Jelena Dragievi Mart 2007 EVOLUCIJA ZVEZDA Jedan ivotni

Jelena Dragićević Mart 2007 EVOLUCIJA ZVEZDA

“Jedan životni vek, čak i kad bi potpuno bio posvećen nebu, ne bi bio dovoljan da se izuči tako ogroman predmet. . . Stoga će se to znanje steći posle dugog niza epoha. . . Naš svet ne bi bio turoban i ništavan kada svakoj epohi ne bi nudio nešto novo za istraživanje. . . Priroda ne otkriva svoje tajne odjednom i svima. ” Naturales quaestiones, VII knjiga, Seneka, prvi vek

Kako je sve počelo?

Oblaci prašine, medjuzvezdana materija i molekularni oblaci tamni oblaci prašine sadrže pored medjuzvezdane prašine i hladni gas(sačinjen od molekula H 2 i CO) da bi se formirala protozvezda potrebno je da: ρ=30 000 molekula H 2 po cm 3 T= 10 K

Protozvezde homogen, providan oblak gasa čiju ravnotežu može da naruši udarni talas udarni gravitacioni talasi teže da sabiju zvezdani materijal medjuzvezdani oblak postaje difuzna maglina (svetla i tamna)

čestice se kontrahuju i nastaje protozvezda stvaranje gustog jezgra koje privlači sve više materije deo zračenja se apsorbuje, a sredina nije više prozračna sabijanje zvezde, gubitak od 10 -5 Sunčevih masa godišnje

Braon patuljak M ≤ 0, 084 M סּ Centralna T ≤ 3 x 106 o. C Površinska T = 2500 – 1000 K L patuljci (liče na zvezde) T patuljci (liče na planete)

H – R dijagram O-B-A-F-G-K-M zavasnost izmedju sjaja zvezda i spektralne klase

Nastanak zvezda Sunčeve mase spoljni krjajevi molekularnog oblaka se razredjuju… gravitaciono sabijenje počinje unutra ka spolja… energija se troši na rastavljanje molekula H 2 na atome. . . Pomeranje materijala iz jezgra i u jezgro izaziva promenu sjaja kao kod T Tauri zvezda(Džoj, Hajaši)

• Evolucija zvezda male i srednje mase: Crveni i asimptotski džinovi Beli patuljci • Evolucija masivnih zvezda Gravitacione i termonuklearne supernove • Neuronske zvezde • Pulari • Crne rupe • Dvojni sistemi

Crveni džinovi struktura je drugačija od Sunčeve gusto, inertno He jezgro zauzima mali deo u središtu ogromni omotač koji se prostire na oko 100 x 106 km, čija je ρ manja od Zemljine gubitak mase je reda 10 -3 Sunčevih masa godišnje

Asimptotski džinovi paljenje He na T=100 x 106 k jezgro se uglavnom sastoji od C i O 2 složena struktura gubitak mase

Beli patuljci Sirijus B (1862. god), T=30 000 K, ρ=1011 kg/m 3 velika gustina, elektroni se gotovo dodiruju elektronski gas koji je degenerisan ima veći pritisak od idealnog gasa iste gustine beli patuljak se hladi i svoj životni vek će okončati kao crni patuljak Aldebaran u Biku

Supernove (SNI, SNII) eksplozije masivnih zvezda SNI(SNIa -jaka linija Si, SNIb -bez Si, jake linije Fe, SNIIc -linije Ca i Fe)

Gravitacione supernove mehanizam eksplozije stupa u pogon kada se jezgro (r=4000 km, m=1. 2 M סּ , ρ=1011 kg/m 3) pretvori u Fe unutrašnji deo svere se prvo narušava, a p+ se transformišu u n 0 na ρ=1013 kg/m 3 urušavanje se zaustavlja kada je ρ=1017 kg/m 3, r=30 km

Termonuklearne supernove SNIa eksplozija belog patuljka do eksplozije dolazi usled transfera mase jedne na drugu komponentu dvojnog sistema kada se naruši Čandrasekorova granica beli patuljak prestaje da bude stabilan

Dvojni sistemi sastoje se iz jedne sjajnije primarne zvezde i jedne sekundarne (zvezde pratioca) Rošova površ zvezde koje se pomračuju ili eklipsne zvezde (zvezde Algovog tipa)

Neutronske zvezde r=10 -20 km ρ=1017 kg/m 3 Tpovršinska=106 K M=od 1. 4 M סּ do 3 M ( סּ Landau-Openhajmer. Volkofova masa) Pulsari imaju najsnažnije magnetno polje zahvaljujući emisiji ciklotronskog zračenja i širenju spektralnih linija u magnetnom polju rotacija i magnetno polje Hjuiš, Gold, Openhajmer džozelin Bel

Crne rupe kada se zvezda uruši u sebe – postaje crna rupa oblik crne rupe zavisi od: mase, impulsa i električnog polja

Hvala na pažnji!