Kompjuterska grafika Rasterska grafika Rasterska ili bitmap grafika

Kompjuterska grafika

Rasterska grafika "Rasterska ili bitmap grafika, jednostavno rečeno, odnosi se na grafiku proizvedenu od velikog broja piksela" "Graphic & Web Page Design"- Jon M. Duff and James L. Mohler. v Rasterska slika se sastoji iz redova i kolona piksela složenih u matrici koji čine sliku. v Pojmovi rezolucije koji su definisani kod monitora na sličan način se koriste i za bitmape.

Rasterska grafika q Raster rezolucija se meri DPI jedinicama i govori nam koliki je kvalitet grafike. Ø Što je veći proj piksela po inču to je slika kvalitetnija i obrnuto. q Sa druge strane, raster dimenzijom se određuje veličina grafike. Ø Tu se misli na dužinu i širinu slike.

Rasterska grafika q Treći bitan element za određivanje grafike je broj boja koje nosi svaki piksel je dubina boje. Ø Broj boja je veoma bitan činilac za određivanje krajnjeg kvaliteta slike i on se kreće od 256 do preko 32 miliona boja.

Rasterska grafika v Bitmapirana ili rasterska grafika opisuje sliku tako što koristi tačke koje se zovu pikseli, raspoređene po mreži slike. v I sam ekran računara sastoji se od mreže piksela. v U bitmapiranoj grafici sliku određuje lokacija i vrednost boje svakog piksela na mreži. v Svakoj tački mreže dodeljena je boja a posmatranjem na odgovarajućoj rezoluciji tačke zajedno daju sliku nalik mozaiku sastavljenom od šarenih piksela.

Rasterska grafika q Editovanje bitmapirane grafike vrši se tako što se edituju pikseli, a ne linije i krive, kao u slučaju vektorske grafike. q Kvalitet bitmapirane slike zavisi od rezolucije jer su podaci koji opisuju sliku nepromenjljivi za mrežu slike odgovarajućih dimenzija. q Povećavanjem bitmapirane slike ivice slike postaju oštrije i nepravilnije zbog toga što se pikseli ponovo raspoređuju po mreži slike. q Prikaz bitmapirane slike na ekranu sa manjom rezolucijom takođe utiče na kvalitet slike.

Rasterska grafika q Postoje razni formati zapisa rasterske slike od kojih se najviše koriste: 1. JPEG - (Joint Photographics Expert Group) slikovni format koji nije ograničen brojem boja, često se koristi na Internetu jer omogućava velike stepene sažimanja. 2. GIF - (Compu. Serve Graphic Interchange Format) format koji je neslužbeni standard za sve slike koje se koriste za izradu WWW stranica.

Rasterska grafika 3. TIFF - (Tagged-Image File Format) standardni slikovni format koji je definisan nezavisno od uređaja i grafičkih korisničkih sistema. Ø Datoteke u tom formatu su vrlo velike i podržavaju sažimanje bez gubljenja kvaliteta i koriste se uglavnom u profesionalne svrhe. 4. BMP - (Windows Bitmap) standardni format zapisa u okruženju Windows operativnog sistema.

Vektorska grafika q Vektorska grafika se matematičkih jednačina. sastoji iz serije proračunatih q Jednostavnije rečeno, sastoji se od poligon-objekata kao što su: Ø Ø Tekst, Linije (krive i prave), Pravougaonici ili kvadrati i Krugovi ili elipse.

Vektorska grafika v Boja se kod vektorske grafike određuje po dimenzijama površina objekata iz kojih se sastoji grafika. v Tako što kod, koji ide sa slikom, govori programu koja boja se nalazi u kojim dimenzijama poligona. v Prednost vektorske grafike je, što se veoma lako vrši promena njene veličine bez gubitka na kvalitetu. v To je moguće pošto je vektorska grafika, kao što je već rečeno, skup matematičkih jednačina prenesenih na ekran. v Tako da preračunavanjem jednačina po novim parametrima dobijamo efekat povećanja ili smanjenja.

Vektorska grafika q Vektorska grafika opisuje slike koristeći linije i krive koje se zovu vektori, koji sadrže informacije o bojama i poziciji. q Editovanjem vektorskog crteža modifikuju se karakteristike linija i kriva kojima se opisuje dati oblik. q Tako je moguće pomerati, transformisati i menjati boje vektorske slike bez narušavanja kvaliteta slike. q Prikaz vektorske grafike ne zavisi od rezolucije što znači da će njen kvalitet biti isti na bilo kom uređaju i u bilo kojoj rezoluciji, za razliku od bitmapirane grafike.

Vektorska grafika v Svaka linija, u vektorskoj grafici, definisana je položajem početne i krajnje tačke u odgovarajućem koordinatnom sistemu. v Pri tome, najjednostavniji element grafičkog prikaza, koji je ujedno i nosilac geometrijske informacije, je tačka čiji je položaj određen pripadajućim koordinatama. v Ako niz tačaka spojimo linijama (vektorima) definiše se objekat. v Vektorski grafički prikazi su vrlo precizni i mogu biti vrlo složeni.

Vektorska grafika q Formati zapisa koji se najviše koriste u vektorskoj grafici su: 1. DXF - (Data Exchange Format) format definisan u programskom sistemu Auto. CAD i opšte prihvaćen kao standard za razmenu podataka. 2. DWG - (Drawing File) takođe Auto. CAD-ov format koji ima iste entitete (elemente) kao i DXF.

Vektorska grafika 3. DGN - (Design File) format prilagođen radu na Micro. Station platformi. 4. IGES - (International Graphics Exchange Format) format velikih mogućnosti koji zauzima sve veće mesto kao standard u CAD/CAM sistemima. Ø Zapis je u ASCII kodu tako da je sadržaj IGES datoteke moguće pročitati pomoću bilo kojeg tekst editora.

Vektorska grafika v Jedan od problema sa kojim se korisnik može sresti u radu sa grafikom jeste problem formata zapisa. v Kako se grafički sadržaji pojavljuju u celom nizu različitih formata, vrlo je teško pronaći program koji podržava baš sve formate. v Savremeni programi za rad sa bitmapiranim slikama podržavaju različite formate koji u sebi sadrže visok stepen sažimanja grafičke informacije. v Pri ovom sažimanju slika se prihvatljivo oštećuje kako bi se dobio bolji učinak sažimanja.

Vektorska grafika v U pravilu ovakvi se sadržaji koriste za objavljivanje na Internetu i u drugim primenama u kojima je veličina zapisa izrazito značajna. v Jednostavno rečeno, pripremate li neki sadržaj, koristite formate koji ne unose ovakva oštećenja sve dok ilustraciju ne završite u potpunosti. v Pri tome nije loše sačuvati i izvorni oblik slike ako se kasnije pojavi potreba za dodatnom obradom i zahvatom.