Karakteristike Aluminijuma Al ist Aluminijum je srebrno bijele

Karakteristike Aluminijuma ( Al ) Čist Aluminijum je srebrno bijele boje sa mnogo pozeljnim karakteristikama. . . To su. . : - Neotrovan - Neprohodan - Non magnetic - Dekorativan - Lako oblikovan, obradiv, i liven - legure sa malim kolicinama bakra, magnezij, silicij, mangan i ostali elementi, imaju vrlo korisna svojstva u samom aluminijumu

- Iako nije pronadjen slobodno u prirodi, Aluminijum je bogat elemenat u Zemljinoj kori - Niske gustoce - otporan na koroziju - upotreba u elektricnim vodovima - Visoko reflektujuci - savitljiv - lako obradljiv

Hemijske osobine Oksidacioni broj aluminijuma je +3, ali se vrlo rijetko može javiti i sa oksidacinim brojevima +1 i +2. Čist aluminijum na vazduhu polako se oksiduje, prekrivajući se slojem oksida Al 2 O 3, koji štiti od korozije metal koji se nalazi ispod površine. Reaguje sa ključalom vodom istiskujući iz nje vodonik prelazeći u aluminijumhidroksid. Aluminijum se lako rastvara u jakim bazama(kao na primjer natrijum-hidroksid-Na. OH ili kalijum-hidroksid KOH) istiskujući vodonik i prelazeći u 2 Na[Al(OH)4] : 2 Al + 2 Na. OH + 6 H 2 O → 2 Na[Al(OH)4] + 3 H 2↑.

Rastvara se u sonoj i u razblaženoj sumpornoj kiselini istiskujući vodonik, dok reakcija sa koncentrovanom sumpornom i razblaženom azotnom kiselinom teče drugačije - izdvaja se sumpor(IV)oksid i amonijak. Koncentrovana azotna kiselina pasivizira aluminijum.

Primjena Zbog njegovih osobina, kao što su mala gustina i velika otpornost na koroziju, legure aluminijuma sa bakrom i molibdenom zvane duraluminijum našle su mnoge primjene i koriste se za proizvodnju široke grupe produkata - od konzervi do dijelova za kosmičke brodove. Čist, kristalan aluminijum je krh i lomljiv.

Jedinjenja Najvažnija jedinjenja aluminijuma su amfoteran aluminijum(III) oksid, i amfoteran aluminijum(III) hidroksid. Aluminijum takođe gradi i aluminijum(III) hidroksid, a aluminijumsko-litijumski hidroksid Li. Al. H 4 se često koristi u organskoj hemiji. Veliki industrijski značaj imaju aluminosilikati, a posebno MAO (metalni aluminosilikat). Glina i ilovača koje se koriste u produkciji keramike su složene mješavine aluminijuma i K[Al. Si 3 O 8] ili aluminijuma i Na[Al. Si 3 O 8].

Biološki značaj Aluminijum nema nikakvog biološkog značaja, mada su neki ljudi alergični na taj metal.

Rude aluminijuma Aluminijevi minerali koncentrisani u prirodi daju rude u kojima su prisutni i minerali aluminijuma, drugih metala, tj. Jalovinski minerali. Pod rudom sa gledišta njenog korišćenja za dobijanje glinice, odnosno aluminijuma, podrazumeva se prirodna sirovina koja ispunjava sledeće uslove:

1)da ima visok sadržaj aluminijevog oksida(Al 2 O 3) koji omogućuje njegovo preradu po prihvatljivoj ceni. ; 2)da je Al 2 O 3 u njoj prisutan u takvoj formi koja omogućava njegovo izdvajanje u čistom obliku 3)da se u prirodi nalazi u obliku velikih rudnih tela, odnosno ležišta.

Osobine industrijske glinice za elektrolitičko dobijanje aluminijuma Glinica za proizvodnju aluminijuma treba da zadovolji određene uslove. Neophodno je da ima visok stepen čistoće, sa što manjim sadržajem oksida metala koji su elektropozitivniji od aluminijuma (Fe 2, Si. O 2, Ti. O 2), jer se ti metali u procesu elektrolize izdvajaju zajedno sa njim na katodi i pogoršavaju njegove osobine

Isto tako sadržaj oksida elektronegativnijih metala(Na 2 O do 0. 5%) i vode (do 1%), mora biti ograničen jer menjaju sastav elektrolita. U cilju uspešnog rastvaranja glinica mora da bude određene granulacije. Suviše krupna glinica propada kroz elektrolit i taloži se na dno elektrolizera. Suviše sitna , pak pliva na elkektrolitu , sporo se rastvara ii povećava mehaničke gubitke.