Koncept Jelena Baranin 29316 N 3 Merenje informacija

Koncept Jelena Baranin 293/16 N 3

Merenje informacija �Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe date programom. �Program i podaci koji se obrađuju uskladišteni su u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji računara. � Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako može da ima dva stanja, koja se obično označavaju sa 0 i 1. � 0 – stanje kada u kolu nema struje, 1 – kada u kolu ima struje �Ova kola zovu se bit (skraćeno od binary digit – binarna cifra)

� Bitovi se u memoriji udružuju u grupe – registre, koji su kod personalnih računara dužine 8 bita. �Ta grupa se zove bajt. �Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladištavanja podataka u nju ili očitavanja uskladištenih podataka.

Pojava i razlozi za nastanak virusa � Virus se može definisati kao programski kod, tj. program, koji poseduje sposobnost da se delimično ili u potpunosti iskopira na više lokacija, pritom inficirajući različite tipove podataka. � Može da rezultuje u nasumične greške i generalno usporavanje rada računara, u kom slučaju se virusi prepoznaju kao benigni – manje opasni, ali potencijalno destruktivni. � Postoje i oni virusi koji mogu u potpunosti obrisati i uništiti informacije. � Neki virusi su u stanju da unište hard disk i BIOS sistema. � Reč virus se prvi put pominje u radu Freda Kohena „Kompijuterski virusi – Teorije i eksperimenti“.

� Prvi virus kreirali su studenti još u vreme mejnfremova u jednom univerzitetskom centru SAD da bi sebi pribavili prioritet u korišćenju. Ø Virusi se prave: Ø Da bi se utvrdilo kako treba reagovati na pojavu virusa, Ø zbog konkurentske borbe, Ø uništavanja monopola na softverskom tržištu, Ø tajnih ratova izmedju različitih ekonomskih, političkih i kulturnih obrazaca, Ø nanošenja velike štete pojedinim velikim sistemima i dr.