KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE Doc dr Ranko Renovica TEKSTILNA

KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE Doc. dr Ranko Renovica

• TEKSTILNA VLAKNA • Sva tekstilna vlakna su po sastavu i strukturi polimeri. Kod biljnih vlakana osnovni sastojak je celuloza-(C 6 H 10 O 5)n, a kod životinjskih belančevine. Izuzetak po sastavu predstavljaju mineralna vlakna-azbest, staklena vuna, metalna vlakna. Osnovna tekstilna vlakna dele se na dve glavne grupe: 1. prirodna 2. hemijska • Hemijskim postupcima proizvode se dve sasvim različite grupe vlakana: veštačka i sintetička.

• PRIRODNA VLAKNA • Biljna vlakna • Mogu se podeliti u sledeće grupe: -vlakna sa semena: pamuk, kapok, biljna svila, ili akon -vlakna sa ploda: kokosova vlakna -vlakna iz stabljike ili like: lan, kudelja, juta i dr. -vlakna iz lista: manilska konoplja(abaka), novozelandski lan, sizal, kantal, heneken i dr.

• HEMIJSKA VLAKNA • Veštačka vlakna • Se dobijaju hemijskim modifikacijama prirodnih polimera. Postoje samo dva polimera koja se prerađuju u veštačko vlakno: celuloza i belančevine. • Postoje tri osnovna tipa viskoznog vlakna: *obično viskozno vlakno *oplemenjeno viskozno vlakno *poliozno viskozno vlakno

• Sintetička vlakna • Su proizvodi dobijeni oblikovanjem tankih niti sintetičkih smola. • Osobine sintetičkih vlakana • Zajednička svojstva svih sintetičkih vlakana su: – – dobra elastičnost veoma malo ili nimalo ne upijaju vodu imaju visoke otpornosti na kidanje hemijska otpornost im je dobra, i mogu se prati sa gotovo svim sredstvima za pranje – otporna su prema svetlosti • Nedostaci sintetičkih vlakana su: – nedovoljna otpornost prema toploti – pri trenju stvaraju statički elektricitet – usled malo upijanja vode slabo upijaju znoj, pa su fiziološki neugodne.

• B. Podela sintetičkih vlakana • Dele se na dve glavne grupe: – polimerizaciona – Polikondenzaciona • Osnovni oblici hemijskih vlakana • Hemijska vlakna mogu da se oblikuju na nekoliko načina: iz rastopa, iz rastvora i iz filma. – Oblikovanje vlakana iz rastopa – Oblikovanje vlakana iz rastvora – Oblikovanje vlakana iz folija

• STRUKTURA POTROŠNJE, TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI ZNAČAJ POJEDINIH VLAKANA • Mada je industrijska proizvodnja tekstila startovala sa vunom kao osnovnom sirovinom, ubrzo je na prvo mesto izbio pamuk. Ostala prirodna vlakna manje su pogodna za izradu odevnog tekstila. To je navelo ljude da istražuju mogućnosti za proizvodnju veštačkog vlakna. Prema tome masovna proizvodnja hemijskih vlakana nametnula se kao nužnost daljeg razvoja tekstilne proizvodnje. Hemija već danas zadovoljava skoro pola potreba tekstilne industrije.

• U ranijoj fazi razvoja hemijskih vlakana dominirala su veštačka, odnosno celulozna. Sintetička vlakna bila su duže vreme skupa, pa im je potrošnja bila ograničena. Tek razvojem petrohemijske proizvodnje stvoreni su uslovi za ekonomičniju proizvodnju i ekspanziju njihove potrošnje. pored opšte izmene odnosa u potrošnji prirodnih i hemijskih vlakana, došlo je do izmene odnosa veštačkih i sintetičkih.