Koa integument Koa integument specifinosti kimenjaka Odvaja organizam

Koža - integument

Koža (integument) specifičnosti kičmenjaka • Odvaja organizam od spoljašnje sredine, ujedno i povezuje. • Najveći sistem organa • 15% ukupne mase • višeslojni epidermis – pokožica • složen dermis – krzno • derivati nastali interakcijom epidermisa i dermisa

Pokožica (epidermis) • Predstavlja površinsko višeslojno tkivo kože kičmenjaka. • Živi sloj ćelija koje se intenzivno dele – stratum germinativum (stratum malpighii). • Intenzivnim deobama ćelija s. germinativum-a nastaju viši slojevi ka površini, čije ćelije postepeno orožnjavaju — impregniraju se rožnom materijom, ceratin (keratin). • Najviši sloj epidermisa, u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom, naziva se stratum corneum. • Najniži slojevi naležu na krzno (dermis) i u stalnom su kontaktu sa njim preko krvnih sudova.

Pokožica (epidermis) • epitelijalno tkivo • stratum germinativum – zadržava sposobnost deobe • stratum corneum – sloj izumrlih epitelijalnih ćelija

Krzno (dermis) • vezivno tkivo • nervna vlakna • čulni organi • mišićna vlakna • derivati kože • druga vlakna (kolagena, elastična, retikularna) • ćelijski elementi (fibroblaste, makrofage, limfocite, adipozne ćelije. . . ) • završni delovi krvnih i limfnih sudova

Krzno (dermis) Poprečni presek kroz dermis • Površina krzna obrazuje mnoga ispupčenja koja zalaze u epidermis • Time je ostvarena tesna veza između ova dva sloja. • Krvni i limfni sudovi, snopovi glatkih mišićnih vlakana (vezuju se za dlake i perje). • Razne egzokrine žlezde koje preko izvodnih kanala izbacuju sekret na površinu kože.

Potkožni sloj (hypodermis) • rastresito vezivo • adipozne ćelije • Štiti organizam i od šoka obrazujući termalni omotač. • U starosti nestaju veze između lobula adipocita što dovodi do gubitka elastičnosti kože. • Najdublji sloj kože koji se sastoji od adipoznog tkiva (adipocite) i vezivnog tkiva. • Debljina hipodermisa varira (tanak je na čelu, debeo na zadnjici). • Predstavlja 15 -30% telesne težine (cca 8 -20 kg). • Glavna uloga je skladištenje energetskih rezervi za organizam. • Služi kao veza između dermisa i pokretnih struktura ispod njega (mišići, tetive. . . ).

Derivati epidermisa • kožne žlezde - jednoćelijske - sluzne žlezde - zrnaste žlezde (otrov) - višećelijske - fotofore (luciferin) - sluzne žlezde (vodozemci) - zrnaste žlezde (vodozemci, otrov) - lipidne žlezde - femoralne žlezde - znojne žlezde - mlečne žlezde

Derivati epidermisa • rožne tvorevine - rožna krljušt, rožne ploče - pera - dlake, rogovi - zaštite vrhova prstiju tetrapoda (nokti, kandže, kopita. . . )

Derivati epidermisa - pero • paperje • pokrivna • letna vexillum radius radiolus ramus

Tipovi pera

Derivati epidermisa - nokti nokat kandža kopito

Derivati epidermisa – dlaka (pilum) • Dlaka (pillum)- rožna tvorevina kože sisara. • Razvija se iz epidermalnog začetka koji se spušta u krzno • Mešak (folliculus pilli) sa lojnom žlezdom • Pri osnovi epidermalnog začetka, kvržica krzna sa epidermisom obrazuje dlakin koren (radix), čiju osnovu čine germinativne ćelije koje obrazuju dlakin bulbus ili glavicu. Epitel meška - višeslojan Oko dlake - unutrašnja dlakina sara Sa spoljašnje strane - spoljašnja dlakina sara Sastav dlake : potpuno orožnale ćelije Na preseku tri sloja: kutikula, kora i srž Modifikacije dlake: vibrise, čekinje, vuna i bodlje Linjanje

Derivati epidermisa - rogovi • Rogovi se karakteristični za mnoge sisare. • Poznati su i kod nekih fosilnih dinosaura: Triceratops, Protoceratops

Derivati dermisa skeletne tvorevine (krljušti riba, osteodermi tetrapoda, dermatokranijum, zubi, deo ramenskog pojasa, zraci u perajima riba sa koštanim skeletom) Dunkleosteus (Placodermi) presek kroz dermalni skeletni element paleozojske ribe

Derivati dermisa - krljušt 1 2 1. ganoidna 2. ktenoidna 3. cikloidna 4. plakoidna 3 4

Derivati dermisa - krljušt • Plakoidna krljušt – ajkule, raže, . . .

Derivati dermisa - krljušt • kosmoidna krljušt – prva u evoluciji košljoriba; Latimeria spp. Od nje su se razvili svi drdrugi oblici. Latimeria chalumnae

Derivati dermisa - krljušt • Ganoidna krljušt – rušljoribe (Acipenseridae: jesetra, kečiga, moruna. . . )

Derivati epidermisa - krljušt • Ktenoidna krljušt – košljoribe (Percidae: grgeč, smuđ. . . ) • češljolike ljuske Cikloidna krljušt Cyprinidae (šaran, karaš, babuška, mrena. . . )

Derivati dermisa - krljušt • Ktenoidnu krljušt poseduju i mnoge morske ribe, npr. riba list (Limanda limanda) Nazubljene ivice ktenoidne krljušti

Derivati dermisa - krljušt • cikloidna krljušt – košljoribe (Esocidae: štuka. . . ) • glatka krljušt

Derivati dermisa – koštane ploče

Obojenost kože Obojenost je posledica prisustva pigmenata u ćelijama koje se zovu hromatofore. Najčešći pigmenti su melanin, karotenoidi, pteridini i purini. v Strukturna obojenost v Ćelije sa kristalima (guanin) • refleksija • iridocite • refrakcija • iridofore • difrakcija • leukofore • interferencija Promena boje je kontrolisana nervnim i endokrinim sistemom.

Obojenost kože - hromatofore Diferencijalna apsorpcija svetlosti u pigmentima. • melanofore (pigment melanin) • eritrofore i ksantofore (pigmenti pteridini i karotenoidi) Hromatofore i iridocite nastaju od materijala nervne kreste

Obojenost kože - raspored iridofora i hromatofora • hromatofore čine strukturnu i funkcionalnu dermalnu jedinicu. • Strukturna obojenost: različita obojenost kože je posledica broja rasporeda i položaja pigmentnih ćelija.

Obojenost kože - promene boje • Fiziološka – promene rasporeda pigmenta promene položaja je pod kontrolom simpatričkog nervnog sistema. • humoralna regulacija • nervna regulacija Morfološka – promena količine pigmenta

Obojenost kože - biološke uloge Upozoravajuća (aposematska obojenost) Životinje su uglavnom otrovne ili poseduju repelente.

Obojenost kože - biološke uloge Zaštitna (kriptička obojenost)

Obojenost kože (derivata)biološke uloge Privlačenje polova (epigamna obojenost)