Klimatski modifikatori Klimatski modifikatori Solarna klima je ona

Klimatski modifikatori

Klimatski modifikatori Solarna klima je ona klima koja bi bila zastupljena na površini Zemlje ukoliko bi zemljina površina bila homogena, glatka i bez atmosfere. Količina primljene toplote zavisila bi samo od intenziteta sunčevog zračenja, visine sunca i dužine dana solarna klima + modifikatori = realna (fizička) klima

Klimatski modifikatori Prema veličini uticaja klimatski modifikatori se dele na: modifikatore prvog reda q nejednaka raspodela kopna i mora q veličina i oblik kontinenata i razudjenost obala q prisustvo toplih i hladnih morskih i okeanskih struja modifikatore drugog reda q visina i pravac pružanja planinskih lanaca q reljef zemljišta uključujući ekspoziciju modifikatore trećeg reda q vegetacija (šume) q jezera q snežni pokrivač

Klimatski modifikatori Modifikatori prvog reda Uticaj kopna i mora na klimu q q q Vazduh iznad kopna će popodne, leti imati mnogo višu temperaturu nego vazduh iznad mora Vazduh iznad kopna će noću, zimi imati mnogo nižu temperaturu nego vazduh iznad mora Prisustvo kopna povećava amplitudu dnevnog i godišnjeg kolebanja temperature vazduha Prisustvo kopna i mora najviše utiče na temperaturu vazduha i količinu padavina. Hebridi (57 o 32‘ s. š. ; 7 o 42‘ z. d. ; 50 m n. v. ), Kirensk (57 o 47‘ s. š. ; 108 o 7‘ z. d. ; 263 m n. v. ) I II IV V VI VIII IX X XI XII God. Ampli tuda Hebridi 5. 4 5. 2 5. 0 6. 7 8. 9 11. 2 12. 6 12. 8 11. 9 9. 3 7. 1 6. 2 8. 6 7. 8 Kirensk -27. 3 -22. 4 -13. 0 -2. 2 6. 9 15. 1 18. 7 15. 6 7. 0 -2. 8 -15. 7 -21. 6 -3. 8 46. 0

Klimatski modifikatori Modifikatori prvog reda Uticaj kopna i mora na klimu q q padavinski režim predstavlja raspodelu padavina u toku godine za kontinentalni padavinski režim je karakteristično da se maksimum padavina javlja leti, a minimum zimi. Kod maritimnog je ova raspodela obrnuta

Klimatski modifikatori Modifikatori prvog reda Uticaj okeanskih struja na klimu q q q Stalni vetrovi obrazuju okeanske struje koje imaju isti pravac kao vetrovi Na svom putu nailaze na kontinente i menjaju pravac (npr. Ekvatorijalna struja se deli na Golfsku i Brazilsku) Tople struje na obalama izazivaju povećanje relativne vlažnosti vazduha, oblačnosti i količine padavina. Topla Golfska struja dolazi od obala severozapadne Evrope. Na atlantskim obalama Francuske uspevaju kamelije, bambusi i smokve; uz obale Norveške ima višanja, jabuka i žita sve do 65 o s. š. i ječma do 70 o s. š. Prisustvo vodenih basena najviše utiče na temperaturu vazduha

Klimatski modifikatori Modifikatori drugog reda Uticaj planina na klimu štite određene oblasti od vetrova – lokalno (Alpi i Kavkaz) i globalno (sprečavaju ili modifikuju opštu cirkulaciju atmosfere stvarajući centre hladnoće) q uzroci su stvaranja vazdušnih strujanja q formiraju klimu mesta na kome se nalaze q q q Intenzitet direktnog sunčevog zračenja raste sa porastom nadmorske visine, intenzitet difuznog zračenja se smanjuje, a intenzitet zemljinog izračivanja raste sa porastom nadmorske visine. Temperatura vazduha opada sa porastom nadmorske visine. Vertikalni temperaturni gradijent je manji nego u ravničarskim predelima Količina padavina raste sa porastom nadmorske visine do određene visine, a zatim opada Intenzitet isparavanja raste sa porastom nadmorske visine U godišnjem hodu relativna vlažnost vazduha u planinskim predelima maksimum leti, a minimum zimi za razliku od ovog hoda u ravničarskim predelima

Klasifikacija klime

Klasifikacija klime n Klasifikacija klime po temperaturnim zonama: tropska zona (bez zima), ¨ polarna zona (bez leta), ¨ prelazna zona (jedno doba toplo ili žarko, a drugo hladno ili studeno). . ¨

Klasifikacija klime n Kepenova klasifikacija – ¨ ¨ ¨ A - tropska kišna klima (bez hladnog dela) - (f, s, w) B - suva klima (isparavanje veće od padavina) - S i W C - umereno-topla kišna klima (sa umerenom zimom) - (f, s, w) D - hladna snežno-šumska klima (sa oštrim zimama) - (f, s, w) E - polarna (ledena) klima (bez toplog doba) - T i F Pojava kišnog perioda: f - odsustvo sušnog perioda, s - suvi period u leto, w - suvi period u zimu (sva tri tipa se javljaju u C tipu, dok se veoma retko javlja u A i D tipu); ¨ Stepen suvoće - S i W stepen: BS - stepska (semiaridna) klima i BW pustinjska (aridna) klima; ¨ Stepen hladnoće - T i F: ET - tundra vegetacija i EF - večiti led. Dakle, ukupno ima 2(A) + 2(B) + (C) + 2(D) + 2(E) = 11 klimatskih tipova. ¨

Klasifikacija klime Poredak simbola u klimatološkoj formuli Simbol KLIMAT PODTIP Prvi simbol (velika štampana slova) Treći simbol (mala pisana slova) C Temperaturni podatak koji se koristi pri klasifikaciji klime Umereno topli - kišni Srednja temperatura najhladnijeg meseca >-3 o. C <+18 o. C Srednja temperatura najtoplijeg meseca 10 o. C Period sa temperaturom 10 o. C D Umerenohladni (borealni) vlažni (snežnošumski) a b c d Veoma toplo leto Toplo leto Sveže kratko leto Veom a hladn a zima -38 o. C <-3 o. C <38 o. C >22 o. C >10 o. C <22 o. C više od 4 meseca 1 do 4 meseca Tabela 15. 2 Tabela za korišćenje podataka o srednjoj temperaturi vazduha pri klasifikaciji klime po Kepenu (C i D tip).

Klasifikacija klime s w f Suvo leto, minimum padavina u leto H min Suva zima, minimum padavina u zimu Hzmin Bez sušnog doba, ravnomerna raspodela padavina 3 H min Hzmax (H min 30 mm) 10 Hzmin H max Hmin veći nego Hmax za w I s Tabela 15. 1 Tabela za korišćenje podataka o srednjim količinama padavina (drugi osnovni simbol u klimatološkoj formuli - malo pisano slovo)

Klasifikacija klime Prvi … Drugi … Treći … Četvrti … Peti … Simbol Značenje simbola Oznaka s'' pored letnjeg minimuma padavina javlja se i sekundarni minimum u rano proleće x w'' kišni period u leto podeljen u dva maksimuma x'' maksimalna visina padavina u proleće ili rano leto (mart do juna) mešanje uticaja kontinenta i mora (prelaz od maritimne ka kontinentalnoj klimi) (x) veoma slabo izražen sekundarni maksimum padavina u proleće fs ravnomerno raspodeljene padavine sa najmanjom količinom u letnjim mesecima fw'' ravnomerna raspodela padavina sa dva maksimuma i suvljom zimom od leta fw najrasprostranjeniji podtipovi ? ? Značenje dodatnih oznaka vedro pozno leto sekundarni maksimum padavina u jesen (može biti veći od primarnog) Tabela 15. 4 Klimatski podtipovi tipova C i D po Kepenovoj klasifikaciji klime (poredak simbola)