KOLIBACILOZA n Kolibaciloza je infektivno bakterijsko oboljenje primarno

KOLIBACILOZA

n Kolibaciloza je infektivno bakterijsko oboljenje primarno mlade živinne. Javlja se samosalno ili kao pratilac drugih obolenja (NCD, IB, mikoplazme). n Pojavu bolesti iniciraju loši uslvi odgoja (prenaseljenost, loša ventilacija i sl. ) n Uzročnik oboljenja su patogeni sojevi E. coli (najčešeć serotipovi 01: K(L), 02: K(L), 078: K 80(B) i 02: K 1: H 5.

n E. coli naseljavaju digestivni i reproduktivni trakt živine odakle dospevaju u spoljnu sredinu. sasušeni feces se pretvara u prašinu u objektima pri čemu nastaju inhalacione infekcije. n Kada se nalaze u jajnicima i jajovodu, odatle s izmetom dospeva na ljusku jajeta i penetriraju kroz nju izazivajući visoka uginuće embriona. Infektovne ljuske jaja mogu kontaminirati inkubatore pa infekciju mogu nastati u valjaonicimaza vreme vađenja pilića i sl.

n Inkubacija traje jedan a simptomi i klinička slika zavise od vremena infekcije, starosti živine i lokalizacije uzročnika. Kada infekcija nastaje preko ljuske jaja nastaje embrionalna smrt i uginuća tek izvaljanih pilića. n Kod pilića do 4 dana starosti se javlja nakostrešeno perje i proliv a oni se skupljaju oko izvora toplote. n Abdomen je napet i javlja se infekcija pupka žumačane kese su neresorbovane i ispunjene žućkastim sirastim ili polutečnim sadržajem koji se često izliva u trbušnu duplju

n Kod pilića starijih od 4 dana nastaju dijareje, inapetenca i slabost. n Na obdukciji nalazimo fibrinozni perikardit, povećanu jetru zelenkaste boje sa sitnim nekrotičnim ognjištima, serozitom i upalom vazdušnih vreća, . Mogu se sresti upale zglobova a ređe i očiju sa slepilom. n Promene mogu biti i u jajovodu koji je vrećasto proširen, ispunjen sirastom masom, ispunjen delovima jaja sa fibrinom i gnojem (Legenot)

ZARAZNA KORIZA ŽIVINE

n Ovo je kontagiozno oboljenje gornjih respiratornih puteva živine akutnog, ređe hroničnog toka. Uzročnik je Haemophylus gallinarum. n Bolest se prenosi hranom i vodom zagađenom nosnim iscedkom obolele ili prebolele živine (kliconoša). n Brzo se širi tako da za 5 -7 dana oboleva celo jato. Na bolest utiču i loši ambijentalni uslovi, stres, transport i sl.

n Inkubacija traje 1 -3 dana. Bolest počinje kijanjem, pojavom seroznog iscedka iz nosa i očiju koji kasnije postaje gnojav ili krvav tipičnog neprijatnog mirisa. Javlja se pad nosivosti a živina slabije uzima hranu i vodu. n Kasnije, nakupljaju se velike količine eksudata u nosu, dolazi do upale traheja, bronhija i pluća pa živina diše otvorenog kljuna. Sluz iz nosa brišu o perje vrata i krila pa je ono uprljano.

n Bolest se širi na nosne šupljine i konjuktive pa nastaje otok lica (sovina glava), podbradnjaka i konjuktiva. Sluz postaje sirasta, dolazi do njenog nakupljanja ispod očnih kpaka i njihove slepljenosti usled čega su oni izbočeni. Može doći i do raspadanja očnih jabučica. n Na obdukciji srećemo upale nosa, sporednih nosnih šupljina i konjuktivitis. U konjuktivalnim kanalimanalazimo kazeozni eksudat. Kosti glave mogu biti uni ili bilateralno deformisane

HRONIČNA RESPIRATORNA BOLEST

n Ovo je multikauzalno oboljenje uzrokovano sa mikoplazmama, E. coli u sadejstvu sa lošim ambijentalnim uslovima držanja. Naročito je patogeno za mlađe kategorije. n Kao dominantan agens izdvaja se Mycoplasma gallisepticum. Ona se prenosi horizontalno i vertikalno – kontaminiranom hranom, vodom i vazduhom. Bolest je najčešće hroničnog toka.

n Brojleri i rasplodni podmladak pokazuju u početku nespecifične simptome – konjuktivitis, sinuzitis i rinitis. n Ptice su nakostrešenog perja, apatične a disanje je povremeno otvorenog kljuna. n Oboljenje se najčešće javlja između 3 -7 nedelje tako da je težinsko raslojavanje jako uočljivo. Kod nosilja nosivost opada za 5 -20%, one su upadljivo mirne a kresta im je bleda i suva.

n Na obdukciji se zapažaju sivo-žute pahuljičaste ili siraste naslage u gornjim respiratornim putevima, bronhijama, na seroznim omotačima i vazdušnim kesama koje mogu biti u potpunosti njima ispunjene. n Ako se na oboljenje nadoveže infekcija sa E. coli sreću se želatinozne fibrinske naslage po jetri, srcu i slezini koji u vidu kapsule prekrivaju ove organe.

CRVENI VETAR

n Ovo je zoonotsko obolenje izazvano sa Erysepelotrix rhusiopathie (koji uzrokuje i infekciju svinja tako da kontakt sa njima može dovesti do infekcije). n Ova bakterija je jako otporna u zemljištu. Najprijemčiviji su golubi, za njima ćurke a potom ostala perad. n Inkubacija traje 1 -8 dana. Dolazi do potištenosti, nakostrešenosti perja, konjuktivitisa, javlja se žućkastozelen feces, ptice su opuštenih krila.

n Kod hroničnog toka se javljaju krustozne kožne lezije po glavi, artritis i otok prstiju koji može nekrotizovati. Nosivost pada za 2 -25%. n Na obdukciji se u akutnom toku zapažaju petehijalna krvarenja po subkutisa, grudne i butne muskulature, po serozama, srcu, bubrezima, jetri, plućima, mukozi creva i slezini. Jetra i slezina su hiperemična, otečena i krta

n Dijagnozu navedenih bakterijskih bolesti postavljamo mikrobiološkim pregledom na selektivnim podlogama a identifikacija se vrši na osnovu karakteristika primenom API sistema, BBL kristal i drugih metoda identifikacije n Terapija se vrši antibioticima na osnovu antibiograma. n Preventiva ovih obolenja se vrši primenom probiotika (mikroorganizama koji su kompatibilni sa patogenim mikroorganizmima u crevima)

TUBERKULOZA

n Uzročnik obolenja je Mycobacterium avium, acidorezistentna bakterija, koji je patogen za ptice i sisare. n Ova bakterija je otporna na mnoge antibiotike i dezificijense a osetljiv je na sunčano svetlo. n Infekcija se širi putem kontaminirane hrane, vode, kontaktom sa obolelim pticama, glodarima i njihovim izlučevinama.

n Obolenje je obično progesivnog toka a obolela živina najčešće ne ispoljava kliničku sliku obolenja. n Apetit je očuvan ali obolela živina mršavi sa izrazitom atrofijom grudnih mišića dok grudna kost prominira. Kresta je bledog i uvelog izgleda. n Ako su zahvaćene kosti dolazi do lokomotornih poremećaja.

n Na obdukciji karakterističan je nalaz prisustvo žućkastih čvorića veličene zrna graška do pasulja sa centralnom kazeifikacijom i tendencijom konfluisanja. Oni se nazivaju tuberkuli. n Primarno su lokalizovani u crevima, zatim jetri, srcu, bubrezima i drugim organima. Starost procesa se vrši na osnovu veličine i kazeifikacije tuberkula.

n Bolest se dijagnostikuje intradermalnom tuberkulinskom probom kada se tuberkulin ubrizgava u podbradnjak a rezultati se čitaju nakon 48 sati. Pozitivna reakcija je u vidu otoka na mestu apikacije. n Takođe su karakteristične patoanatomske promene a potpuna dijagnoza se postavlja izolacijom uzročnika. n Tuberkuloza se ne leči. Primenjuje se stemping-aut metoda uz rigoroznu dezinfekciju objekata. *