JAVNI ZDRAVSTVENI SISTEM U SRBIJI Javne finansije predavanja

JAVNI ZDRAVSTVENI SISTEM U SRBIJI Javne finansije - predavanja -

Javni i privatni izdaci za zdravstvenu zaštitu u Srbiji • U Srbiji kao i u Evropi dominira državni sistem zdravstvene zaštite kako u segmentu finansiranja tako i u segmentu pružanja usluga • Javni rashodi pokrivaju preko 70% ukupnih rashoda za zdravstvo u Srbiji što je nešto ispod proseka odabranih evropskih zemalja – Privatni izdaci za zdravstvo su heterogeni i obuhvataju korišćenje usluga privatnog zdravstva, plaćanje participacije u javnom zdravstvu, kupovinu lekova bez recepta i dr.

Osnove sistema javne zdravstvene zaštite u Srbiji • Javna zdravstvena zaštita u Srbiji organizovana je u skladu sa Bizmarkovim modelom • Prihodi i rashodi za zdravstvenu zaštitu finansiraju se posredstvom javnog vanbudžetskog fonda - Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) • RFZO prikuplja obavezne doprinose za zdravstvo i plaća usluge zdravstvenim ustanovama (uglavnom javnim) • Ukoliko doprinosi nisu dovoljni za finansiranje zdravstva, RFZO dobija transfere uz budžeta Republike • Javne zdravstvene ustanove su u vlasništvu Republike (klinički centri, bolnice) ili lokalnih zajednica (domovi zdravlja)

Finansiranje javnog zdravstvenog osiguranja • Javno zdravstveno osiguranje se finansira obaveznim doprinosima za zdravstveno osiguranje • Stopa doprinosa je jedinstvena za sve osiguranike i iznosi 10, 3% • Osnovica za obračun i plaćanje doprinosa – – – za zaposlene: osnovica je ostvarene zarada za penzionere: isplaćena penzija za samozaposlene: ostvareni prihodi za poljoprivrednike: minimalna zarada ili oporezivi prihod za ugrožene grupe i neosigurana lica (oko 100 -200 hiljada) osnovica je minimalna zarada, sredstva uplaćuje budžet Republike • Za sve osiguranike postoji minimalna osnovica za doprinose koja iznosi 35% prosečne zarade u Republici i maksimalna osnovica jednaka petostrukoj prosečnoj zaradi u Republici • Osim toga osiguranici plaćaju participaciju pri korišćenju zdravstvenih usluga

Bilans javnog zdravstvenog fonda • Prihodi i rashodi RZZO iznose oko 5% BDP-a i bili su približno u ravnoteži • Prihodi i rashodi RFZO u periodu 2004 -2008. značajno su rasli, a od 2009. do 2017. realno opadaju, da bi u 2018. i 2019. zabeležili osetniji rast – Na dinamiku prihoda utiče kretanje formalne zaposlenosti, zarada, ali i promena stope doprinosa (u 2014. )

Struktura prihoda javnog zdravstvenog fonda • Doprinosi za socijalno osiguranje čine gotovo 2/3 prihoda • Najveći deo doprinosa uplaćuju zaposleni/poslodaci – • U slučaju poljoprivrednika i samozaposlenih rašireno je izbegavanje plaćanja doprinosa Transferi – – – Fond PIO plaća „doprinose“ za penzionere, a NSZ za lica ne evidenciji nezaposelnih Transferi iz budžeta Republike Ostali prihodi (participacija, prihodi od imovine i sl. )

Mehanizam alokacije javnih rashoda na zdravstvo u Srbiji • Prema važećem modelu RZZO sklapa godišnje ugovore sa zdravstvenim ustanovama u kojima se određuje koliko sredstva dobija određena ustanova • Iznos sredstava koji dobija neka zdravstvena ustanova određen je na osnovu troškova inputa: rashoda za zaposlene, lekove, komunalije, broja postelja i dr. • Zdravstvene ustanove imaju interes da maksimalno povećaju broj zaposlenih, broj postelja i dr. , kako bi dobila što veća sredstva • Stoga ovakav sistem finansiranja nije troškovno efikasan, iako postoji mogućnost kontrole od strane RZZO i Ministarstva zdravlja

Javni rashodi na zdravstvo u Srbiji i Svetu • Nivo javnih rashoda za zdravstvo, meren u USD jednake kupovne snage (PPP) izrazito varira po zemljama – U Srbiji izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika manji od proseka CEE, ali veći ili jednaki i u odnosu na druge balkanske države • Razlike u realnom nivou izdatka u evropskim zemljama su veće od razlike u rezultatima zdravstvene zaštite • Razvijenije zemlje više koriste skupu tehnologiju, a plate zaposlenih su znatno više nego u nerazvijenim zemljama • Postoji visok stepen korelacije između nivoa razvijenosti zemlje i izdataka za zdravstvo

Struktura rashoda RFZO po vrstama usluga • Rashodi za bolničku negu učestvuju sa oko 51% u ukupnim rashodima - dok u zemljama OECD oni učestvuju sa 38% • Učešće rashoda za ambulantno lečenje iznosi 24%, a u zemljama OECD 31% • Prethodno upućuje na preterano korišćenje bolničke nege i zapostavljanja ambulantnog lečenja • Rashodi za lekove su relativno skromni u odnosu na razvijene zemlje prvenstveno usled ograničenog broja lekova koji se dobijaju na recept • Izdaci za bolovanje su tokom su znatno realno smanjeni, ali su komparativno još uvek visoki

Resursi angažovani u zdravstvenoj zaštiti • Prema broju lekara u odnosu na broj stanovnika Srbija je na nivou novih članica EU • Međutim struktura angažovanja lekara je neodgovarajuća - veliki broj je zaposlen u primarnoj zaštiti – domovima zdravlja Od ukupnog broj zaposlenih oko 26% je nemedicinsko osoblje, što je znatno iznad uobičajenih standarda • • Broj postelja je na nivou proseka starih članica EU Broj lekara na 100. 000 stanovnika Bolnički kreveti na 100. 000 stanovnika Poljska 203 516 Estonija 328 564 Slovačka 313 681 Latvija 315 760 Mađarska 304 791 Litvanija 398 799 Srbija 264 562 Nove članice EU 253 640 Stare članice EU 338 561

Resursi angažovani u zdravstvenoj zaštiti • Javni zdravstveni sistem u Srbiji zapošljava oko 128 hiljada radnika: – što je približno 26% od broja zaposlenih u javnom sektoru Nivo zdravstvene zaštite Broj ustanova Broj lekara 237 94 10, 2 Primarna 5, 6 Sekundarna 86 88 6, 0 Tercijarna 30 05 Specijalizovana 32 689

Troškovna efikasnost zdravstvene zaštite u Srbiji • Stopa popunjenosti postelja je nešto niže nego u novim članicama EU, a znatno niža nego u starim članicam EU • Prosečna dužina boravka u bolnici u Srbiji je duža nego u drugim zemljama – Ovo bi se moglo opravdati ako su rezultati lečenja usled toga bolji • Postoji izrazita neravnomernost u produktivnosti pojedinih domova zdravlja: – Više od 50% domova zdravlja radi sa 2/3 ili manje kapaciteta • Iz prethodnog sledi da je javni zdravstveni sistem u Srbiji troškovno neefikasan, kao i da se efikasnost značajno razlikuje po vrstama ustanova (bolnice/domovi zdravlja) kao i u okviru jedne vrste ustanova (npr. između različitih domova zdravlja)

Rezultati zdravstvene zaštite: Srbija i Svet

Rezultati zdravstvene zaštite: Srbija i Svet • Očekivana dužina života u Srbije (gotovo 76 godina) je: – Nešto niža od proseka zemalja Zapadnog Balkana (77) i CIE (77, 4), a znatno niža od proseka EU (80 godina) – U prethodne dve decenije u Srbiji povećana za 4, 3 godine, što predstavlja brži rast nego u zemljama Z. Balkana, CIE i EU • Očekivana dužina života zavisi i od drugih faktora: životni stil i dr. • Smrtnost odojčadi u Srbiji (4, 6 promila) je: – veća nego u zemljama EU i CIE (3 promila), ali manja od proseka Z. Balkana (5, 3) – Stopa smrtnosti odojčadi u Srbiji u prethodne dve decenije smanjena za 6, 4 promila, što je znatno veće smanjenje od proseka EU i CIE, ali manje od prosečnog smanjenja u zemljama Z. Balkana (efekat velikog smanjenja u Albaniji)

Osnovni pravci reforme javnog sistema zdravstvene zaštite • Svetska banka takođe predlaže promenu načina finansiranja zdravstvene zaštite – Na primarnom i sekundarnom nivou predlaže se zamena sadašnjeg sistema zasnovanog na troškovima, sistemom plaćanja po korisniku (pacijentu) – Viši nivo zdravstvene zaštite finansirao bi se na osnovu sistema dijagnostički srodnih grupa (DRG – diagnostic related groups) – odnosno po učinku • U okviru ovog (DRG) sistema bolnice bi se plaćale na osnovu prosečnih troškova lečenja određene bolesti – plaćanjem po prosečnoj ceni vrši se pritisak za smanjenje troškova lečenja – neophodna je opreznost kako se ne bi javili neželjeni efekti kao što su naduvavanje obima usluga, ili pad kvaliteta usluga

Osnovni pravci reforme javnog sistema zdravstvene zaštite • Važan pravac reformi je i poboljšanje naplate doprinosa • Prostor za poboljšanje naplate doprinosa je naročito veliki u slučaju nekih grupa obveznika kao što su: – poljoprivrednici – preduzetnici – mala i srednja preduzeća • U slučaju poljoprivrednika neplaćanje doprinosa se u toleriše od strane države, što predstavlja neku vrstu indirektne subvencije poljoprivrednicima • Poseban problem predstavljaju velika društvena preduzeća koja do sada nisu privatizovana – kojima se takođe toleriše neplaćanje doprinosa • Neophodno je da se na sistemski način reši problem finansiranja zdravstvene zaštite neosiguranih lica