JAVNOST KAO POLITIKI SUBJEKT prof Snjeana Milivojevi Fakultet

JAVNOST KAO POLITIČKI SUBJEKT prof. Snježana Milivojević Fakultet političkih nauka

Javnost kao subjekt n n Ko je ‘subjekt’ javnog mnjenja JM ono što istraživanja pokušavaju da izmere n n da li mnjenja i stavove imaju samo pojedinci da li jm može da nastane u ‘ individualnoj situaciji’ (kao glasanje ili kupovina)

Dva modela n n n Diskurzivni model - kritički rezonujuća publika pivatnih ljudi Agregativni model - maksimalističko shvatanje javnosti kao ukupne populacije Promena u teorijskom okviru koincidira sa usponom demokratske filozofije, pismenosti i prava glasa

Početkom XX veka n n sociološko shvatanje-realizovanje opšte volje kroz učešće u debati ‘zajednički produkt komunikacije i međusobnih uticaja’ (Park/ Blumer, Le Bon, Cooley)

Krajem xx veka n n empirijska konceptualizacijamaksimizujuća funkcija individualnih volja, jedan glas-jedno mnjenje (Allport, Gallup) totalno inkluzivni koncept : mnjenja su reakcije pojedinaca, nemoguće ih je pripisati ‘javnostima’

Prolazne forme organizovanja n n Slabo strukturisane grupe koje postoje po potrebi Mehanizmi socijalne adaptacije i promena Razlike u saznajnom i emotivnom odnosu prema stvarnosti Masa, gomila, publika, javnost

Masa n n n Masa- heterogena, anonimna i opasna, povezana samo zajedničkim i trenutnim fokusom pažnje Može se transformisati u gomilu i proizvesti ‘javni sentiment’ Manja opasnost da se javnost pretvori u gomilu nego da se rasprši u masi

Gomila n n Prolazna, nestabilna i nedefinisana kolektivna ponašanja korisna za razumevanje Uglavnom kao kontrastni fenomen: gomila-povezana zajedničkom emocijom, javnost- zajednička reakacija na problem

Doba gomila n n n Uspon popularnih klasa, ‘božansko pravo gomila zameniće božansko pravo kraljeva’ (Le Bon) Zakon mentalnog jedinstva gomila Podložnost hipnozi i podsvesnim uticajima

Tri razloga Šta omogućava masovna ponašanja? n Anonimnost učešća oslobađa n Emocije i akcije prenose se imitacijom n Svesna ličnost izčezava

Publika n n Postoji dok traje dejstvo zajedničkog izvora interesovanja, ujedinjena koriđčenjem medija Masovna i aktivna publika n n homogena/hetrogena; pasivna/aktivna; manipulacija/kritika Akteri i posmatrači postoje i u političkom životu (W. Lippmann)

Javnost n n Javnost- realativno trajno zainteresovani pojedinci H. Blumer/R. Mills: n n n grupa ljudi suočena sa problemom razlikuju se u idejama o rešenju spremni da debatuju o problemu

Formiranje kroz akciju n n Nadindividualni ‘subjekt’ koji se formira u aktu rezonovanja Prisiljena da kreira sopstvenu akciju Nema strukturu, uloge, vođstvo Blumer: varira od visoko emocionalnog i predrasudnog do visoko intelektualnog i mudrog

Empirijska evidencija n n n oko 70% ukupne populacije čini izbornu javnost – bilo kada izlaze na izbore oko 50% izborne čini 'zainteresovanu' ili 'pobuđenu' javnost, zainteresovani za društvene probleme oko 15% 'zainteresovane' javnosti čini aktivnu ili 'elitnu' javnost (oko 5% opšte javnosti)

Novi mediji- aktivna publika n n početak 21. veka: nestaje razlika između publike i javnosti? ne razlikuje ih pripadanje forumu, nego to što javnost mora biti delatna i nema je bez akcije prostor/vreme; privatno/javno; aktivno /pasivno; potrošač/korisnik medijatizovana javnost i difuzne publike

Skriveni krug n n Gomile/ novi akter na početku milenijuma, novi oblici participacije Interent crowds, Crowdfunding, Crowdsourcing