Kako nas mozak vara Svea farba PAZITE NA

Kako nas mozak vara

Sveža farba PAZITE NA n Kako ćete reagovati pošto ste “bacili pogled” na ovaj pano? NA FARBU Udaljavate se da se ne bi isprljali � Prstom proveravate da li se farba osušila � Mislite kako su trebali da pročitaju šta su napisali �

Odgovor Očekivani odgovor je naravno poslednji ali Vi najverovatnije niste odmah pri prvom čitanju primetili ponavljanje “na”. n Normalno: naš mozak se ne vezuje za takve detalje već za globalni smisao rečenice. n Uostalom, za nekoliko minuta, nećete biti sigurni da li je čak pisalo: “svežu” farbu. Tipičan primer “pogrešnog sećanja” – jer naš mozak ne može da se suzdrži od misli da ako treba paziti na farbu to je zato što je sveže nanešena. n

Nabacane reči Čitajte naglas i polako sledeću listu reči: POSLASTICE, SLATKIŠI, NAGRADA, POSLASTIČARNICA, GURMAN, DETE, LIZALICA, ŠEĆER, KARAMEL. Vratićemo se na ovo kasnije. . .

Poznata ličnost n Pažljivo pogledajte ove dve slike slavnog glumca. Koja Vam se čini prijatnijom za gledanje? Levi portret � Desni portret �

Odgovor Najverovatnije ste kao prijatniji izabrali levi portret. Zašto? n Zato što odgovara licu koje ste već više puta videli u raznim medijima. S druge strane, iako desna slika predstavlja istu osobu, to je lice koje. . . dosada nikada niste videli! Razlog: to je obrnuta slika levog profila. Mi intuitivno biramo ono što nam je poznato pre nego ono što nam je nepoznato. n Ako bi test radio glumac sa slike on bi sigurno pre izabrao desni profil – jer je to njemu poznata slika koju je navikao da vidi u svom ogledalu. n Ova “poznatost” utiče na naše odnose sa drugim osobama. Od dve nepoznate osobe, više će nam se sviđati ona čije nam je lice poznato (zato što npr. podseća na nekoga znamo). n

Dalmatiner Pažljivo pogledajte donju sliku. Šta vidite? Bezoblične i nejednake crne tačke � Dalmatinera koji njuška sneg �

Sada pogledajte ovu manju sliku koja je deo prve i na kojoj su dodate konture dalmatinera koji njuška sneg. Sad kad ste uočili psa, vratimo se na veliku sliku. Šta sad vidite na njoj?

Odgovor Jednom kada je Vaš vizuelni sistem uočio psa, nemoguće ga je potom više ne videti (više ne možemo biti “naivni” posmatrači i u slici videti samo bezoblične crne tačke). n Ovo dokazuje da je naše opažanje u velikoj meri naša mentalna konstrukcija. n Vizuelni sistem se ne ograničava samo na prenos informacija iz oka ka mozgu: procesi prepoznavanja oblika menjaju naše vizuelnuo opažanje. n Dok je osoba “naivni” posmatrač, njena moždana aktivnost je mnogo manja nego kada osoba nauči da opaža psa na slici. U tom slučaju, dolazi do aktivnosti različitih vizuelnih zona i njihove sinhronizacije – to je karakteristično stanje pojave svesnog opažaja. n

Brojanje n Saberite napamet: + + + + 1000 40 1000 30 1000 20 1000 10 Koji ste rezultat dobili? 6500 � 5000 � 4100 �

Odgovor n Većina ljudi izračuna 5 000, među kojima ste verovatno i Vi, dok je tačan odgovor 4 100. To nije zato što su im strani zakoni sabiranja već zbog toga što se lako izvrše prva sabiranja sve do sume 4 090. Međutim, uljuljkan litanijom prethodnih brojeva, mozak gubi pažnju i ulazi u zamku poslednjih +10: neodoljivo privučen okruglim brojevima, lako prelazi na sledeću hiljadu. Tako, zaboravlja postojanje stotina koje se do tada uopšte nisu pojavljivale u računanju.

Reljef Po Vama, linije između crno-belih polja su: n Blago iskrivljene � n Potpuno ravne �

Odgovor Vaše oči konstatuju: linije između polja su iskrivljene i to utoliko više što su bliže centru. Treba uzeti lenjir da bi smo se uverili kako su linije potpuno prave. n Tajna ove iluzije nalazi se u znalački raspoređenim, malim crno-belim kvadratima unutar velikih. n Naš vizuelni sistem instinktivno tumači ove informacije kao izbočinu, kao da je neki predmet sakriven ispod stoljnjaka. n Za vizuelni sistem sve je pitanje koherentnosti: ako je stoljnjak deformisan, linije njegovog dezena ne mogu biti ravne. n

Množenje n Zamislite kako pitate više osoba da daju brzu procenu rezultata ovog množenja: 2 x 3 x 4 x 5 x 6 x 7 x 8 n Zatim, od drugih osoba tražite da procene ovo množenje: 8 x 7 x 6 x 5 x 4 x 3 x 2 n Po Vama, da li postoji razlika u prosečnim procenama rezultata ova dva množenja? Veća procena prvog rezultata n Veća procena drugog rezultata n Jednake procene oba rezultata n � � �

Odgovor Kako je množenje komutativno (2 x 3 je isto što i 3 x 2), mislite kako će dve grupe dati pretežno jednake procene (u nedostatku tačnog rezultata 40 320). n Međutim, testiranje više stotina studenata različitih univerziteta pokazalo je da je prosečan rezultat koji su dali za prvo množenje 512, a 2 250 za drugo. Otkud takva razlika? n Zahvaljujući zakonu primarnosti prve vrednosti koje pročitamo ostaju usidrene u našoj svesti i uslovljavaju rezultat koji dajemo. n

Nestajanje n Pažljivo posmatrajte ovaj avion nekoliko sekundi. Onda, isto tako pažljivo pogledajte avion na sledećoj strani

Nastavak n Po Vama, da li je ova slika potpuno ista DA � NE �

Odgovor n Verovatno niste primetili nestanak para projektila ispod krila aviona jer, čak i kad mislimo da vidimo kompletnu sliku, naš mozak registruje samo ključne informacije. Dovoljno je trepnuti kapcima ili okrenuti stranu u knjizi, pa da se promena ne opazi. n Fenomen slepila za promenu je veoma važan u toku vožnje, navigacije i praćenja (kontrole). n Opasni događaji mogu ostati neprimećeni kada se odvijaju u isto vreme sa nekim nebitnim promenama.

Brojevi i slova n Ovo su karte koje s jedne strane sadrže broj a s druge slovo. Koje dve karte treba okrenuti da bi se proverilo pravilo: “Ako postoji A s jedne strane, onda postoji 3 s druge strane”. Ai. D � Di 3 � Ai 7 �

Odgovor U većini slučajeva ispitanici odgovaraju A i 3, dok je pravilan odgovor u stvari A i 7 jer su to jedine karte preko kojih možemo da proverimo pravilo. Šta nam je ovde zamka? n Tzv. tendencija potvrđivanja, činjenica da nam je mnogo lakše da razmišljamo kako bi potvrdili hipotezu nego kako bi je opovrgli. n Zbog toga, nakon što smo pravilno izabrali kartu A (da proverimo da li je 3 s druge strane), mi težimo da okrenemo 3 iako to neće ničemu doprineti (bilo koje slovo da je s druge strane neće dovesti u pitanje pravilo). Dok nam okretanje 7 dozvoljava da proverimo da nema A s druge strane. n Ovaj test je nazvan Zadatak izbora i predstavlja najvažniji test u psihologiji mišljenja. n

Portret Pažljivo posmatrajte dva portreta. Čak i ako Vam izgledaju identični, koncentrišite se par sekundi i odlučite koji Vam se više dopada Leva slika � Desna slika �

Odgovor Velika je verovatnoća da ste izabrali desnu fotografiju zato što ona poseduje detalj koji je jedva vidljiv golim okom: devojčine zenice su proširene što sliku čini privlačnijom. n Širenje zenica se dešava prilikom adaptacije na promenu jačine svetla ali i kada nas neko privlači, kada nam se dopada. . . A mi više volimo da se nekome dopadamo nego da ga ostavljamo indiferentnim. Zato smo spontano privučeni pogledom devojke koji izražava dopadanje. n Ovakvi, nesvesni efekti opažanja se često koriste u reklamiranju kako bi se pojačala privlačnost nekog panoa ili slike. n

Kupka Zamislite da se ispred Vas nalaze tri činije: jedna sa vrućom vodom, druga sa mlakom i treća sa hladnom vodom. Pošto ste 30 sec držali jednu ruku u vrućoj a drugu u hladnoj vodi, zamislite da ste obe ruke uronili u mlaku vodu. n Mislite li da možete adekvatno da procenite temperaturu te vode? n DA � NE �

Odgovor n n n Čudne senzacije koje ćete doživeti neće Vam dozvoliti da se jasno opredelite. Sami uradite eksperiment i videćete da će mlaka voda na jednoj ruci daje doživljaj vrele a na drugoj ruci ledene vode. Vidimo kako na osnovu iste informacije, mozak donosi dva potpuno suprotna zaključka. Ovaj fenomen, tzv. Efekat konteksta svedoči o činjenici da sredina u kojoj se informacija nalazi utiče na način na koji će informacija biti obrađena. Zamišljati da mozak obrađuje svaku informaciju pojedinačno, kao kompjuter, ne uzimajući u obzir sredinu. . . je iluzija!

Dva deteta n Majka ima dva deteta od kojih je jedno dečak. Koja je verovatnoća da je drugo dete devojčica? 1/3 � 1/2 � 2/3 �

Odgovor Većina osoba odgovara ½, zato što deluje da postoji jednaka verovatnoća da drugo dete bude dečak ili devojčica. Međutim, pravilan odgovor je 2/3! n Znamo da majka ima najmanje jednog dečaka, tri bratstva su moguća i podjednako verovatna: Jedan dečak (stariji) i drugi dečak; dečak i devojčica; devojčica i dečak. U dva poslednja slučaja, drugo dete je devojčica. Zbog toga je verovatnoća 2/3. n Našem mozgu je teško da prirodno primeni ovo jednostavno rezonovanje, jer mu je logika verovatnoće potpuno strana. Treba se obratiti teoriji Bayes-a da bi se izračunala verovatnoća nekog događaja. A korišćenje tog sredstva je za naš mozak protiv-prirodno. n

(Nastavak) Nabacane reči n Nastojeći da ponovite listu reči sa početka testa, možete li da odredite koje od sledećih reči pripadaju toj listi: BORNA KOLA BOMBONE � � POSLASTICE MAMUT � �

Odgovor Sigurno ste odmah znali da “borna kola” i “mamut” ne pripadaju listi koju ste čitali pre pola sata. n Međutim, mogli bi se kladiti kako ste ubeđeni da ste pročitali reč “bonbone”. Ali, ni ona ne pripada listi. n Postali ste žrtva “pogrešnog sećanja” n Zašto nastaje taj fenomen? Da bismo uspešno zapamtili smisao informacija, naša memorija vezuje njihov smisao za jedan ili više ključnih pojmova. A u prethodnoj listi pojam bonbona se prirodno javlja. Ta reč se zatim upisala u Vaše pamćenje a da nije ni bila izgovorena. n

KOGNICIJA Saznajni procesi

KOGNICIJA Kogniciju čine svi psihički procesi koji se odvijaju između draži i reakcije. Ti procesi menjaju čulne informacije tako što ih prevode na jezik predstava, a te se predstave odlažu u memoriju kako bi kasnije mogle da se koriste. Draž Osećaj Predstava osećaja Pažnja Predstava koja je rezultat draženja upoređuje se sa predstavama koje su odložene u pamćenju Odluka

PSIHIČKI PROCESI Kognitivna psihologija proučava osnovne psihičke funkcije čoveka kao što su Učenje, Pamćenje, Mišljenje, Inteligencija i posebno Opažanje/Pažnja Pamćenje Učenje Mišljenje

OSEĆAJ I OPAŽAJ PERCEPCIJA

Razlikovanje osećaja i opažaja Sinestezija primer za razlikovanje osećaja i opažaja. n Sinestezija je vrsta opažajnih doživljaja pri kojima draženje receptora jedne vrste izaziva osećaje iz sasvim druge čulne oblasti; to je sposobnost da se doživi neobičan, atipičan osećaj zajedno sa normalnim, tipičnim. n Npr. muzički ton koji izaziva i doživljaj plave boje; ukus govedine i istovremeni doživljaj plave boje ili narandžasta svetlost sa ukusom đumbira. n

Razmišljanja o Osećajima i Opažajima v Od uzburkanog mora energija svako čulo bira jednu energiju za sebe. Daniel P. Kimble v Oko, u stvari um iza oka, može biti prevaren različitim tumačenjima. . . Roger N. Shepard

Zašto se bavimo Percepcijom? n Šta dobijamo putem percepcije: Percepcija je naš jedini izvor informacija: nema znanja, ni iskustva, bez percepcije • Percepcija omogućava naš opstanak •

PROUČAVANJE OPAŽANJA Opis fizičkih draži Anatomsko-fiziološki opis Čulnih receptora Ljudska psihofiziologija Neurofiziološki opis Nervnih puteva Senzorni sistem Osećaji (merenje pragova) Psihološki opis Opažajnih predstava Naše istraživanje

Proces opažanja Energija draži Receptori Nervni Mozak Svetlosne, zvučne, mirisne Oči, uši, nos impulsi Vizuelne, zvučne i mirisne zone Osećaji Opažanje

Proces opažanja

MERENJE ČULNE OSETLJIVOSTI

Psihofizika v. U našoj svesti postoje osećaji i opažaji a u spoljašnjoj sredini postoje draži. v Psihofizika Nauka koja proučava odnos između fizičkog stimulusa i subjektivnog osećaja

Pragovi osećaja – pokazatelji osetljivosti v Donji prag draži – saznajna granica na fizičkoj skali n Najmanja jačina draži koja dovodi do prvog jedva primetnog osećaja v Diferencijalni prag – prag razlike n Najmanja promena stimulacije koja dovodi do prve, jedva primetne razlike n Diferencijalni prag se smatra boljom merom osetljivosti

Donji prag za različita čula v Vid: Plamen jedne sveće na 50 km u jasnoj i tamnoj noći v Sluh: Kucanje sata na 7 m u potpunoj tišini v Miris: Kap parfema u trosobnom stanu v Dodir: Krilo pčele na obrazu, pušteno sa 1 cm od obraza v Ukus: 1 kašičica šećera rastvorena u 5 l vode

ČULNA OSETLJIVOST OSEĆAJI, OSETI

Vrste osećaja - senzacija Specifični osećaji Vid Sluh Ravnoteža Miris Ukus Opažanje prostora Integracija više Senzornih sistema Somestetičke senzacije Exteroceptivne: Dodir, Toplota Proprioceptivne: Napetost mišića i ligamenata Interoceptivne: Osetljivost unutrašnjih org. Nociceptivne: Osetljivost za bol Opažanje vremena Nema poznatih Senzornih sistema

Elektromagnetni spektar

Test slepila za boje

Problemi Percepcije 1. Rožnjača – propušta svetlosni talas 2. Sočivo – prihvata svetlosni talas i fokusira ga na retinu 3. Retina (mrežnjača) – kao fotografski film, osetljiva na svetlost – prima proksimalni stimulus 4. Optički nerv – prenosi proksimalnu draž od retine do mozga 5. Mozak – tumači unutrašnju proksimalnu stimulaciju kao spoljašnji distalni stimulus u sredini

Eksperiment Hubela i Wiesela n Neke ćelije u vizuelnom korteksu reaguju samo na određenu vrstu vizuelnih informacija Npr. Dijagonalna linija koja se kreće gore-dole n Ove ćelije su nazvane detektori pokreta

Proksimalna i Distalna Stimulacija Slika na mrežnjači je obrnuta Pseudo-problem – pretpostavka da je mrežnjača kao tv-ekran n Mozak ne vidi sliku kakva je ona na mrežnjači n Proksimalni stimulus je dvodimenzionalni (Opažanje dubine) Treća dimenzija se gubi od distalnog do proksimalnog, ipak, mi opažamo 3 dimenziju n Pitanje – kako mozak rekonstruiše treću dimenziju? n

Lokalizacija zvuka Zvuci iz različitih pravaca ne stižu na isti način do levog i desnog uva n Mozak koristi te razlike da bi odredio lokaciju različitih zvukova n

PERCEPCIJA OPAŽANJE

TEORIJA GEŠTALTA Eksperiment sa pojavom pokreta (Wertheimer, 1912) a) Sjajna linija levo b) 50 msec mraka c) Sjajna linija desno d) Opažanje: Pokret sa leva na desno

Figura i pozadina § Ista vizuelna draž proizvodi dva različita opažaja figure i pozadine

Percepcija je aktivni proces n Potreban je mađioničar da bi izvukao zeca iz šešira, ali svako od nas poseduje dovoljno magije da izvuče zeca iz patke R. N. Shephard, 1990

RUBINOVA KOCKA (1915)

Zakoni organizacije draži u opažaje n Blizina: Vidim 3 para linija u A. n Sličnost: Vidim kolone žutih i crvenih krugova u B. n Kontinuitet: Vidim linije koje povezuju 1 i 2, 3 i 4, u C. n Dobra forma: Vidim konja u D.

Zakoni organizacije draži u opažaje n Blizine – objekti koji su blizu u vremenu ili prostoru obično se opažaju kao da pripadaju zajedno. n Sličnosti – objekti koji imaju slične karakteristike opažaju se kao jedinica, celina. n Kontinuiteta – Objekte ili figure opažamo kao da pripadaju zajedno ako formiraju jedan kontinuirani sklop. n Dobre forme, simetričnosti – opažamo figure sa nedostacima kao kompletne.

Zakon kontinuiteta

Zakon zajedničke sudbine

Opažanje dubine n Sposobnost da se vizuelni svet opaža u tri dimenzije i da se daljina tačno procenjuje n Ispružite ruku ispred svog lica, podignite kažiprst u visini svojih očiju a onda ga polako približavajte svom nosu. Na koji način se pokreću vaše oči?

Binokularni znaci dubine različite slike na mrežnjačama dva oka nastaju zbog razmaka očiju n konvergencija tj. pokretanje očiju prilikom posmatranja predmeta na određenoj udaljenosti - što su objekti bliži veći je ugao konvergencije n

Znaci dubine kod monokularnog viđenja n Navedite na koje sve načine slikari prikazuju udaljenost objekata na svojim slikama

Monokularni znaci dubine § § § § Maskiranje-jedan objekat delimično pokriva drugi; Linerana perspektiva-konvergencije linija u vizuelnom polju; Relativna veličina-bliži su veći; Relativna jasnost tj. stepen teksture-bliži su oštriji; Atmosferska perspektiva-udaljeniji su nežnije i razlivene boje; Senke sa predmeta; Relativni pokret tj. odstupanje u pokretu - kada se vozimo bliži predmeti brže prolaze pored nas i kao da idu u nazad; Akomodacija tj. prilagođavanje sočiva u oku tako da slika na mrežnjači bude oštra kada se odstojanje između oka i posmatranog objekta menja)

Ames-ova soba Soba konstruisana na taj način da deluje tako kao da ljudi koji se kreću po njoj menjaju veličinu v Soba nije pravougaonik kako to gledalac pretpostavlja v Jedina rupa kroz koju gledalac može da posmatra sprečava korišćenje binokularnih znakova dubine v

Vizuelna provalija Konstruisana za testiranje opažanja dubine v Staklena površina ispod koje je šahovska tabla različite visine v Vizuelna iluzija provalije – Beba ne može pasti – Majka stoji na drugoj strani provalije v Bebe se ne plaše sve do uzrasta kada počinju da puze v

Postojanje znakova perspektive nameće da jednu figuru opazimo kao bližu a onda i manju od druge figure

Opažajna iskustva odslikavaju distalnu stimulaciju 1. 2. 3. 4. 5. Konstantnost veličine Konstantnost oblika Konstantnost svetline Konstantnost boje Konstantnost glasnosti

Konstantnost veličine Kada se neko udaljava od nas, slika koja pada na našu mrežnjaču postaje sve manja – kako onda naš mozak zna da je ta osoba i dalje iste veličine? Zahvaljujući perceptivnoj konstantnosti, informacija koju mrežnjača šalje mozgu neće prevariti perceptivni sistem. n Primer: Osoba koja odlazi ne smanjuje svoju veličinu u okviru manjih distanci iako je slika na mrežnjači manja n

Konstantnost oblika n Iako ove slike bacaju senke različitih oblika, mi i dalje vidimo novčić kao okrugao

Konstantnost boja (svetline) Komad uglja na suncu i dalje izgleda crn; § Grudva snega u senci i dalje izgleda belo; § U našim opažanjima mi uzimamo u obzir uslove osvetljenja tako da boja jednog predmeta može izgledati skoro ista u različitim uslovima osvetljenja (tanjiri na stolu) §

Konstantnost glasnosti n opažanje stvarnog intenziteta jednog zvučnog izvora na stalan, nepromenljiv način, bilo da je posmatrač blizu objekta ili udaljen od njega n zavisi od odnosa između amplitude zvučnog talasa koji dopire do uha i opaženog odstojanja od zvučnog izvora.

Perceptivni skup n Ono što vidite u centralnim figurama zavisi od redosleda kojim ste gledali figure Ako ste počeli s leva, vidite staricu • Ako ste počeli s desna, vidite žensku figuru •

Efekat konteksta v Isti fizički stimulus može se različito protumačiti v Mi koristimo druge znake iz situacije da bismo rešili nejasnoće v Da li je ovo slovo B ili broj 13?

Iluzije Slučajevi kada naši opažaji nisu jednaki spoljašnjem svetu n Kako nas mozak vara? n

Miler-Layer-ova iluzija

Ponzo iluzija Linearna perspektiva obezbeđuje kontekst v Bočne linije izgledaju kao da konvergiraju (teže istoj tački) v Gornja linija deluje udaljenija v • Međutim, slike crvenih linija na mrežnjači su jednake!

Dijalog / Diskusija n n n n Uvodna pitanja: 1. Na konkretnim primerima navedite razliku između čulne i razumske spoznaje 2. Koje su granice čulnog saznanja 3. Prilikom donošenja zaključka da li kombinujete različite izvore saznanja 4. Postoji li manipulacija ljudskim opažajima od strane medija (kojih, u kojim prilikama i u koje svrhe) 5. Navedite primere neverbalne komunikacije i njenog značaja za društvenu situaciju 6. Šta prvo opažate prilikom susreta sa (ne)poznatom osobom 7. Kako lideri populističkih pokreta zloupotrebljavaju mase putem principa funkcionisanja čulnog opažanja