KOGNITIVNA I BIOLOKA DOSTIGNUA SREDNJEG DETINJSTVA BIOLOKI RAZVOJ

KOGNITIVNA I BIOLOŠKA DOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA BIOLOŠKI RAZVOJ • Fizički rast • Razvoj mozga KOGNITIVNI RAZVOJ • Novi oblici pamćenja • Novi oblici mišljenja- konkretne operacije • Kulturne varijacije u kognitivnim promenama

POČETAK SREDNJEG DETINJSTVA • Između 5 i 7 godina- niz konteksta, specifične veštine, očekivanja, vrednosti, . . . • prepoznaje se u svim kulturama širom sveta • deca počnu da gube mlečne zube oko 6. god. Odnos odraslih • počinju da im zadaju zadatke čije izvršenje više nije pod nadzorom odraslih • smatraju decu odgovornom za sopstvene postupke Sposobnosti dece • povećanje fizičkih kapaciteta • sposobnost da sledi instrukcije i izvrši zadatak do kraja • postavlja i sledi svoje ciljeve samostalno • poštovanje socijalnih normi • saosećane za druge

BIOLOŠKI RAZVOJ- FIZIČKI RAST I RAZVOJ MOZGA • od 6 g. do početka adolescencije povećanje visine za 50% (11. 5 m) i težine 100% (20 -40 kg); mišićna snaga 100%; individualne genetske i sredinske varijacije (ishrana) • cerebralni korteks dostiže otprilike veličinu zrelog mozga • mijelinizacija puteva između različitih delova mozga • promena osnovnih obrazaca električne aktivnosti mozga - sa teta na alfa aktivnost (kod angažovane pažnje) • povećana lateralizacija - poboljšanje motorne koordnicaije • frontalni režanj- kontrola pažnje, planiranje, samo-refleksija • promene u kapacitetu mozga proizvode specifične kognitivne promene - postoji malo podataka koji potvrđuju ovu pretpostavku

PROMENE U PAMĆENJU Faktori poboljšanja pamćenja 1. povećan kapacitet kratkoročnog pamćenja (zavisno od sadržaja i simbola - digit span do 6 elemenata, kineska deca „bolja”) i povećana brzina skladištenja i ponovnog izvlačenja informacija, 2. upotreba strategija pamćenja kao namerno izabrane akcije za dostizanje cilja- ponavljanje i organizacija- sa grupisanja po zvučnosti i situacionog grupisanja, prelaze na kategorijalno pamćenje 3. razvoj relevantne baze znanja- bolje pamti stvari o kojima veći fond znanja 4. metamemorija- sposobnost da misle o pamćenju (šta mogu ili ne mogu u odnosu na količinu, proteklo vreme, iskustvo i sl. )

PROMENE U PAMĆENJU Kontinuitet ili diskontinuitet promena u kvalitetu pamćenja • mnogi oblici pamćenja mogu se videti i u ranom detinjstvu u pojednostavljenim uslovima • sva četiri aspekta pamćenja su međusobno povezani, ne javljaju se izolovano • obim uslova u kojima deca namerno pamte, ponavljaju i reorganizuju materijal koji treba zapamtiti, širi se tokom srednjeg detinsjtva.

MIŠLJENJE Konkretne operacije- oko 7. godine, Pijaže • Operacija- internalizovana mentalna akcija koja se uklapa u logički sistem. • Omogućava kombinovanje, razdvajanje, nizanje i mentalno transformisanje objekata i poništavanje transformacije. • Konkretne su jer ne mogu mentalno da manipulišu objektima koji nisu fizički prisutni • Predvidivost događaja, fleksibilnost i alternative u mišljenju

MIŠLJENJE • Decentracija: deca zapažaju i uzimaju u obzir više od jednog atributa objekta i obrazuju kategorije prema višestrukim kriterijumima. • Konzervacija- deca shvataju da će neke dimenzije objekta ostati iste (količina, broj) čak i kada se drugi aspekti izgleda promene • Logička nužnost: logički je nužno da određeni kvaliteti budu konzervirani uprkos promenama u izgledu. Objašnjenja: Ø Identitet: ako ništa nije dodato ili oduzeto, količina mora ostati ista. Ø Kompenzacija: deca mogu mentalno uporediti promene u dva aspekta problema i uočiti kako je jedna kompenzovana drugom. Ø Reverzibilnost: deca shvataju da određena operacija može poništiti ili obrnuti efekat druge.

MIŠLJENJE Alternativna objašnjenja neuspeha dece na mlađem uzrastu - procedure zapravo stvaraju fenomen koji bi trebalo da objasne: • razumevanje pitanja (“isto, više”)-greška u tumačenju šta se od njih traži • ponavljanje pitanja (pretpostavka da greši); • obuka “menja” stadijum Logičke klasifikacije- višestruke kategorizacije - kolekcije; boja i materijal; vrsta i podvrsta- matrica (pudle, vučjaci, mačkeživotinje; psi, vučjaci-koga ima više? ) Istovremeno razmatranje dva aspekta problemafokus na više stvari - osnov konzervacije i klasifikacije (dvosmislene slike- 8, 6 i 4 god. )

KOGNICIJA I PROMENE U SOCIJALNIM ODNOSIMA Opadanje egocentrizma • uspešnije mogu da komuniciraju o objektu koji slušalac ne može da vidi (adekvatniji opis, “mamin šešir“). • mogu da misle o tome kako ih drugi ljudi vide (zauzimanje tuđeg stanovišta u socijalnim odnosima-teorija uma) • shvataju da se osoba može osećati na jedan, a ponašati na drugi način. Promene u socijalnim odnosima • mogu da regulišu međusobne interakcije uz pomoć pravila i da se igraju igara sa pravilima. • uzimaju u obzir namere pri procenjivanju ”dobrog” i ”lošeg” ponašanja (autonomno moralno mišljenje) i veruju da kazna mora odgovarati prekršaju (devojčica koja se pela na drvo, opis događaja i psiholoških stanja)

KROS-KULTURNA ISTRAŽIVANJA MIŠLJENJE • Kvalitet i vreme nastanka promena u različitim kulturama • Postoje kulture u kojima deca u srednjem detinjstvu ne ispoljavaju promene u mentalnim sposobnostima koje su karakteristične za decu iz industrijalizovanih društava- studije konzervacije i pamćenja. • Kritika- G. Jahoda- društva ne bi opstala bez razumevanja kauzalnosti, anticipacije ishoda, razumevanja pozicije drugihproblem postavljanja i sadržaja zadatka • Kros-kulturne razlike nestaju kada se ispitanicima prilagode sadržaji, obezbedi specijalna obuka oko procedura ili kada eksperimente sprovodi osoba koja je dobro upoznata sa jezikom i kulturom naroda koji ispituje (kupo-prodaja).

KROS-KULTURNA ISTRAŽIVANJA PAMĆENJE • Postoje značajne razlike u postignuću na testovima pamćenja između školovanih osoba i osoba koje nisu prošle kroz formalno obrazovanje. • Međutim, kada je testovni materijal organizovan na smislen način za ispitanike, ne mogu se utvrditi kroskulturne razlike u postignuću. • Kros-kulturni podaci o kognitivnom razvoju ukazuju da kulturno specifični konteksti značajno doprinose razvoju tokom srednjeg detinjstva.