Kelj Brassica oleracea var sabanda L Ime potie

Kelj. Brassica oleracea var. sabanda L

• Ime potiče od nemačke reči Kohl - kupus. • To je biljka slična glavatom kupusu samo što ima smežurano-naborano lišće sa više ovojnih i tamno zelenih listova oko glavice. • Postoji rana i kasna sorta kelj i obe su podjednako zastupljene u našim baštama

• Kelj je zeljasto, zeleno povrće koje pripada porodici kupusnjača (Brassica), u koju spadaju i brokoli, kupus i karfiol. Kelj ima više vitamina B 2 nego sve ostale kupusnjače.

SADNJA Seje se u zatvorenom prostoru od februara do aprila, a na otvorenom od aprila do juna. Presađuje od maja do jula na rastojanje između biljaka od 60 cm a između redova 50 cm. Već za 6 nedelja po sejanju imamo lepo formiranu biljku koja stiže za branje u zavsinsti od sorte.

• Kelj ima veliku nutritivnu vrednost uz minimum kalorija. • Osim toga, kelj je bogat i dijetnim vlaknima. • U kelju ćete naći obilje vitamina (A, C, K, B 6) i minerala (mangan, bakar, kalcijum, kalijum).

üKelj je najbolje čuvajti u frižideru poprskanog vodom u kesi, perite ga pred samo korišćenje. üDa bi sve prirodne nutrijente sačuvali, kelj je najbolje pripremati na pari. üUpotrebite ga u roku od 5 -6 dana, po mogućnosti što pre. Što duže stoji, ukus kelja se menja, postaje gorak, a listovi polako venu. üMože se čuvati i u zamrznutom stanju, pa ga bukvalno možete koristiti tokom cele godine.

Kelj je bogat i karotenoidima. Karotenoidi imaju ključnu ulogu za smanjenje rizika od raka kože, jer štite naše oči od uticaja ultraljubičastog zračenja. Kelj je odličan izvor vitamina A jer sadrži veliku količinu betakarotena.