Koncept pitanja za ispit Informatika i nove medijske

Koncept pitanja za ispit Informatika i nove medijske tehnologije

Pitanje broj 14 Doprinos Norberta Vinera (računari, informacije, kibernetika. . )? – Viner je bio stručnjak za sve: za prirodne nauke, matematiku, društvene nauke, jezike, filozofiju. . Iz debata sa njim Šenon je formulisao “ Matematičku teoriju informacija” – Bertrand Rasel: “Ovaj mladi čovek je preterano hvaljen i za sebe misli da je Gospod Svemogući” – Rasel i devetnaestogodišnji Viner vode raspravu oko filozofskih i matematičkih pitanja (“ko će da drži nastavu”) – “Kibernetika” 1948. – “poverljivo”, “Žuta opasnost” – šifra koju je Drugi svetski rat dobio u tajnim vojnim dosijeima, a Vinerova knjiga, zbog sujete Vinavera Buša, ostaje tajni dokument sve do kraja rata

Viner je 1940. godine predlagao: • • • Centralni aparat za sabiranje i množenje mašine za računanje mora biti numerički (on ne može biti zasnovan na merenju kao kod diferencijalne analogne mašine Vinavera Buša) Ovi mehanizmi da bi obezbedili brzu akciju treba po pravilu da budu zasnovani na prekidačima i da rade pomoću električnih lampi (a ne pomoću zupčanika i sistema mehaničkog prenosa) Primena binarnog sistema brojeva za sabiranje i množenje (umesto sistema baze brojeva deset) Da se sve sekvence rada mašine, obavljaju u samoj mašini, a sve nužne logičke odluke da budu ugrađene u mašinu (čovek ne interveniše) Mašina mora da poseduje tehničke mogućnosti za pamćenje, čuvanje, čitanje i brzo brisanje, kao i brzo upisivanje novih podataka Sve je ovo ostvareno danas u personalnim računarima!

• Viner je zajedno sa grupom saradnika postulirao da se komunikacija odvija na sličan način u mašinama i živim bićima. “ Kibernetika – kontrola i komunikacija u životinjama i mašinama” (1947) • Šenon je , par godina kasnije, koristeći Vinerove ideje postulirao meru za količinu informacija, bit • Viner je prvi dao odgovor na pitanja. 1. Čime se upravlja? Sistemima 2. Pomoću čega se upravlja? Informacijama 3. Kako se upravlja? Procesima, povratnom spregom • Odredio je da procesi upravljanja sadrže tri elementa: sistem, informacije i procese. Sistemi su sastavljeni od ljudi, stvari i procesa i predstavljaju skup elemenata koji objedinjeni i medjusobno povezani postaju realni predmet upravljanja.

Pitanje broj 16 Informacija - stvar po sebi i stvar za sebe? • Informatika je naučna disciplina koja ima za cilj proizvodnju, preradu, čuvanje i deseminaciju informacija. • Proizvodnja informacija podrazumeva utvrđivanje svrsishodnosti i poretka podataka koji formiraju datu informaciju. • Glavna ljudska aktivnost danas je proizvodnja informacija. • Informacije se ne proizvode po “porudžbini”. • Kao što proizvodimo više energije da bi mogli manje da potrošimo (motori sa unutrašnjim sagorevanjem) tako proizvodimo i mnoštvo informacija.

Informacije po sebi i informacije za sebe • Informacije koje se proizvode radi toga da bi “kružile” informacijom tokovima, nazivaju se informacije po sebi. • Informacije koje se koriste u okviru određenih vrednosnih sistema, su informacije za sebe. • Informacije postaju istinite tek u okviru nekog vrednosnog sistema, tek ukoliko omogućavaju delenje vrednosti i samim time razumevanje.

Pitanje broj 25 Tri suštinska svojstva informatičkog društva? • Pod informatičkim društvom se podrazumeva ono društvo koje u svom razvoju i proizvodnji kao “glavnu pogonsku snagu” ima proizvodnju informacija. • Tri suštinske promene do kojih dolazi razvojem informatičkog društva su: 1. mrežno strukturiranje 2. dekompozicija 3. razvoj postmoderne

Mrežno organizovanje • • • Do sredine prošlog veka sva društva kroz istoriju su bila hijerarhijski organizovana. Informacije i znanje, kao osnova informatičkog društva, su odredjene javnim prostorom koji je mrežno organizovan. Hijerarhijski odnosi se sve više zamenjuju fleksibilnim strukturama ljudskih i socijetalnih odnosa Mrežno organizovanje društva je sve više povezano sa komunikacionim mrežama za prenos podataka. Tendencija mrežnog strukturiranja neće neposredno i odmah ukinuti hijerarhijske sisteme strukturiranja pojedinih institucija i delova svetskog socijeteta ali će dovesti do promene odnosa dominantnih hijerarhijskih struktura.

Dekompozicija • Vertikalno organizovani socijeteti uvek teže ka centralizaciji i integraciji koja podredjuje sve delove društva “jednom” dominantnom principu. • U socijetalnoj matrici reprodukcije informatičkog društva okrupnjavanje, usložnjavanje, integracija, ograničenje nisu prihvatljivi, već postaju kontraproduktivni. • Dekompozicija ne označava samo tendenciju razbijanja centralizovanih i hijerarhizovanih dosadašnjih struktura savremenog društva, već se značajnije odnosi na procese rekomponovanja na horizontalnoj osi socijeteta postojeće socijalne strukture. • U informatičkom društvu dinamika socijalne strukture se ogleda u horizontalnom kretanju pojedinih institucija, delova uravnjene socijalne strukture u centre ili periferiju u datom momentu informatičke važnosti.

Razvoj postmoderne • • Postmoderna se odnosi na nastanak sistema vrednosti, stavova i pristupa koji su nastali posle moderne, koja se vezuje za industrijsko društvo. Modernost je težila redu, velikim naracijama, idejama, socijalno strukturiranim socijetetima. . . Postmoderna nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objašnjava i opravdava, da uvodi u red celinu socijeteta ili neke njene delove. Postmoderna ima poseban uticaj na fleksibilnost, nestabilnost i promenljivost vrednosnih karakteristika koje se, pre svega, koncentrišu oko lokalnog ambijenta, ansambala. .