Kako smo preiveli Ukljui zvuk Ako si biola

Kako smo preživeli? Uključi zvuk !

Ako si bio/la dete za vreme 70, 80 -tih ( kao ja…). . . Kako si preživeo/la ? ? ? !!!!!!

Deca su se vozila u autu bez sigurnosnih pojaseva i airbagova. Putovati na zadnjem sedištu bila je simpatična šetnja. Prava zabava. Još se sećam. . .

Naše ljuljaške bile su obojene sjajnim bojama na bazi olova !

Nisu postojali sigurnosni čepovi na bočicama lekova, niti brave na fijokama ili vratima. . .

Kad smo vozili bicikle, nismo imali ni kacigu, ni štitnike za laktove ili koljena

Pila se voda sa česme u dvorištu ili gde bi je našli, sve dok više ne budemo žedni. Nisu postojale flaše s vodom za piće.

Satima smo izrađivali autiće od kutija, daski i cevi, a oni srećniji koji su imali prijatelja s biciklom, uhvatili bi se otpozadi da ih vuče na vrh uzbrdice… , gde bi smo se setili da nemamo kočnice!!!

Nakon nekoliko padova našli bi rešenje problema, . . . Zaustavljali bi se udarom u drvo ili zemlju. E, da! U to vreme nije bilo puno saobraćaja

Puštali su nas napolje da se igramo pod jednim uslovom – da se vratimo na ručak ili večeru. . . ili kada padne mrak.

Išli smo u školu samo ujutro ili samo popodne, tj. u jednoj smeni i vraćali se kući na ručak ili večeru usput probajući svo voće koje bi našli. . .

Nismo imali mobilne telefone. . . Tako nije mogao da zna gde smo !!! Nezamislivo !!!

Padali smo, ranjavali se, lomili kosti, gubili zube, ali nikad nije bilo tužbi za ove incidente. Niko nije bio kriv. . . Samo mi.

Jelo se sve: kolači, hleb, čokolada, sladoled. Pili smo zašećerene sokove ali nismo imali problema s težinom, jer smo provodili dane trčeći i igrajući se. .

Jednu Coca Colu delili smo svi (kad smo imali para da je kupimo i to je bila staklena flaša od litra). . . Pili smo svi iz iste flaše i niko nije zbog toga umro.

Nismo imali Play Station-e, MP 3 -e, Nintendo 64, XBox-ove, video igrice, 99 TV kanala na kablovskoj, kućni bioskop, “surround” zvuk, prenosnike, PC , “chat-sobe”, Internet, itd. . . Imali smo umesto toga: Prave PRIJATELJE !!!

Izlazili smo ! Na biciklu ili peške išli smo kod prijatelja, zvonili smo ili. . . ulazili bi jednostavno bez zvona i išli da se igramo. . .

Napolju ! U ovom okrutnom svetu ! Bez čuvara koje plaća tata!

Igrali smo klikere, žmurke, jurke, kulare, partizane i nemce, fudbal, a ako neko nije bio izabran u tim za igru to nikad nije bila drama.

Neki nisu bili dobri u školi, morali su jednostavno da ponavljaju razred ako nisu učili. Niko nije išao kod psihologa niti pedagoga. Ponavljala se godina i svakom se davala druga prilika

Imali smo slobodu uspeha i neuspeha. Odgovornost. . . I naučili smo da biramo.

Jesi li iz te generacije ? Ako jesi, potroši minut na sećanje i pošalji ovu poruku svojim prijateljima. Možda na tren zaborave užurbani život koji provode i ponovo postanu deca kao nekad. . . Neki će sigurno reći : « Kad je sve to bilo ? !!! » Ma. . . bilo je. . . Kad smo bili SREĆNI sa tako malo. . . !!!

Želim ti prijatan dan, matori !