KOMPARATIVNA ANALIZA KONCEPATA SOLVENTNOST II i BAZEL III

KOMPARATIVNA ANALIZA KONCEPATA SOLVENTNOST II i BAZEL III Prof. dr Jelena Kočović Dr Dejan Trifunović Dr Marija Jovović Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

SOLVENTNOST II i BAZEL III Nakon nastupanja globalne ekonomske krize 2007/08. godine, i njenih katastrofalnih posledica u finansijskom sektoru, u prvi plan se stavlja tretman rizika na novi način sa naglaskom na njegovom adekvatnom merenju kako bi se rizicima efikasno upravljalo pri evaluaciji solventnosti banaka i osiguravajućih kompanija. Posebna uloga je data aktuarima za upravljanje rizicima u čitavom finansijskom sektoru. Tokom poslednjih decenija sve više dobijaju na značaju regulatorni okviri poslovanja banaka i osiguravajućih kompanija koji su zasnovani na rizicima, u formi koncepta Bazel II/III i Solventnost II.

SOLVENTNOST II i BAZEL III Predmet istraživanja je poređenje koncepata Solventnost II i Bazel III sa aspekta tretmana rizika. Cilj istraživanja je da se identifikuju sličnosti i razlike dva koncepta, kako bi se ukazalo na prednosti i nedostatke svakog od njih. Analiza odnosa dva koncepta u literaturi je novijeg datuma: ◦ Gatzert & Wesker (2011), ◦ Al-Darwish et al. (2011), ◦ Thibeault & Wambeke (2014), ◦ Laas & Siegel (2015).

TRI STUBA U STRUKTURI KONCEPATA SOLVENTNOST II i BAZEL III KVANTITATIVNI ZAHTEVI KVALITATIVNI ZAHTEVI Kvalitet kapitala Kvantifikacija rizika Kapitalni zahtevi Upravljanje rizicima Nadzor Stresno testiranje STANDARDI OBELODANJIVANJA Tržišna disciplina Transparentost

Kriterijum poređenja: Solventnost II - Tri nivoa kapitala; - Fleksibilnija definicija kapitala; - Mogućnost uključivanja vanbilansnih stavki; - Niže propisano učešće kapitala visokog kvaliteta u pokriću SCR. KVALITET KAPITALA Bazel III - Dva nivoa kapitala; - Strožija definicija kapitala; - Nemogućnost uključivanja vanbilansnih stavki; - Više propisano učešće kapitala visokog kvaliteta u pokriću RWA.

Solventnost II – 3 nivoa kapitala - Nivo 1: - Uplaćeni akcijski kapital; Neraspoređena dobit. - Nivo 2: - Glavna sredstva - Poziv za uplatu upisanih običnih akcija, Poziv za uplatu ostalih instrumenata kapitala sa prvenstvom korišćenja za pokriće gubitaka. - Pomoćna sredstva - Neuplaćeni upisani kapital. - Nivo 3: - Osnovna i pomoćna sredstva niskog kvaliteta (npr. nematerijalna ulaganja, odložena poreska imovina, vanbilasne stavke. Bazel III – 2 nivoa kapitala - Nivo 1: - Zajednički akcijski kapital - Kapital koji se stiče emisijom običnih akcija banaka ili njihovih konsolidovanih subsidijara; Zadržana dobit. - Dodatni kapital - Instrumenti koje su emitovale banke ili njihovi konsolidovani subsidijari koji ispunjavaju odgovarajuće uslove (npr. preferencijalne nekumulativne akcije) - Nivo 2: - Instrumenti koje su emitovale banke ili njihovi konsolidovani subsidijari koji ispunjavaju odgovarajuće uslove (npr. akcijska premija od instrumenata koji su uključeni u nivo 1 kapitala ).

PROPISANO UČEŠĆE KAPITALA VISOKOG KVALITETA Solventnost II Od ukupnih sredstava koja služe za pokriće SCR, najmanje jedna polovina se mora odnositi na sredstva iz Nivoa 1, dok učešće sredstava iz Nivoa 3 ne sme prelaziti 15% SCR. Zbirno učešće sredstava iz Nivoa 2 i 3 u odnosu na ukupan SCR ne sme biti veće od 50%. Bazel III Ukupan Nivo 1 kapitala mora učestvovati u rizikom ponderisanoj aktivi sa najmanje 6. 0%. Učešće nivoa 2 u RWA može iznositi najviše 2%.

Kriterijum poređenja: PRISTUP OBRAČUNA KAPITALNIH ZAHTEVA Solventnost II -Dva nivoa kapitalnih zahteva (MCR i SCR); -Standardni pristup ili interni model; -Kombinacija statičkog modela fiksnog koeficijenta i dinamičkog pristupa scenarija; - Zasnovan na pravilima i na principima. Bazel III -Jedan nivo kapitalnih zahteva (racio kapitala); -Standardni pristup ili interni model; -Statički model adekvatnosti kapitala; - Zasnovan na pravilima.

Kriterijum poređenja: OBUHVAĆENE KATEGORIJE RIZIKA Solventnost II Bazel III -Rizici na strani aktive i na strani pasive bilansa stanja (tržišni, kreditni, rizici osiguranja) i operativni -Rizici na strani aktive (tržišni, rizici; kreditni, rizik likvidnosti) i operativni rizici, -Akcenat na rizicima osiguranja (uključujući katastrofalne rizike); - Akcenat na riziku likvidnosti i sistemskom riziku. - Razuđenija kategorizacija obuhvaćenih rizika.

Solventnost II Tržišni rizici Bazel III • - rizik kamatne stope • - rizik akcija • - rizik nekretnina • - rizik spreda • - devizni rizik • - rizik koncentracije • - cenovni rizik • - devizni rizik • - robni rizik Kreditni rizik Rizici osiguranja Životna osiguranja rizik smrtnosti, invalidnosti, opcija, rizik troškova, katastrofalni rizici Neživotna osiguranja rizik premije, rezervi, katastrofalni rizici Zdravstvena osiguranja Rizik likvidnosti Operativni rizici Sistemski rizik opcija,

RIZIK LIKVIDNOSTI Rizik likvidnosti se može posmatrati kao: ◦ Likvidnosti izvora sredstava, ◦ Tržišni rizik likvidnosti. Rizik likvidnosti izvora sredstava nastaje povlačenjem postojećih, odnosno nemogućnošću pronalaženja novih izvora finansiranja. Tržišni rizik likvidnosti odnosi se na otežano pretvaranje imovine u likvidna sredstva usled poremećaja na finansijskim tržištima.

SISTEMSKI RIZIK Zbog kompleksne međupovezanosti sa ostalim segmentima finansijskog sistema (npr. kroz učešće na međubankarskom tržištu, relacije sa centralnom bankom i operacije sekjuritizacije), banke su, za razliku od osiguravača, visoko podlože sistemskom riziku. Njihova bankrotstva izazivaju domino efekat, koji može ozbiljno ugroziti funkcionisanje celokupne ekonomije. Što je banka veća, dati rizik je utoliko izraženiji. Obrnuto, što je osiguravajuća kompanija veća, njen portfelj je stabilniji. Prepoznajući opasnost cikličnog prenošenja gubitaka banaka na privredu, Bazel III uvodi kapitalne zahteve kojima se uvažava sistemski rizik, a koji ne postoje u konceptu Solventnost II.

Kriterijum poređenja: MERENJE RIZIKA I NJIHOVIH MEĐUZAVISNOSTI Solventnost II -Va. R kao mera rizika; -Isti nivo poverenja za sve rizike; -Holistički pristup rizicima na nivou kompanije kao celine; -Uvažavanje efekata diverzifikacije rizika unutar i između kategorija rizika; - Kvantitativni i kvalitativni tretman rizika koncentracije. Bazel III -Var kao mera rizika; -Različiti nivoi poverenja za različite rizike; -Izolovano modeliranje rizika koji ugrožavaju banke; -Uvažavanje efekata diverzifikacije rizika unutar, ali ne i između kategorija rizika; - Samo kvalitativni tretman rizika koncentracije.

MERENJE MEĐUSOBNIH ZAVISNOSTI RIZIKA Agregiranje kapitalnih zahteva po pojedinim kategorijama rizika u konceptu Solventnost II na bazi formule kvadratnog korena: - bazični solventnosni kapitalni zahtev; - unapred definisani koeficijenti korelacije između kategorija rizika, - izračunati solventnosni kapitalni zahtev za i-tu kategoriju rizika, - izračunati solventnosni kapitalni zahtev na ime rizika nematerijalnih ulaganja. Ukupna rizikom ponderisana aktiva u Bazelu III dobija se jednostavnim sumiranjem kapitalnih zahteva po osnovu tri kategorije rizika. Koncept Solventnost II generiše veće podsticaje za osiguravače da, kroz adekvatnu diverzifikaciju rizika smanje ukupan stepen izloženosti rizicima, nego što to Bazel III čini za banke.

ZAKLJUČCI U konceptu Solventnost II je detaljnije razrađena metodologija merenja rizika, što doprinosi njihovoj kvalitetnijoj oceni i upravljanju. Novi rizici, pre svega katastrofalni, ne mogu se meriti pomoću tradicionalnih metoda, već zahtevaju primenu savremenih dinamičkih metoda zasnovanih na stohastičkoj analizi. U Srbiji je započela primena ORSA (Sopstvene procene rizika i solventnosti) od strane osiguravajućih kompanija.

HVALA NA PAŽNJI