KOLAREV NARODNI UNIVERZITET KAKO JE PLANETA POSTALA ZELENA

KOLARČEV NARODNI UNIVERZITET KAKO JE PLANETA POSTALA ZELENA PRIČA O EVOLUCIJI BILJAKA DESA ĐORĐEVIĆ-MILUTINOVIĆ PRIRODNJAČKI MUZEJ

OSNOVNI DOGAĐAJI KOJI SU UTICALI NA RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI 400 miliona izlazak biljaka na kopno 600 miliona višećelijski organizmi 2 milijarde kiseonik u atmosferi 3. 5 milijarde modro-zelene alge 4. 5 milijarde formiranje zemlje

PRE OKO 600 MYA U MORIMA DOLAZI DO NAGLOG RAZVOJA VELIKOG BROJA RAZLIČITIH ŽIVOTINJSKIH VRSTA KAMBRIJUMSKA EKSPLOZIJA ŽIVOTA

ŠTA JE USLOVILO OVAKO NAGLI RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI DOVOLJNA KOLIČINA KISEONIKA U ATMOSFERI KRAJ JEDNOG VELIKOG LEDENOG DOBA RASPORED KOPNA I MORA

PRE 790 -630 MYA SNOWBALL EARTH ZEMLJA – SNEŽNA GRUDVA

PRE 420 MILIONA GODINA FORMIRA SE OZONSKI OMOTAČ KOJI SPREČAVA PRODOR POGUBNOG ULTRA-VIOLETNOG ZRAČENJA I OMOGUĆAVA PRVIM BILJKAMA A KASNIJE I ŽIVOTINJAMA DA NASELE KOPNO IZLAZAK PRVIH BILJAKA NA KOPNO POKLAPA SE SA VREMENOM FORMIRANJA OZONSKOG OMOTAČA OKO ZEMLJE. OVAJ PERIOD SE U GEOLOGIJI ZOVE SILUR DO TOG VREMENA CELOKUPAN ŽIVI SVET NAŠE PLANETE ODVIJAO SE ISKLJUČIVO U VODI

SILUR 400 MYA POČETAK ZELENE PLANETE

Asteroxylon Zosterophyllum Rhynia PRVE KOPNENE BILJKE Cooksonia

PROTOTAXITES – GLJIVA VISOKA 6 METARA POSREDNI DOKAZ O OSOBINAMA PRVOBITNIH KOPNENIH EKOSISTEMA. DA BI OVOLIKO PORASLA GLJIVA JE MORALA GODINAMA DA ŽIVI U PREDELIMA GDE JE NE UZNEMIRAVAJU NI PREDATORI NI PROMENE KLIMATSKIH FAKTORA

PRVE ŠUME OMOGUĆAVAJU EVOLUCIJU PRVIH KOPNENIH ŽIVOTINJA ONE UBLAŽAVAJU SUROVE EKO-KLIMATSKE FAKTORE OKOLNOG KOPNA One su: sklonište izvor hrane i veoma pogodna životna sredina DEVON 360 MYA

RASPORED KOPNA I MORA JE IZUZETNO POGODAN ZA RAZVOJ BUJNIH MOČVARNIH VEGETACIJA – POČINJE DOBA U KOME SU BILJKE VLADALE PLANETOM LAURAZIJA - severni kontinent GONDVANA – južni kontinent

“SVET SE KAŽE – ŠUMA” NEPREGLEDNE MOČVARNE ŠUME NASELJAVALE SU VELIKI DEO NAŠE PLANETE KARBON 330 MYA U OVIM ŠUMAMA NIJE BILO NI CVETOVA NI PTICA – ONI ĆE EVOLUIRATI MILIONIMA GODINA KASNIJE

PRE OKO 300 MILIONA GODINA – POČETAK LEDENOG DOBA I KRAJ JEDNOG SVETA KOJI SE NESMETANO RAZVIJAO VIŠE OD 50 MILIONA GODINA POČINJE FORMIRANJE SUPER-KONTINENTA PANGEA

TOKOM LEDENOG DOBA KOJE JE ZAHVATILO VELIKI DEO JUŽNE HEMISFERE IZUMIRU LEPIDODENDRONI, MALOBROJNE SIGILARIJE SU POSLEDNJI OSTACI NEKADAŠNJE KARBONSKE VEGETACIJE

PERM-TRIJAS 250 Mya GLOBALNA KSEROTERMIZACIJA - PUSTINJE DOMINIRAJU PLANETOM – PANGEA JE U POTPUNOSTI FORMIRANA JEDINSTVENA KOPNENA MASA PANGEA – DRASTIČNO UTIČE NA GLOBALNE KLIMATSKE PROMENE

UOBIČAJENI PUSTINJSKI PREDEO U DOBA PERM - TRIJAS

DOBA PUSTINJA I ZVEROLIKIH REPTILA BILJNI SVET JE VEOMA SLABO PROUČEN JER NEMA DOVOLJNO FOSILA Shizoneura & Pleuromeia Tipične pustinjske biljke Lystrosaurus – jedan od mnogobrojnih zverolikih reptila

TRIJAS – JURA 200 Mya PANGEA SE RASPADA I DOLAZI DO PROMENE KLIME KONTINENTI SE RAZDVAJAJU FORMIRAJU SE PLITKA KONTINENTALNA MORA VLAŽNOST VAZDUHA SE POVEĆAVA PLANETA PONOVO POSTAJE ZELENA

DOMINIRAJU GOLOSEMENICE I DRVENASTE PAPRATI VELIKI DEO KOPNA NALAZI SE POD UTICAJEM TROPSKE I SUPTROPSKE KLIME ČETINARI CIKASI BENETITI GINKO

TRIJAS - 250 mya PRVI DINOSAURUSI, PRVI SISARI I POSLEDNJI ZVEROLIKI REPTILI Eoraptor Megazostrodon Trinaxodon ZVEROLIKI REPTILI IZUMIRU POSLEDNJI OD NJIH BILI SU VEOMA SLIČNI SISARIMA

Araucarije dodaj ARAUCARIA ARAUCANA četinar južne hemisfere NAJČEŠĆE PRIKAZIVANA BILJKA U REKONSTRUKCIJAMA PREDELA U KOJIMA SU ŽIVELI DINOSAURUSI

KREDA 100 mya PRE OKO 100 MILIONA GODINA EVOLUCIJA JE ZEMLJI “POKLONILA” CVET !!!!!

ARCHEANTHUS LINNENBERGERI NAĐENI SU FOSILIZOVANI CVETOVI, PLODOVI I LISTOVI PRVI CVETOVI BILI SU VEOMA SLIČNI CVETOVIMA DANAŠNJIH MAGNOLIJA

EVOLUCIJA CVETNICA OBELEŽAVA NOVO POGLAVLJE U ISTORIJI VEGETACIJE. KOEVOLUCIJA UPOREDO SA RAZVOJEM CVETNICA UBRZAVA SE I EVOLUCIJA LETEĆIH INSEKATA KAO DALEKO SAVRŠENIJE OD SVIH DOTADAŠNJIH BILJAKA CVETNICE ZA VEOMA KRATKO VREME POTISKUJU GOLOSEMENICE I NASELJAVAJU GOTOVO SVE EKOLOŠKE NIŠE

PRE 65 Mya NA GRANICI KREDA / TERCIJAR ZA RELATIVNO KRATKO VREME ČITAV JEDAN SVET NESTAJE. . . DOGAĐAJ KOJI JE DOVEO DO IZUMIRANJA DINOSAURUSA JOŠ UVEK NIJE OBJAŠNJEN NA ZADOVOLJAVAJUĆI NAČIN KIŠA METEORITA VULKANSKE ERUPCIJE KOMETA

65 Mya KREDA – TERCIJAR IZUMIRANJE DINOSAURUSA 40 % 245 Mya PERM-TRIJAS NAJVEĆE IZUMIRANJE 70% 430 Mya ORDOVIK-SILUR 50% IZUMIRANJE DINOSAURUSA NIJE BILO NI JEDINO NI NAJVEĆE

POSLE K/T GRANICE UOČAVA SE NAGLI RAZVOJ PAPRATI SU BILJKE KOJE SA VELIKIM USPEHOM NASELJAVAJU POŽARIŠTA. ONE SU POSREDNI DOKAZ DA SU U VREME IZUMIRANJA DINOSAURUSA NA ZEMLJI POSTOJALI POŽARI GLOBALNIH RAZMERA

KRAJEM KREDE I POČETKOM TERCIJARA KONTINENTI DOBIJAJU NAMA PREPOZNATLJIVE OBLIKE. IZUMIRANJEM DINOSAURUSA OSLOBAĐA SE OGROMAN BROJ RAZLIČITIH EKOLOŠKIH NIŠA KOJE SADA MOGU DA NASELE SISARI I PTICE NA ZEMLJI JOŠ UVEK NEMA NI GRAMA LEDA IZGLED I RASPORED KONTINENATA PRE OKO 65 Mya

OLIGOCEN 30 Mya TRAVA JEDAN OD NAJVAŽNIJIH DOGADJAJA ZA RAZVOJ KOPNENIH EKOSISTEMA KENOZOIKA BILA JE POJAVA TRAVA ZAHVALJUJUĆI TRAVI NASTAJU POTPUNO NOVI EKOSISTEMI KAO ŠTO SU SAVANE, STEPE, PAMPASI, VISOKOPLANINSKI PAŠNJACI LIVADE, PROPLANCI ITD. SVAKI OD NJIH IMA SVOJ SPECIFIČAN ŽIVI SVET

BEZ TRAVE. . . OVI PREDELI BI PRETVORENI U PUSTINJE, POLUPUSTINJE I GOLETI TRAVA U ZNATNOJ MERI POVEĆAVA VLAŽNOST ZEMLJIŠTA, SPREČAVA EROZIJU I STVARA USLOVE POGODNE ZA ŽIVOT VELIKOG BROJA ŽIVOTINJA I BILJAKA

ZAHVALJUJUĆI TRAVI FORMIRAJU SE RAVNIČARSKI EKOSISTEMI I DOLAZI DO UBRZANE EVOLUCIJE PAPKARA, KOPITARA I MNOGIH DRUGIH STEPSKIH I SAVANSKIH ŽIVOTINJA KAO I. . . Indricotherium

OLIGOCEN 30 mya – POČETAK VELIKIH KLIMATSKIH PROMENA BALKANSKO I APENINSKO POLUOSTRVO SE SPAJAJU SA EVROPOM – IZDIZANJE ALPA INDIJA, KOJA SE U KREDI ODVOJILA OD AFRIKE, SPAJA SE SA AZIJOM – IZDIZANJE HIMALAJA PLANETA ZEMLJA SE POLAKO KREĆE KA NOVOM LEDENOM DOBU

POSTEPENO ZAHLADJENJE KLIME 2 mya SEVERNA HEMISFERA JE POD LEDOM 30 mya LED PRVO ZAHVATA JUŽNU HEMISFERU LISTOPADNE VRSTE MIGRIRAJU OD SEVERA KA JUGU PRATEĆI TREND GLOBALNOG ZAHLADJENJA KLME

LEDENO DOBA 2 Mya – 10 000 godina PREDSTAVLJA OGROMNU EKSPERIMENTALNU LABORATORIJU PRIRODE KOJA JE VREMENSKI BLISKA ČOVEKU TO JE NAŠ JEDINSTVENI IZVOR INFORMACIJA O PRILAGOĐAVANJU ŽIVOG SVETA DRASTIČNIM KLIMATSKIM PROMENAMA

TOKOM LEDENOG DOBA LISTOPADNI HRASTOVI NASELJAVAJU ŠIRA PODRUČJA EVROPE

HOMO SAPIENS NEANDERTHALENSIS U GROBOVIMA OVIH LJUDI NADJEN JE POLEN LEKOVITOG BILJA