KLANJANJE STVORITELJU 3 avgust 2019 Kome treba da

KLANJANJE STVORITELJU 3. avgust 2019.

Kome treba da se klanjamo ? Na koji način ? Proroci su izražavali Božje negodovanje zbog onih koji mu se nisu klanjali i onih koji su se pretvarali da mu se klanjaju. Bogosluženje nije samo jedan čin, to je zapravo načelni stav. Naše bogosluženje je ma - nifestacija služenja Bogu i blisko življenje sa Njim , sa Jedinim koji je vredan da mu se kla-njamo (Psalam 96 , 4). Kome treba da se klanjamo ? Klanjanje idolima Klanjanje Stvoritelju Kako da Mu se klanjamo ? Vanjska pobožnost Život pobožnosti

KLANJANJE IDOLIMA “Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku njihovih. Takvi su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih. ” (Psalam 115, 4. 8) Božje zapovetsti su bile potpuno jasne: “Nemoj imati drugih bogova uza me” i “Ne gradi sebi lika rezana niti ka - kve slike” (2. Moj. 20, 3. 4). Međutim, Izrailjci su si izlili zlatno tele i klanjali mu se” (2. Moj. 32, 4; 1. O car. 12, 28). Posle nekog vremena , oni su se klanja - li drugim bogovima i postali su kao i okolni nasrodi : nestalni, krvožedni, ne -moralni … Počeli su da tlače druge i nepošteno se ponašaju, umesto da su sejali pravdu. Bile su to prirodne posledice njihovog klanjanja lažnim bogovima susednih naroda.

OBOŽAVANJE STVORITELJA “On je hvala tvoja i on je Bog tvoj, koji tebe radi učini velike i strašne stvari, koje videše oči tvoje. ” (5. Mojsijeva 10, 21) Iz kojeg razloga treba da se klanjamo Bogu? (10, 17 -22; Ps. 146 , 5 -10; Is. 61 , 11) On je velik, silan i strašan. On ne gleda ko je ko. On ne prima mito. On daje pravicu siročadi i udovicama. On voli došljake i hrani ih i odeva. On je stvorio nebo i Zemlju. On daje hranu gladnima. On oslobađa zatočene. On otvara oči slepima. On podiže klonule. On voli pravedne. On čini da nikne pravda i da je svi hvale. Bog je pravedsn i pun milosrđa. On se uvek brine za svoj narod a naročito za potlačene, bespomoćne. . .

VANJSKA POBOŽNOST (1) “Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neću da mirišem svetkovina vaših. Nego sud neka teče kao voda i pravda kao silan potok. ” (Amos 5, 21. 24) Isaija 1, 10 -17 oštro osuđuje bogosluženje u hramu u ono vreme. “Sit sam žrtava paljenica … ne prinosite više žrtve zaludne. . . Kad širite ruke svoje zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam. . . ” Zašto je Bog odbacio njihovo Bog ne prihvata vanjsku pobožnost onih koji ne bogosluženje ? čine pravicu i ne brinu o onima koji pate i koji su tlačeni od strane drugih. Kakva žrtva je Bogu ugodna ? Žrtva paljenica , hi -ljadu ili deset hiljada ? Možda ljudska žrtva ? Bog je zadovoljan kad se čini pravica i neguje milosrđe i smerno hodi sa svojim Bogom (Mihej 6, 6 -8).

VANJSKA POBOŽNOST (2) “Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još većma osuđeni. ” (Marko 12, 40) Fariseji Isusovog vremena su delovali kao i religiozni ljudi Isaijinog vremena. Bili su uvereni da im njihova verska praksa osigurava poseban odnos sa Bogom, dok su istovremeno izrabljivali sirotinju i zanemari- vali najranjivije. Isus je održao najsnažniju propoved protiv takve lažne pobožnosti fariseja (vidi Matej 23). Isus nije kritikovao vanjsko izražavanje pobožnosti (“a ovo je trebalo činiti”, stih. 23), ali ono ne sme da bude zamena za pošteno ophoođenje prema bespomoćnima. Dakle, naše bogosluženje ne može da zameni naše saosećajno i milosrdno ophođenje sa drugima.

ŽIVOT POBOŽNOSTI “A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram? ” (Isaija 58, 6) Narod nikako nije mogao da shvati zašto Bog ne sluša kada mu se mole i poste. Nakon svega, oni su se ponižavali saginjući svoje glave, klanjajući se do zemlje , oblačeći se u vreće i posipajući se pepelom. Međutim, sve su to činili zbog svoje koristi dok su u isto vreme tlačili svoje radnike (Isaija 58, 15). Služenje Bogu uključuje i brigu za druge (stih 6), predanje u žrtvi i radost u druženju sa Bogom (stih 13. 14). Bog je obećao svoje blagoslove kao Njegov odgo - vor na pravo bogosluženje : “Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova

“Kad se o Božjoj reči razmišlja i kad se sprovodi u delo, ceo čovek biva opleme- njen U pravednim i milostivim postupci- ma na rukama će se pokazati kao pečat načela Božjeg Zakona. One će biti čiste od mita i od svega što je izopačeno i pre- varno. One će biti vredne u delima lju- bavi i saučešća. Oči, usmerene plemeni- tom cilju, postaće vedre i istinite. Izra-žajno lice, oko koje govori, svedočiće o besprekornom karakteru osobe koja voli i poštuje Božju reč. ” Elen Vajt, Čežnja vekova, str. 612 original.