnost koja zavisi od karakteristika date zemlje, kao i sistema uzajamnog delovanja četiri skupa faktora i dve eksterne varijable: ØFaktorski uslovi - faktori proizvodnje: ljudski resursi, fizički resursi, resursi znanja, resursi kapitala i infrastruktura, koji uz adekvatno korišćenje mogu obezbediti kvalitetnu proizvodnju i niske troškove; ØUslovi tražnje - priroda domaće tražnje za proizvodima i uslugama, koja ukazuje na zadovoljenje potreba i zahteva domaćeg potrošača je važna za uspešan nastup na stranom tržištu; ØSrodne i pomoćne delatnosti industrije - prisustvo međusobno povezanih konkurentnih industrija; ØStrategija i struktura preduzeća i nivo konkurencije - uslovi koji usmeravaju organizovanje i upravljanje preduzećima i priroda konkurencije u datoj zemlji.

Pri proceni nacionalne konkurentske prednosti, pored ove četiri komponente, neophodno je uzeti u razmatranje i uticaj dve eksterne varijable: uticaj vlade i prilike (šanse) i opasnosti na tržištu. Vlada svojom politikom vrši uticaj na sve četiri pomenute komponente. Svi elementi koji čine dijamant nacionalne konkurentnsoti deluju uzajamno i imaju sinergetski efekat na konkurentnost zemlje. Mikroekonomska konkurentnost se odnosi na konkurentnost preduzeća, kao njihovu relativnu prednost nad drugim preduzećima. U praktičnom poslovanju, konkurentska prednost se bazira istovremeno i na niskim cenama (racionalizacija proizvodnje i ekonomija obima) i na diferenciranju proizvoda (bolji kvalitet proizvoda, kroz ulaganje u istraživanje i razvoj, nove tehnologije, inovativnost, marketing ili stvaranje robne marke).

Kao relativno kompleksan pokazatelj uspešnosti poslovanja, konkurentnost zavisi od niza faktora. Svi ovi činioci mogu se klasifikovati u spoljne i unutrašnje faktore konkurentnosti. Spoljni faktori konkurentnosti su: makroekonomsko upravljanje (ekonomska politika), infrastruktura, pravno okruženje i regulacija, javni sektor i državna uprava (administracija), obrazovanje, porezi i doprinosi, finansijski sistem, posebne mere podrške preduzećima i sl. U unutrašnje faktore konkurentnosti ubrajaju se: upravljačke sposobnosti, ljudski resursi, organizaciona kultura, produktivnost, profitabilnost, inovativnost, kvalitet i sl.

Makroekonomska konkurentnost je mera sposobnosti određene države da u uslovima slobodnog i fer tržišta proizvodi i distribuira robe i usluge u međunarodnoj trgovini, u uslovima kada su domaća preduzeća izložena neposrednom uticaju međunarodne konkurencije, i to čini na način koji dovodi do stalnog povećanja životnog standarda. Konkurentnost na nivou zemlje temelji se na ekonomskom rastu, razvoju, rastu produktivnosti i transformaciji ekonomskog rasta u rast životnog standarda stanovništva. Mnoga istraživanja se bave ocenama međunarodne konkurentnosti zemalja, kao što su Global Enterpreneurship Monitor, Global Competitivness Report, OECD, World Bank itd.

Svetski ekonomski forum - „Izveštaj o globalnoj konkurentnosti” Ø Ø Svetski ekonomski forum je kreirao više indeksa kojima se meri i upoređuje konkurentnost nacionalnih privreda: Indeks poslovne konkurentnosti ocenjivao se od 1998. godine kao indeks koji je imao za cilj da oceni mikroekonomsku konkurentnost nacionalnih privreda. Indeks konkurentnosti rasta ocenjivao se od 2000. godine i prikazivao je konkurentnost na makro nivou; Indeks globalne konkurentnosti (GCI) se objavljuje od 2004 godine u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma i obuhvata više mikroekonmskih i makroekonomskih komponenata koje su grupisane u 12 stubova konkurentnosti i vrednuju se od 1 do 7. Indeks globalne konkurentnosti je vodič za donošenje investicionih odluka, ali i značajan signal za donosioce političkih odluka i usmeravanje ekonomskog razvoja i rasta konkurentnosti nacionalne privrede.

Prvi stub - Institucije Institucionalni ambijent je određen zakonskim i administrativnim okvirom unutar koga pojedinci, preduzeća i vlade, u međusobnoj interakciji generišu prihode i obezbeđuju ekonomski prosperitet. Veoma je važna institucionalna podrška razvoju tržišnih sloboda, sprečavanju korupcije, smanjivanju birokratije, zaštiti životne sredine i podsticajan privredni ambijent. Drugi stub - Infrastruktura. Razvijena infrastruktura je značajna za efikasnost funkcionisanja privrede, dobro razvijena infrastruktura smanjuje efekat udaljenosti između regiona i troškove integracije nacionalnog tržišta sa drugim regionima i zemljama.

Treći stub - Makroekonomsko okruženje Za razvoj konkurentnosti, izuzetno je važna stabilnost makroekonomskog okruženja, odnosno neophodno je obezbediti što veći ekonomski rast, smanjiti nezaposlenost, obezbediti stabilnost cena (nisku inflaciju) i smanjiti deficit platnog bilansa. Četvrti stub - Zdravlje i osnovno obrazovanje Loša zdravstvena slika radne snage povećava troškove poslovanja, zbog čestog odsustva bolesnih radnika i niskog nivoa efikasnosti njihovog rada. Zato su investicije u podizanje nivoa zdravstvene zaštite važne, kako u ekonomskom, tako i u moralnom pogledu. Peti stub - Visoko obrazovanje i obuka Globalna ekonomija podrazumeva da su zaposleni obrazovani i sposobni da se prilagođavaju okruženju koje se brzo menja. Stalna stručna obuka, koja se u mnogim privredama zanemaruje, značajna je da bi se obezbedila stalna nadogradnja veština i znanja zaposlenih u skladu sa potrebama tržišta.

Šesti stub - Efikasnost tržišta roba i usluga Pod efikasnošću tržišta roba i usluga se podrazumeva mogućnost i sposobnost produkcije širokog asortimana proizvoda i usluga u datim odnosima ponude i tražnje. Efikasnost ovog segmenta tržišta zavisi od uslova tražnje, koji su determinisani orijentacijom ka potrošačima i njihovom sofisticiranošću koja korespondira sa kupovnom moći. Sedmi stub - Efikasnost tržišta rada Efikasnost i fleksibilnost tržišta rada su veoma važni za razvoj konkurentnosti svake privrede. U naprednim ekonomijama, zaposleni su raspoređeni u skladu sa svojim znanjem, veštinama i sposobnostima i daju pun doprinos na svojim radnim mestima. Osmi stub - Sofisticiranost finansijskog tržišta Sofisticirano finansijsko tržište obezbeđuje efikasno usmeravanje finansijskih resursa ka najboljim preduzetnicima i investicionim projektima. Pomenuti resursi obuhvataju štednju građana, kao i domaće i strane investicije.

Deveti stub - Tehnološka opremljenost U globalizovanom svetu, tehnologije postaju jedan od ključnih elemenata za stvaranje i održavanje konkurentske prednosti. Države moraju biti spremne za usvajanje i razvoj novih tehnologija i za obezbeđivanje neophodnih uslova za njihovo efikasno korišćenje. Deseti stub - Veličina tržišta je izuzetno važna za podizanje konkurentnosti. Zemlje sa velikim tržištem mogu da koriste efekte ekonomije obima, odnosno da svojim preduzećima obezbede povećanje proizvodnih mogućnosti uz snižavanje troškova po jedinici proizvoda.

Jedanaesti stub - Sofisticiranost poslovanja zemlje podrazumeva kvalitet ukupnih poslovnih veza, strategija i operativne prakse preduzeća. Dvanaesti stub - Inovacije Zemlje u razvoju unapređuju produktivnost usvajanjem postojećih tehnologija, dok preduzeća u razvijenim zemljama moraju da razvijaju nove proizvode i procese, kako bi održavale svoju konkurentsku poziciju. To zahteva okruženje koje podržava razvoj inovativnosti, odnosno ulaganje u istraživanje i razvoj, ostvarivanje saradnje između univerziteta i privrede, zaštitu intelektualne svojine itd.

Fazu razvoja određene ekonomije određuje nivo godišnjeg bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika (GDPpc). U prvoj fazi - privrede vođene faktorima razvoja (najmanje razvijene zemlje) - BDP per capita iznosi do 2. 000 dolara, rast je baziran na faktorima osnovni zahtevi, rast zavisi od količine i kvaliteta osnovnih faktora proizvodnje i bazičnih uslova privređivanja. U drugoj fazi rasta - privrede vođene efikasnošću (srednje razvijene zemlje, gde spada i Srbija) - BDP per capita je od 3. 000 do 8. 999 dolara, težište se pomera na faktore efikasnosti koji mere efikasnost ključnih tržišta i formiranje ljudskog kapitala kroz više obrazovanje i tehnološku spremnost. U trećoj fazi razvoja - privrede vođene inovativnošću (najrazvijenije zemlje) - BDP per capita je preko 17. 000 dolara, gde su najznačajniji kvalitet poslovanja i inovacije.

Stubovi konkurentnosti prema SEF 2018 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Institucije – bezbednost i vladavina prava Infrastruktura – transportna i komunalna infrastruktura Stepen razvoja i primene Informacione i komunikacione tehnologije Makroekonomska stabilnost Zdravlje stanovništva Veštine radne snage i nivo obrazovanja Tržište roba i usluga Tržište radne snage i nivo humanog kapitala Razvijenost finansijskog sistema Veličina tržišta Dinamičnost poslovanja – kapacitet privatnog sektora da usvaja promene i nove tehnologije Sposobnost inovacija – ulaganje u istaživanje i razvoj i stvaranje novih proizvoda i usluga.

Svetska banka - „Izveštaj o poslovanju“ U „Izveštaju o poslovanju“ (Doing Business) indikatori Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) mere i analiziraju uslove poslovanja, tj. poslovnog okruženja. Indeks lakoće poslovanja (Ease of doing business) zemlje rangira na osnovu analize regulative iz 11 oblasti poslovanja, među kojima su: početak poslovanja, dobijanje građevinskih dozvola, priključivanje električne energije, registrovanje imovine, mogućnost kreditiranja, zaštita investitora, poreska politika, trgovina sa inostranstvom, sprovođenje ugovora, rešavanje nesolventnosti i zapošljavanje radnika.

Hvala na pažnji! Dajana Ercegovac Izvor: Doktorska disertacija Milene Cvjetković - Analiza ključnih faktora unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća i rad Profesora Đurića - Jačanje međunarodne konkurentnosti i rast investicija kao osnova novog modela razvoja privrede Srbije.