JETRA UNI VODOVI I PANKREAS Prof dr sci

JETRA, ŽUČNI VODOVI I PANKREAS Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović

JETRA (HEPAR) • • • Jetra je najveći parenhimatozni organ čoveka, teži oko 1, 5 kg Na njoj se razlikuju dve strane, gornja i donja, i dve ivice, prednje donja (margo inferior) i zadnja (margo superior) Gornja strana jetre (facies diaphragmatica) je konveksna, prekrivena peritoneumom, naleže uz prečagu i prednji trbušni zid, s kojima je povezana srpastom vezom (ligamentum falciforme hepatis) U svojoj donjoj, slobodnoj ivici sadrži oblu vezu jetre (lig. teres hepatis) Njena dva lista se razdvajaju kod zadnje ivice jetre i nastavljaju u gornji list venačne veze (lig. coronarium hepatis)

• Donja strana jetre (facies visceralis) je konkavna i idući do levog svoda prečage, spušta se koso nadole i udesno, naleže najpre na jednjak i prednju stranu želudca, a zatim na gornji deo duodenuma, na desni ugao kolona, desni bubreg i na desnu nadbubrežnu žlezdu • Na donjoj strani jetre nalaze se tri žleba, jedan poprečan i dva sagitalna, koji zajedno obrazuju slovo H • Poprečni žleb predstavlja hilus ili portu jetre (porta hepatis) • Levi sagitalni žleb je u vidu duboke pukotine (fissura sagittalis sinistra) koja u svom prednjem delu sadrži lig. teres hepatis, a u svom zadnjem delu lig. venosum • U prednji deo desnog žleba naleže žučna bešika (fossa vesicae fellae) a njegov zadnji deo odgovara početku žleba za donju šupnju venu (sulcus v. cavae)

• Jetra se sastoji od dva nejednaka režnja, desnog (lobus dexter) i levog (lobus sinister), od kojih je prvi znatno veći • Granicu između režnjeva jetre označavaju na njenoj gornjoj strani srpasta veza (lig. falciforme hepatis), a na njenoj donjoj strani levi sagitalni žleb (fissura sagitalis sinistra) • Na donjoj strani jetre desnim sagitalnim žlebom izdvojeni su nepotpuno od desnog režnja dva manja, prednji, četvrtasti (lobus qadratus) i zadnji, repati (lobus caudatus) • Režnjevi jetre sastoje se od režnjića (lobuli hepatis), koji pretstavljaju osnovne jedinice njene građe

• Vena portae je funkcionalni sud jetre, koji dovodi krv iz potprežačnog dela pribora za varenje i slezine • Ona nastaje spajanjem gornje crevne vene (vena mesenterica superior), slezinske vene (v. lienalis) i donje crevne vene (v. mesenterica inferior) i grana se u dve grane • V. portae obezbeđuje 70 -80 % krvi jetre dok ostatak krvi koja je arterijska, donosi posebna jetrina arterija (a. hepatica propria)

• Na osnovu granjanja jetrine arterije, portne vene i hepatičkih duktusa jetra se deli u dva gotovo jednaka, fiziološka lobulusa (granica između njih odgovara zamišljenoj liniji na visceralnoj površini jetre koja se pruža od leve strane fossa vesicae fellae) • Svaki od lobulusa se dalje deli na portne segmente • Na desnoj polovini se nalaze četiri, a na levoj tri segmenta, dok je lobus caudatus poseban segment • Svaki od ovih segmenata ima svoje sopstveno vaskularno stablo i sopstvenu bilijarnu drenažu • Grane jetrine arterije, portne vene i grane jetrinih duktusa uvek idu zajedno i pripadaju određenom segmentu

• • • Jetrine vene su nezavisne od segmenata, tj. nalaze se intersegmentno Dve ili tri jetrine (izlazne) vene dreniraju se u donju šuplju venu (v. cava inferior) na mestu gde ona probija dijafragmu Posebne, male jetrine vene dreniraju lobus caudatus direktno u donju šupnju venu

• Lobulus je strukturna jedinica jetre heksagonalnog oblika, sa centralnom venom u centru i portnim prostorima na periferiji • Portni prostor se nalazi između više lobulusa jetre i u njemu se nalaze završni ogranci vene porte i arterije hepatike, interlobularni žučni kanal, limfni sud, nervni ogranci, poneki mastocit i limfocit • U centralnu venu se ulivaju radijalno raspoređeni sinusoidi • Sinusoidi primaju krv od grana vene porte i arterije hepatike koje se nalaze u portnim prostorima i interlobularnim septama • Između sinusoida se nalaze jednoredne gredice hepatocita • Prostor između hepatocita i endotelnog sinusoidnog prostora je Disse-ov prostor

• • Acinus jetre je nepravilni, romboidni delić tkiva koji se nalazi oko portnog prostora, a između dve terminalne hepatičke vene (centralne vene) u koje se drenira krv iz njegovih sinusoida i sinusoida susednih acinusa U acinusu se razlikuju tri zone: prva zona je u centru acinusa, tj. oko portnog prostora (periportno), druga zona je perifernija od prve, a treća zona je periferna zona acinusa čiji se najperiferniji deo nalazi pored terminalne hepatičke vene

• Izvodni žučni kanali levog i desnog režnja jetre sjedinjuju se kod njene porte i obrazuju zajednički kanal (ductus hepaticus communis) • Zajednički jetrin kanal silazi i spaja se pod oštrim uglom sa izvodnim kanalom žučne bešike (ductus cysticus) i obrazuje žučovod (ductus choledochus), koji silazi ka unutrašnjoj ivici descedentnog dela duodenuma i završava se na njegovoj sluzokožnoj bradavici (papilla duodeni major) • Žučna bešika (vesica fellea), kapaciteta oko 40 cm 3, skuplja žuč i koncentriše je, oduzimajući joj suvišnu tečnost • Ona ima kruškast oblik, i na njoj se razlikuju dno (fundus), telo (corpus) i vrat (collum)

GUŠTERAČA (PANCREAS) • Pakreas je žlezda sa unutrašnjom i spoljnom sekrecijom, koja je teška 70 -90 gr, i povezana je svojim izvodnim kanalom sa duodenumom • Ona je postavljena iza želudca, uz zadnji trbušni zid u vidu poprečne trake, na kojoj se razlikuju tri dela: glava pankreasa (caput pancreatis), telo pankreasa (corpus pancreatis) i rep pankreasa (cauda pancreatis) • Od njenog najvećeg dela, glave, odvaja se kukasti nastavak (processus uncinatus) • Iznad kukastog nastavka, kroz pankreatični usek (incisura pancreatica), prolaze gornji mezenterički sudovi, vena i arterija

• • Glavni izvodni kanal pankreasa (ductus pancrearticus), debljine oko 2 cm, prolazi sredinom pankreasa sve do njegove glave, gde savija nadole, i obično se priključuje žučovodu, a ređe završava posebnim otvorom u descedentni duodenum U visini mesta gde on savija nadole, priključuje mu se sporedni kanal pankreasa (ductus pancreaticus accesorius), koji se ponekad otvara posebno u descedentni deo duodenuma, na njegovoj sluzokožnoj kvržici (papilla duodeni minor)

• • • Pankreas je složena alveolarna žlezda, čiji sekret, pankreasni sok, sadrži fermente za varenje masti, ugljenih hidrata i belančevina Između njenih alveola nalaze se Langerhans-ova ostrvca, koja se sastoje od gredica epitelijalnih ćelija i proširenih sinusoidnih kapilara U sastav Langerhans-ovih ostrvaca ulaze dve vrste epitelijalnih ćelija, svetle i tamne (tamne ili α–ćelije luče hormon glukagon koji povećava, dok hormon svetlih ili β–ćelija, insulin, snižava nivo šećera u krvi)

HVALA NA PAŽNJI !