KOA CUTIS INTEGUMENTUM COMMUNE Koa Najvei organ povrine

KOŽA (CUTIS) (INTEGUMENTUM COMMUNE)

Koža Najveći organ površine 1, 5 - 2 m 2 Složena građa Brojne funkcije

Građa kože • koža 1. epidermis 2. corium, dermis, cutis 3. subcutis, hypodermis • Kožne tvorevine

Građa kože Hidrolipidni film 1. epidermis Epidermalni pupoljak 3. dermis, cutis 4. hypodermis 2. Epidermokutana zona dermalna papilla

Građa kože Pokoža - epiderms Koža, krzno- corium, dermis, cutis Potkožni sloj – subcutis, hypodermis Na površini kože tanki kiseli hidrolipidni film, štiti kožu od gubitka vlage i prodora stranih materija i mikroorganizama

Građa kože Kožne tvorevine dlake nokti znojne i lojne žljezde

Kožne tvorevine Dlake Lojne žljezde Znojne žljezde

Kožne tvorevine

Osobine kože Prekriva celu spoljašnjost tela čini 18% telesne težine; Na prirodnim otvorima prelazi u odgovarajuće sluzokože (očni kapci, usta, čmar, genitalni organi i uretra)

Osobine kože Debljina : 2 - 4 mm (potiljak, dlanovi, tabani) 0. 2 - 0. 6 mm (kapci, prepucium) Boja : rasa, starost, podneblje (stanje organizma) otpor kože (uzrokuje ga građa derma i epiderma) trake od 2 mm nose 2 kg ili od 10 mm nose 8 -10 kg

Funkcije kože 1. Zaštitna gubitak vode i elektrolita mehanički uticaji imunološka 2. Regulacija telesne temperature 3. Izlučivanje preko kože 4. Penetracija kroz kožu 5. Medijator čula (posrednik čula) 6. Sinteza D vitamina

Hidrolipidni sloj

Hidrolipidni film HIDROFILNA komponenta iz znojnih žljezda i međućelijskih prostora LIPIDNA komponenta iz lojnih žljezda trigliceridi (25%), masne kiseline (25%), voštani estri (22%), skvalen i mono- i digloceridi (po 10%), ostali lipidi (8%) p. H: 4. 1 na poglavini – 7. 2 na stopalima

Epidermis pokoža

Epidermis Niz ćelijskih slojeva • Keratinociti do korneocita koje u svom razvoju (diferencijaciji) idu ka orožavanju (keratinizaciji) izumiranju • Ćelije “imigranti” Merkelove, melanociti, Langerhansove • Slobodni nervni završeci receptori za bol

Shema epiderma

EPIDERMIS - pokoža Receptori za bol

Ćeliski slojevi epiderma Matični sloj – stratum grminativum, basale, cylindricum. Malpighi-ev mukozni sloj – stratum spinosum s. filamentosum Zrnasti sloj – stratum granulosum Providni sloj – stratum lucidum Rožasti sloj – stratum corneum Otpadni sloj – stratum disjunctum

Germinativni sloj Matični sloj – stratum grminativum, basale, cylindricum. Malpighi-ev mukozni sloj – stratum spinosum s. filamentosum

Stratum germinativum (matični sloj epiderma) Bazalni sloj 1. Kerationociti – jedan sloj ćelija, Mitotski aktivne

Funkcija keratinocita • Samoobnavljanje • Diferencija u ćelije svih slojeva epiderma do izumiranja • Sinteza keratina (protein bogat sumporom) Vreme samoobnavljanja; od keratinocita do korneocita 28 -30 dana, na licu 13 -14 dana

Bazalni sloj (keratinociti) u starenju Broj keratinocita se smanjuje – smanjen je vek ćelija (smanjen broj ćelija drugih slojeva) Mitotska aktivnost se ne menja Keratinociti se “skraćuju” i “proširuju”

Germinativni sloj - “imigrantske” ćelije 2. 1. Merckel-ove ćelije mehanoreceptorne ćelije Receptori za dodir 2. 2. Langerhansove ćelije dendritične (deo monocitno-makrofagnog sistema)

Germinativni sloj - “imigrantske” ćelije 2. 3. Melanociti (jednoćelijske žljezde) u melanozomima stvaraju pigment melanin. Dendriti melanocita uronjeni u keratinocite ubrizgavaju u njih melanozome keratinociti nosači melanina nazivaju se melanophore Melanociti nastaju iz nervnog tkiva u toku embrionalnog razvoja

Melanocit melanozomi

Druge ćelije epiderma u starenju Broj melanocita se smanjuje – poremećena pigmentacija Broj ćelija imunskog sistema se menja – poremećena (nespecifična) imunska funkcija epiderma

Trnasti - Malpighi-ev sloj Ćelije su sve pljosnatije ka površini Keratinociti se dele i potiskuju spinozni sloj prema površini pa se i ovaj sloj ubraja u germinativnu zonu

Zrnasti sloj – stratum granulozum živi, ali “star” deo epiderma 1 - 3 reda pljosnatih ćelija, u kojima se nalaze nepravilne keratohijalinske granule, i keratin još veće težine od onog što se stvara u prethodnim slojevima.

Zrnasti sloj – stratum granulozum • Na prelazu između granuloznog i rožastog sloja se gube jedra i organele Stvaranjem keratina (bazalni, trnasti i zrnasti sloj) kerationociti završavaju svoju funkciju i izumiru

Svetli sloj – stratum lucidum (neživi deo epiderma) Na dlanovima i tabanima Jedan ili više redova vretenastih ćelija u kojima je keratohijalin otopljen, zbog čega je ovaj sloj sjajan

Orožali sloj - stratum corneum neživi deo epiderma 25 redova orožalih ćelija – corneociti Ćelije ljuspastog oblika, bez jedra, sa čvrstim ćelijskim omotačem, u unutrašnjosti ćelije (umesto citoplazme) keratinski konci (filamenti) potopljeni u matriks.

Orožali sloj - stratum corneum Keratin pruža otpor prodoru materija u oba smera Između ćelija su lipidi i humektantne materije (NMF-Natural Moisturezing Factor), isoosmolarne sa živim slojem epiderma. Zbog toga površina kože nije kruta i krhka

Orožali sloj - stratum corneum U donjim slojevima ćelije su spojene u gornjem delu nisu i zato otpadaju (deskvamacija, disjunkcija)

EPIDERMO-KUTANA MEMBRANA (Bazalna membrana) EPIDERMO-KUTANA ZONA

Bazalna membrana Struktura Čine je trilamelarne* membrane bazalnih keratinocita i kolageni fibrili Prati talasastu papilarnu liniju derma Zbog složene strukture i funkcije naziva se i Zona bazalne membrane *Lamella = listić, pločica, ljuspa

Bazalna membrana • keratinocit sa e. k. membranom sinonimi Epidermo – kutana membrana (Zona bazalne membrane) (Epidermo-kutana zona) struktura Trilamelarna membrana keratinocita konci kolagena

Epidrermo-kutana zona Funkcija 1. Spaja derm i epiderm i opire se spoljašnjim uticajima 2. “Drži” epiderm i određuje smer rasta epiderma 3. Obezbeđuje signale rasta i diferencijacije 4. Funkcioniše kao polupropustljiva membrana

Epidrermo-kutana zona Hranljive i ostale materije iz krvnih sudova derma difuzijom prolaze u epiderm

Epidermo - kutana membrana, zona (Bazalna membrana) Starenjem : membrana se izravnava, (površina se smanjuje) smanjuje se ishrana epiderma

Regulacija rasta i razvoja epiderma

Regulacija rasta i razvoja epiderma Regulacija proliferacije i diferencijacije Započinje u embrionalnom i nastavlja se tokom celog života Ključna uloga u postanatalnom periodu za održavanje strukture i funkcije kože je epidermalno – dermalna interakcija

Regulacija rasta i razvoja epiderma 1. diferencija keratinocita u korneocite 2. Relativno konstantan broj ćelija 3. Interakcija između keratinocita i ćelija “imigranata” 4. Povezanost (adhezija) keratinocita međusobno i sa bazalnom membranom i bazalne membrane sa dermom

Regulacija rasta i razvoja epiderma Interakcija se ogleda u interakciji produkata keratinocita i fibroblasta Ova interakcija se ispoljava i u formiranju epidermalnih tvorevina (dodataka) i u formiranju zajedničkih antigena Faktori rasta (growth factors) citokini i neuropeptidi učestvuju u održavanju epidermalne homeostaze

Faktori regulacije EGF (epidermal growth factor) – sintetizuje se van kože u organizmu TGF (transforming growth factor ) – sintetizuju ga keratinociti KGF (keratinocyte growth factor) – sintetizuje se u dermu, pripada familiji fibroblastnih faktora rasta b. FGF (basic fibroblast growth factor) - sintetizuju ga keratinociti, deluje na melanocite

Faktori regulacije Keratinociti luče citokine IL-1 , IL- 6, IL- 8 i GM-CSF (granulocyte-makrophage colony stimulating factor) dejstvo: 1. Normalna regulacija epiderma 2. Procese zapaljenja 3. Zarastanje rana

Faktori regulacije Hormoni Vitamin A i retinoidi Vitamin D 3 Kalcijum

Hormoni Androgeni i estrogeni STIMULIŠU deobu keratinocita Testosteron i estrogeni stimulišu produkciju kolagena Estrogeni Smanjuju veličinu i aktivnost lojnih žljezda Usporavaju rast dlake Stimulišu sintezu hijaluronske kiseline

Dermis, cutis, corium

Dermis Gusto vezivno tkivo u kome se nalaze krvni i limfni sudovi kože Osnovne ćelije su fibroblasti koje stvaraju komponente ekstracelularnog matriksa

Dermis 15 - 20% telesne težine građa • Amorfni hidratizirani gel • Fibrozna komponenta • ćelije • Receptori, nervi • Krvni i limfni sudovi fibra (lat. ) = vlakno; morphe (gr. ) = oblik ; a-morfan = bezobličan;

Dermis - Ćelije fibroblasti stvaranje i razgradnja fibrozne i amorfne komponente) fibrociti makrofagi (nespecifična odbrana) limfociti (specifična odbrana), Leukociti (nespecifična odbrana) Plazmociti (specifična odbrana – antitela) Mastociti (alergijske reakcije ranog tipa)

Dermis 1. Amorfna komponenta Osnovna masa u kojoj su uronjena vlakna. Sastoji se od, mukopolisaharida, mukoproteina (glikoproteini), glukoze, vode i elektrolita što sve čini viskozni gel. 2. Fibrozna komponenta kolagena, elastična i retikulinska vezivna vlakna • mucosus (lat. ) = sluzav

Dermis Amorfni hidratizirani (dosta vode) gel je takav zahvaljujući hijaluronskoj kiselini (polisaharid u sastavu glikoproteina) Starenjem se smanjuje količina hijaluronske kiseline, zamenjuje je dermatin sulfat→ smanjuje se hidratacija (vlažnost)

Dermis - Fibrozna komponenta 1. Kolagena vlakna Omogućavaju rastezanje kože 2. Elastična vlakna Kruta, obrazuju kontinuiranu mrežu u dermu, vraćaju kožu posle istezanja. 3. Retikulinska vlakna su tanka, smeštena u površnom dermu, oko adneksa i sudova

Dermis (slojevi) Na osnovu organizacije i izgleda vlakana derm se deli na 1. Stratum papillare (površni, papilarni deo) utisnut u epiderm : -a. Nežna kolagena, elastična i retikulinska vlakna i veliki međuprostor -b. Kapilari -c. Nervni završeci

Dermis (Stratum papillare) -d. Meissner-ova telašca receptori za dodir (dlanovi, tabani, prednja strana podlaktice, usne, polni organi, obrve)

Dermis (stratum reticulare) 2. Stratum retikulare (Donji, mrežasti deo) a. Mreža elastičnih vlakana u koju su upleteni deblji snopovi kolagenih vlakana b. Krvni i limfni sudovi c. Nervi d. Lojne žljezde e. Mišići podizači dlake (musculi arrector pili)

Stratum retikulare f. Kraus-ova (telašca) klipovi – receptori za hladno

Dermis Kroz ceo derm prolaze folikuli sa dlakama i lojne žljezde

Stаrenje derma starenje kože

Prirodno starenje - endogeno Preovlađuju katabolički procesi Koža nije homogeni organ

Prirodno starenje kože E: Keratinizacija se usporava posle tridesete Promene pigmentacije (smanjen broj melanocita) D: Smanjenje fibrozne komponente (kvantitativno), Hemijski stabilan, zadebljan kolagen (kvalitativno) Amorfna masa sa manjim sadržajem vode Posledice: Bore, suva koža,

Indukovano – prevremeno starenje Izlaganje suncu (UV i Infracrveni zraci i toplota) Pušenje Endokrini poremećaji

Indukovano – prevremeno starenje Izlaganje suncu. “Da li umirete da dobijete preplanuo ten? ” (“are you Dying to Get a Suntan”) Statusni simbol u modi od 1940 -1970 (Coco Chanel) као znak zdravlja, mladosti, aktivnosti. .

Indukovano – prevremeno starenje Izlaganje suncu. UV zraci : stvaranjem slobodnih radikala (50%) i direktno oštećenjem DNK (50%) Infracrveni zraci : malo se zna. Tip B i tip C absorbuje epiderm, zagrevaju kožu

Indukovano – prevremeno starenje Izlaganje suncu Toplota (na suncu 15 -20 minuta, u dermu 400 C) Aktivacija metaloproteinaza koje razgrađuju kolagen i elastin. Degeneracija kolagena. Povećava sintezu elastina i fibrilina – solarna elastoza Stimuliše sintezu TGF- , IL-6, IL-12

Indukovano – prevremeno starenje Elastično vlakno (normalno) Solarna elastoza Distrofični elastinski elastin materijal u retikularnom sloju derma fibrilin

Bore Prirodno starenje Koža bleda, suva, mekana i fino naborana Indukovano starenje Na otvorenim delovima kože Bore duboke, jake, promenjena pigmentacija

indukovano – prevremeno starenje Pušenje (dim sadrži > 4000 (četirihiljade) različitih hemikalija) Katran sadrži > 1017 slobodnih radikala / gram Gasoviti deo > 1015 slobodnih radikala / gram

Antioksidantni odbrambeni mehanizmi kože Koža metaboločki vrlo aktivna i izložena unutrašnjim i spoljašnjim mehanizma oksidativnog stresa Osim kože i digestivni i respiratorni sistem. Antioksidativni mehanizmi 1. Grupa enzima (superoksid desmutaza, peroksidaza, katalaza) 2. Antioksidanti male molekulske težine

Indukovano – prevremeno starenje Endokrini poremećaji disbalans seksualnih hormona, aldosterona, hormona štitne žljezde, insulina, glukokortikoida disbalans vitamina A, D, C u sintezi kolagena)

Slobodni radikali vodonik peroksid H 2 O 2 , Hidroksilni radikal OH-, hipohlorna kiselina HOCl Nastaju u toku ćelijskog disanja, fagocitoze idr. . Metaboliti kiseonika Vrlo reaktivni Toksični za proteine, lipide, ugljenehidrate i DNK izazivaju oksidativni stres u organizmu

Fiziološko dejstvo hormona na kožu Estrogeni 1. Koža meka, glatka, bolje vaskularizovana – toplija 2. U pubertetu zajedno sa androgenima određuje ženski tip kosmatosti 3. Stimulacije reapsorpcije vode i natrijuma (naročito vidljivo u trudnoći – dejstvo estrogena placente) disbalans hormona izaziva povećanje ili smanjenej ovih efekata

Fiziološko dejstvo hormona na kožu Testosteron 1. Stimuliše anaboličke procese 2. Povećava debljinu i čvrstinu kože 3. Stimuliše sekreciju lojnih žljezda – akne 4. Ćelavost – smanjen rast dlaka na temenu (genetski određeno) disbalans hormona izaziva povećanje ili smanjenej ovih efekata

Indukovano – prevremeno starenje Endokrini poremećaji Aldosteron Hipoaldosteronizam – hiperpigmentovana koža ( n. povratna sprega, povećano lučenje ACTH i MSH) Insulin Dijabet – hiperosmolarnost (dehidratacija) Tiroksin Miksedem – povećana količina hijaluronske kiseline i intersticijumske tečnosti.

Indukovano – prevremeno starenje Endokrini poremećaji Glukokortikoidi Iimunosupresivno dejstvo (derm i epiderm) Inhibicija deobe epidermalnih ćelija (atrofija nakon lokalne primene)

Krvni i limfni sudovi kože

Krvni i limfni sudovi kože Dermis kapilari • Subpapilarani vaskularni pleksus • Duboki vaskularni plexus (splet) • Limfni sudovi mrežasto raspoređeni u subpapilarnom delu, ulivaju se u veće

Krvni sudovi kože • Nutritivna uloga (razmena) • Uloga u termoregulaciji, vazomotorni refleks (simpatikus) • Regulacija krvnog pritiska (simpatikus)

Krvni sudovi kože u starenju Samo starenje je posledica oštećenja funkcije vaskularnog sistema Papilarna kapilarna mreža se menja što izaziva smanjenje ishrane epiderma – mnogi procesi postaju anaerobni. Svi delovi kože i sve funkcije kože su izmenjene starenjem krvnih sudova kože

Subcutis podkožno tkivo

Subcutis a. Pretežno masno tkivo (panniculus adiposus) Grupe masnih ćelija u mreži vezivnih ćelija, čine lobulus-e (režnjeve) b. Krvni i limfni sudovi c. nervi • Panniculus (lat. ) = krpa, zakrpa, dronjak • Adiposus = mastan

Subcutis d. Golgi- Mazzonijeva telašca, receptori za pritisak e. Vater-Pacinijeva telašca, receptori za duboki senzibilitet

Subcutis f. Koren dlake g. Zavijutci velikih znojnih žljezda h. Mišići Skalpa, lica, vrata, Glatki mišići mammila

Starenje kože Smanjene funkcija keratinocita Ravnanje epidermo-kutane membrane Smanjenje hidratacije (smanjenje hijaluronske kiseline) Skvrčavanje i nabiranje kože (degeneracija fibrozne komponente derma) Povećanje masnog tkiva (celuluit) Smanjenje masnog tkiva u senilnoj kaheksiji

Receptori i nervi kože

Receptori u koži dodir hladno Bol /svrab/ Dodir i pritisak toplo Duboki senzibilitet pritisak

Nervi kože • Somatska senzorna Prenose draž sa receptora • Simpatička vlakna Inervišu glatke mišiće krvnih sudova Mišiće podizače dlake (mm. arrector pili) Znojne i lojne žlezde

Kožne tvorevine

Kožne tvorevine • Folikuli sa dlakama • Nokti • Znojne Matrix (Epiderm i derm) – Ekrine - od površinskog epiderma in utero – Apokrine – od spoljašnjeg omotača dlake in utero i ostaju uz dlaku post natalno • Lojne žljezde – epitel spoljašnjeg omotača dlake

Dlake, znojne i lojne žljezde

Nokti

Delovi nokta Corpus unguis - Nokatna ploča Lunula (polumesečasto belo polje) keratinizacija Lectulum unguis (ležište nokta - vrlo prokrvljeno) Matriks nokta u vezi sa epidermom falange i ležištem nokta Matriks je zaštićen perionihijumom, eponihijumom i kutikulom

Dlake - pili

Dlake Otporne na fizičke i hemijske agense

Folikul / dlaka • Omotači • Matriks koga čine keratinociti i melanociti (zona rasta) vezivno tkivo i krvni sudovi (Papila)

Folikul dlake je cilindrična epitelna struktura koja silazi u derm i hipoderm koso u odnosu na površinu kože Osnovna funkcija folikula je stvaranje dlake Uz duge dlake se razvijaju lojne žljezde i glatki mišići podizači dlake

Rast dlake Složen proces Anagena faza – faza aktivnog rasta Katagena – prelazana faza, regresija folikula Telogena – faza mirovanja ispadanje dlake i početak novog ciklusa

Hemijska građa dlake Keratin 80% Drugi proteini 17% Lipidi 1% Tragovi nukleinskih kiselina i minerali 0. 5% U patološkim slučajevima tragovi hemijskihtoksičnih materija

Funkcija dlake Zaštita kože od mehaničkih, atmosferskih i temperaturnih uticaja. Raspršivanje znoja i loja po površini kože Senzitivni organ (dodir) Estetski značaj (psihološki)

Dlaka u starenju Broj ciklusa dlake je genetski određen i ne menja se Trajanje ciklusa se skraćuje starenjem

Uticaj starenja na dlake Promene cirkulacije (smanjenje hranljivih materija) Smanjenje hormonalne aktivnosti (androgena i estrogena) Broj ciklusa dlake je genetski određen, trajanje se skraćuje starenjem

Uticaj starenja na dlake Dlake slabije rastu i slabijeg su kvaliteta Gubitak pigmenta (seda dlaka) Sve uglavnom genetski programirano

Nokat Čvrsta keratinska tvorevina (mnogo sumpora – cistein, malo lipida i vode) Razvija se in utero Fiziološka uloga : štiti prste (pokriva nervne završetke), pomaže pri hvatanju sitnih predmeta i služi pri češanju

Nokat i dlaka Sličnost Keratinske strukture, nastaju iz germinativnog matriksa Razlike Rast nokta kontinuiran, ne otpada, ima 10 puta više kalcijuma nego dlaka, propustljiviji za vodu, manje otporan na proteolitične enzime bakterija

Nokat i starenje Kvalitet izmenjen Sporiji rast Deformisanost ivica (nožni) Vrlo česte gljivične infekcije

Znojne i lojne žljezde

Znojne žljezde

Znojne žljezde glandulae sudoriferae Apokrine i ekrine, luče znoj u sekretornom delu – petlji žljezde, koji se izlučuje putem izvodnog kanala

Apokrine – gl. majores od spoljneg omotača dlake – Pazuh, grudne bradavice, genitalni predeo, očni kapci Modifikovane apokrine – gl. ceruminaceae (u ušnom kanalu ) – gl. mamma (dojka)

Apokrini znoj viskozan (proteini, lipidi, lipoproteini) lepljiv miris od bakterijske razgradnje (kaprilna kiselina, amonijak. . ) Sekundarne seksualne odlike

Ekrine – gl. minores od površinskog epiderma – Brojne, svuda po telu, – najviše dlanovi i tabani Ekrini znoj 99% voda ostatak soli, mlečna kiselina, amonijak termoregulacija

Funkcije znoja Termoregulacija Stvaranje kisele hemijske reakcije na površini kože Zajedno sa sekretom lojnih žljezda stvara površinski emulzioni omotač, koji oblaže i štiti rožasti sloj

Regulacija znojenja Kontrola u hipotalamusu (nervni i endokrini sistem) – sekrecija i ekspulzija mioepitelnim ćelijama

Regulacija znojenja Ekrine inervisane postganglijskim simpatičkim vlaknima Stimulus: povišena temperatura i gustativni nadražaj (ljuto) Apokrine inervisane alfa-adrenergičnim vlaknima (simpatikus) Stumulus: stres, jak bol, muka povraćanje

Lojne žljezde glandulae sebaceae Nastaju uz folikul dlake, od spoljašnjeg omotača dlake Veličina obrnuto prporcionalna prečniku dlake (najveće na čelu, nosu, grudima) Aktivnost počinje u pubertetu, traje 16 - 40. godine, zatim opada Metaboliti testosterona stimulišu, estrogeni inhibiraju lučenje loja

Lojne žljezde

Mehanizam lučenja loja Žljezde alveolarne građe, Sekret nastaje raspadom sebocita loj putem dlake izlazi na površinu kože, potpomažu mišići dlake Loj trigliceridi, masne kiseline, voskovi, skvaleni i holesterolski estri

Funkcije loja Deo kožne barijere Sa ekrinim znojem gradi emulzioni omotač Odžava fiziološku vlažnost rožastog sloja Sprečava prodor hidrofilnih materija u kožu organizam Ima fungistatički i bakteriostatički efekat

Kontrola lojnih žljezda Endokrina Androgeni stimulišu, estrogeni inhibišu Hormoni tiroideae stimulišu U hipotireozi smanjeno lučenje loja Somatotropni hormon stimuliše (u akromegaliji povećano lučenje loja)

Lučenje znoja i loja u starenju SMANJENO LUČENJE Smanjena aktivnost žljezda

Funkcije kože 1. Zaštitna Sprečava gubitak vode i elektrolita – Hidrolipidni sloj – Rožasti sloj epiderma – Zgusnuti sloj na epidermo-kutanoj granici – Amorfni gel derma (Hijaluronska kiselina ) – Kolagen derma

Funkcije kože 1. Zaštitna Zaštita od mehaničkih uticaja Svi delovi kože Zaštita od UV zračenja epiderm, melanin Zaštita od hemijskih i mikrobioloških agenasa hidrolipidni sloj

Funkcije kože 1. 2 Zaštitna, imunološka funkcija – Nespecifična, Langerhansove ćelije epiderma – Specifična: T i B limfociti, tkivni makrofagi (derm)

Funkcije kože 2. Regulacija telesne temperature vazomotorni refleks sekrecija znoja i loja, perspiratio insensibilis kožni pigment 3. Izlučivanje preko kože preko znoja, loja i orožalog sloja epiderma 4. Penetracija kroz kožu dermatoterapija i kozmetika (liposolubilne materije)

Funkcije kože 5. Medijator čula (posrednik) Receptori za bol, dodir, pritisak, toplo, hladno, duboki senzibilitet 6. Sinteza D vitamina U epidermu se stvara D 3 pod uticajem UV zraka

SREĆNO !