Jelena Dragievi Decembar 2007 Preko trnja do zvezda

Jelena Dragićević Decembar 2007. Preko trnja do zvezda

• Kinezi su zabeležili prvo pomračenje Sunca 2697 god p. n. e. • Sji i Hou (2137 god p. n. e)

Egipat - kolevka geometrije - u Denderi, Memfisu i Heliopolisu imali su zvezdare - brojali su godine svog kalendara od heliakičnog izlaza Sirijusa - odredili su dužinu siderične godine - kada je 2000 god. p. n. e. Egipat postao velika sila došao je u dodir sa vavilonskim carstvom. . .

U Mesopotamiji, u donjem toku Eufrata i Tigra, razvila se kultura koju sada nazivamo vavilonskom.

• Ti heldejski astronomi i nauka niže vrste. . . • Na vrhovima visokih kula dvorski astrolozi su pratili nebeske pojave • Već u samom početku svog rada vavilonski astronomi su uvideli da zvezde na nebu sa malim izuzecima ne menjaju svoj položaj • Pratili su kretanje Meseca i tada poznatih planeta • Poznavali su 7 pokretnih objekta na nebu i smatrali su ih za božanstva. . .

Tales iz Mileta (630 -540 p. n. e. ) -Na svojim putovanjima upoznao se se učenjem drugih naroda - Prvi učitelj asronomije i geometrije među Grcima

Anaksimen (611 -547 p. n. e. ) Učio je da nebo ima oblik lopte a da Zemlja, koju je zamišljao u obliku bubnja lebdi u središtu te lopte Izumeo je gnomon

Pitagora (580 -497 p. n. e. ) • Nauka geometrije je izgrađena u Pitagorinoj školi u Kretonu • Pitagorejanci su s bavili i astronomijom i u ovom pogledi bili su čisti racionalisti • Po njihovom prvobitnom shvatanju Zemlja je zauzimala središte vasione i oko nje su se kretali sfera zvezda nekretnica i 7 koncentričnih sfera pokretnih nebeskih tela • Ta loptasta nebeska tela kreću se ravnomernom brzinom po kružnim putanjama jer samo su krug i lopta dovoljno savršeni da odgovore božanskoj prirodi tih nebeskih tela • Hiketas Sarakužanin i Ekfantos

Platon (429 -348 p. n. e. ) • Bavio se pitanjima kretanja nebeskih tela • Herakleides Pontikos (390 -310 p. n. e. ) učio je da se Zemlja okreće oko svoje ose pri čemu izaziva smenu dana i noći

Aristotel (384 -322 p. n. e. ) Skoro 2000 god, Aristotel je dugo bio najveći naučni autoritet, Sunce nauke, koje je svojom svetlošću nadasjalo sve ostale zvezde, pa se njegovo učenje o položaju i kretanju zemlje dugo zadržalo

• Ali Aristotelovo učenje o geocentričnom shvatanju sveta koje je preseklo izgradnju heliocentričnog sistema ne sme se oglasiti za nenaučno ! ! ! • Aristotel je svom unuku Kalistu, koji je pošao sa Aleksandrom Velikim u Aziju, dao zadatak da prikupi zapise o astronomskim posmatranjima Heldejaca. . .

Ptolomejski Egipat i Aleksandrijska škola • Ptolomej I Soter (323 -285 p. n. e) • Ptolomej II Filadelfos (285 -247 p. n. e. ) • Ptolomej III Evergetes (247 -222 p. n. e. ) • Aleksandrijska biblioteka • Aleksandrijski Muzejon (Euklid, Timoharis, Aristil, Eratosten, Arhimedes, Apolonis – vek smelih mislilaca i teoretičara a nastavak rada Heldejaca)

Aristarh sa Samosa (320 -250 p. n. e. ) • “O odstojanjima Sunca i Meseca”: • Mesec je veliko kosmičko telo i predstavlja 22 deo Zemlje • Sunce je daleko veće od Zemlje i to bar 312 puta • Svojim zamislima udario je kamen temeljac heliocentričnom sistemu

Aristarhos je sve u svemu obuhvatio i objavio beskonačnost vasione ovi učenjem: 1. da je sfera zvezda nekretnica nepomična, a da njeno središte leži u Suncu 2. da se Zemlja kreće oko Sunca po kružnj putanji 3. Da se Zemlja obrće oko svoje ose 4. da je ta osa nagnuta prema ravni Zemljine putanje 5. da je poluprečnik zvezda nekretnica beskonačno veliki u odnosu na poluprečnik Zemljine putanje oko Sunca

Hiparh iz Nikeje • Odredio dužinu godišnjih doba • Napravio je prvi katalog zvezda na osnovu njihovog sjaja • Kao i ostali astronomi verovao je da nebeska tela mogu vršiti samo uniformna kretanja jer samo ona imaju u sebi uslove večnosti • Zemlja je i dalje u centru Vasione oko koje se kreću sfere nebeskih tela, ali centar putanje ovih objekata nije u središtu Zemlje već izvan nje

Klaudije Ptolomej Veliki zbornik astronomije (“Almagest”) je sistematski skup celokupnog astronomskog znanja završnog aleksandrijskog perioda i sastoji se iz 2 sveske i 13 knjiga

Geocentrično shvatanje sveta po ugledu na Hiparha, sadržano je u sledećim stavovima: • Nebeski svod ima oblik lopte i obrće se kao ona • Po svom obliku smatrana kao celina, naša Zemlja takođe je okrugla • Svojim položajem, naša zemlja zauzima, kao kakav centar, središte celokupnog nebeskog svoda • Svojom veličinom i odstojanjem, naša Zemlja stoji prema sferi zvezda nekretnica u odnosu jedne tačke • Zemlja nema kretanja koje bi izazvalo promenu njenog položaja

Kamen temeljac geocentričnog sistema porušio je Nikola Kopernik. On je tvorac heliocentričnog sistema, gde je Sunce centar vasione oko koga kruže sve planete. Svoje ideje izložio je u delu “O kruženju nebeskih tela” ili “De revolutionibus orbium coelestium”.

Rodio se u Torunju 1493, a umro je u Frauenburgu 1543. Na univerzitetu se susreo sa Ptolomejevim “Zbornikom” “Učeno neznanje” - Nikola Kuzanus Zašto bi se beskonačna Vasiona obrtala oko sićušne Zemlje? Izmena pri štampanju? Katolička crkva se nije usudila priznati da je Kopernik bio u pravu više od 200 godina!

Suština Kopernikovog sistema ogleda se u sledećim stavovima: • Vasiona je, kao i Zemlja, sfernog oblika. • Kretanja svih nebeskih tela su ravnomerna, kružna (ili složenija od kružnih) i neprekidna. • Sva kretanja se obavlaju oko Sunca koje je u središtu svih njih, dok se samo Mesec ravnomerno kreće po krugu oko Zemlje. • Daljina Zemlje od Sunca zanemarljiva je prema poluprečniku Vasione.

• Privodno kretanje Vasione posledica je Zemljinog dnevnog obrtanja oko nepromenljive ose. • Prividno Sunčevo godišnje kretanje je posledica Zemljinog pravog kretanja oko Sunca. • Prividna “lutanja” planeta po “petljama” posledica su Zemljinog pravog kretanja, kojim se objašnjavaju sva prividna kretanja nebeskih tela.

Djordano Bruno (1548 -1600) • Fiozof i pesnik • Prihvata Kopernikov sistem i širio je svoje učenje da i van Zemlje postoji život • Optužen da: ne veruje u euheristiju, ne veruje u sveto trojstvo, da je petkom jeo meso i da je provodio vreme sa prostitutkama; spaljen je na Cvetnom trgu

Galilejo Galilej (1564 -1642) • 1604. pojavila se nova zvezda u jatu Zmijonoše • 1609. Holanđanin Zaharijus Jansen konstruisao je uveličavajući instrument-dogled, kojim se može gledati u daljinu • Mora na Mesecu, Plejade, zvezde u Orionu, Medicejske zvezde, Saturnov prsten, pege na Suncu, mene na Veneri • “Glasnik neba” ili “Nuntius sidereus”

• 1632. “Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo, Tolemaico e Copenicano” (Salvijeti, Sagredo i Simpličio) • Eppur si mouve ! Dva durbina koje je napravio Galilej. Danas se cuvaju u Muzeju nauke u Firenci

Tiho Brahe (1546 -1601) • Čovek sa zlatnim nosom • “De Stella Nova” • Radi kao dvorski astronom, astrolog i alhemičar prvo na dvoru danskog kralja Fridriha II a zatim na dvoru Rudolfa II, kralja Mađarske i Češke • Usavršavanje astronomskih posmatranja i prikupljanje dragocenih podataka • Ali Zemlja je Tihu izgledala i suviše teška i glomazna da bi mogla vršiti bilo kakvo kretanje. . . • Banalna smrt !

U Kopernikovo vreme, smatralo se da se planete kreću po kružnim putanjama jer je kružnica prosta i savršena kriva, a samim tim postojala je velika nemogućnost merenja uglova tačnije od dve lučne minute. Pronalazak teleskopa omogućio je tačnost i preciznost merenja uglova i do 100 puta, čime je utvrđeno da su planetarne putanje, u stvari, elipse.

Johan Kepler, jedan je od tvoraca nebeske mahanike. Sa Kopernikovim heliocentričnim sistemom susreo se na teološkom univerzitetu. Kepler je raspolagao tačno pribeleženim podacima prividnog kretanja i do deset puta tačnijih od tadašnjih. U svojoj knjizi Nova astronomija, 1609 godine objavio je prva dva zakona.

I Keplerov zakon: Ø Planete oko Sunca opisuju eliptične putanje, pri čemu se Sunce nalazi u zajedničkoj žiži. Ø Tačka u kojoj je planeta najudaljenija od Sunca naziva se afel, a najbliža je perihel.

II Keplerov zakon: Ø Radijus – vektor Sunce – planeta prebrisuje jednake površine u jednakim vremenskim intervalima. Ø Iz ovoga sledi da je brzina planete najveća kada ono prelazi kroz perihel, a najmanja kada prolazi kroz afel.

III Keplerov zakon: Kvadrati sideričkih perioda (T) obilaska planeta oko Sunca srazmerni su kubovima velikih poluosa (a) njihovih putanja. a 3/T 2 = const.

Ovaj zakon je izuzetno važan jer važi za sve planete, ali i za sisteme satelita, gde je vrednost konstante u svakom sistemu različita. . Keplerovi zakoni omogućavaju da, na osnovu položaja jedne planete u odnosu na Sunce odredimo položaj druge planete.

Hvala na pažnji!