JAVNE FINANSIJSKO PRAVO Prof dr Milutin Ateljevi mateljevicsinergija

JAVNE FINANSIJSKO PRAVO Prof. dr Milutin Ateljević mateljevic@sinergija. edu. ba 1

GRADIVO ZA II KOLOKVIJUM VIII sedmica Tema: 1. Porezi 2

3

4

PORESKA VLAST Poreska vlast kao lični element oporezivanja se odnosi na: • Javno - pravna tela u čiju se korist naplaćuje porez; • Organe koji razrezuju i naplaćuju porez. – Prvo se često identifikuje s fiskalnim suverenitetom, – Drugo se odnosi na administraciju koja ima zadatak da, na osnovu propisa, razrezuje i naplaćuje porez. Poresku vlast definiše poreski suverenitet - kod nas ga imaju društveno - političke zajednice. 5

PORESKI OBVEZNIK • Poreski obveznik ili poreski subjekt kao lični element oporezivanja su fizička ili pravna lica koja su obavezna da snose poreski teret. • Pasivni poreski subjekt je fizičko ili pravno lice koje je u obavezi da plaća porez. • Aktivni poreski subjekt je država, odnosno neka niža društveno - politička zajednica koja ima pravo da razrezuje i naplaćuje porez. 6

PORESKI PRATILAC • Poreski platilac, kao lični element oporezivanja, je ono lice koje stvarno plaća porez u nameri da ga kasnije prevali na nekog drugog. • Ovaj slučaj je čest kod indirektnih poreza, odnosno carina. • Uvoznik plaća carinu, ali u nameri da je kroz cenu prevali na kupca robe. 7

PORESKI DESTINATAR • Poreski destinatar je kao lični element oporezivanja, lice koje konačno stvarno snosi poreski teret, bez obzira na to da li je istovremeno i poreski obveznik. • Na primer, kod plaćanja carine uvoznik je poreski platilac i obveznik, ali mu je omogućeno da iznos carine uključi u prodajnu cenu i prevali na kupce, tako da kupci plaćaju carinu – čime postaju poreski destinatari. 8

9

PORESKA OSNOVICA • Poreska osnovica , kao materijalni element oporezivanja, predstavlja vrednost koja služi za utvrđivanje poreske obaveze, i to najčešće u visini dohotka kod neposrednih poreza, odnosno vrednost robe i usluga kod posrednih. 10

PORESKA STOPA • Poreska stopa, kao lični element oporezivanja, predstavlja broj novčanih jedinica koje se ubiru od poreske osnovice. • Poreska stopa se izražava u procentu, a izuzetno u fiksnom iznosu, na primer 10% od ostvarenog godišnjeg ukupnog prihoda ili 5% od vrednosti uvezene robe. 11

PORESKA TARIFA • Poreska tarifa kao lični element oporezivanja, predstavlja sistematizovan pregled poreskih jedinica i poreskih stopa. 12

PORESKI OBJEKT • Poreski objekt ili predmet oporezivanja kao lični element oporezivanja, predstavlja svako ekonomsko stanje koje zakonodavcu daje pravo i osnovu da ga uvede. • Na primer, imovina, dohodak, prinos na neke delatnosti, prenos imovine, nasleđe i pokloni, akcije na berzama i dr. 13

PROPORCIONALNA METODA OPOREZIVANJA • Proporcionalna metoda oporezivanja kao lični element oporezivanja, predstavlja primenu iste poreske stope na svaki iznos. 14

PROGRESIVNA METODA OPOREZIVANJA • Progresivna metoda oporezivanja kao lični element oporezivanja, primenjuje se kada je povećanje poreske stope sve veće – porastom poreske osnovice. • Poreska stopa raste brže od porasta osnovice. 15

DEGRESIVNA METODA OPOREZIVANJA • Degresivna metoda oporezivanja kao lični element oporezivanja, predstavlja metodu kada se stopa brže smanjuje od poreske osnovice. 16

RESTITUCIJA POREZA • Restitucija poreza kao lični element oporezivanja, predstavlja postupak vraćanja viška plaćenog/pogrešno ubranog poreza. 17

PRINUDNA NAPLATA • Prinudna naplata kao lični element oporezivanja, predstavlja meru koja se preduzima nad poreskim obveznikom koji nije platio porez ni posle poreske opomene. 18

PORESKE OLAKŠICE • Poreske olakšice kao lični element oporezivanja predstavljaju smanjenja poreza koje se vrše: – smanjenjem poreske osnovice, – smanjenjem stope ili – nekim drugim korekcijama, /npr. broj izdržavane dece, oslobađanje fiksnog dela poreske osnovice, odbijanje troškova u izradi projekata i sl. / 19

ZASTAREVANJE POREZA • Zastarevanje poreza kao lični element oporezivanja, predstavlja proces koji nastupa posle određenog perioda (obično pet godina). 20

21

22

23

PORESKA EVAZIJA I PRANJE NOVCA • Pranje novca je danas veoma rasprostanjena pojava i obično se vezuje za poresku evaziju. • Prema podacima MMF, suma opranog novca na godišnjem nivou iznosi od 2 – 5% ukupnog bruto svetskog dohotka, što je nominalno više od 600 milijardi dolara. • Prema definiciji Generalne skupštine Interpola iz 1995. godine, „ pod pranjem novca podrazumevamo svaku radnju ili pokušaj radnje kojom se sakriva ili prikriva nelegalno poreklo stredstava, tako da izgleda da ona potiču iz legalnih izvora. ” • Pranje novca je raznolik i često složen proces. 24

PRANJE NOVCA Pranje novca se u osnovi sastoji od tri nezavisna koraka koji se često istovremeno odvijaju: • Polaganje - fizičko polaganje glavnine prihoda u gotovini; • Raslojavanje - odvajanje prihoda kriminalne aktivnosti od njihovih izvora kroz slojeve složenih finansijskih transakcija; • Integracija - stvaranje prividno zakonitog objašnjenja za ilegalne prihode. 25

FAZA POLAGANJA • Faza polaganja predstavlja uplaćivanje gotovine od kriminalnih poslova na bankarske račune pod plaštom neke poštene delatnosti, pri čemu se plaćanje obavlja uglavnom u gotovom novcu: luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani, pazar sa benzinske pumpe i sl. . • Uplata „vrućeg” novca u banku može se obaviti i osnivanjem lažnih fantom - preduzeća, koja postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novca na račune u bankama. 26

FAZA RASLOJAVANJA • Faza raslojavanja predstavlja prikrivanje, radi „zametanja tragova” prljavom novcu. • Novac se brojnim transakcijama prebacuje na druge račune širom sveta, a najpogodniji za to su „of šor” računi investicionih ili penzionih fondova. • „Neke ostrvske zemlje zovu sebe „poreski raj”, gde se ne ispituje poreklo novca. • Na Sejšelima se, na primer, uz ulog od milion dolara u osnivanje firme može dobiti njihovo državljanstvo. 27

FAZA RASLOJAVANJA • Posebno su zanimljiva Kajmanska ostrva jer su ona pod jurisdikcijom Njenog Kraljevskog Veličanstva, a ne pod jurisdikcijom Velike Britanije. • Da prebacivanje novca u inostranstvo ne bi bilo sumnjivo, često se osnivaju firme u inostranstvu koje šalju lažne fakture „bojler” kompaniji - robe naravno nema, ali se novac uspešno prebacuje. • Novac se prenosi fizički, poštansko-telegrafski, bankarskim kanalima, elektronski ili kroz veće korporcije koje imaju predstavništva širom sveta. 28

FAZA INTEGRACIJE • Novac ulazi u legalne tokove, a trenutno najpopularniji metod integracije jeste kupovina nekretnina. • Vrlo je aktuelno i oživljavanje preduzeća koja se nalaze u teškoćama, tako što se u njih investira ogromna suma novca. • Da bi pranje novca bilo uspješno, ne smije postojati „papirnati trag” koji će povezivati pomenuta tri koraka. • Apsolutni „hit„ za pranje para trenutno je sektor osiguranja. • Fizičko lice može da osigura sebe ili svoju imovinu na veliku sumu novca i da uplati ogromnu premiju. • Ukoliko odustane, plaća penale, ali vraćena razlika zapravo je opran novac. 29

MEĐUNARODNA REGULATIVA • U poslednjih nekoliko godina donešeno je nekoliko međunarodno pravnih akata koja u ovu borbu unose nova sredstva, metode ali i nove poglede. Između ostalih su to : – Bečka konvencija, – Financial Activity Task Force - FATF, – Konvencija o pranju novca, – Direktiva za sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u cilju pranja novca. 30

INSTITUCIJE ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I GRUPA Obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma : • banke, ovlašćeni menjači, društva za upravljanje investicionim fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja, lica koja se bave poštanskim saobraćajem, brokersko - dilerska društva, organizatori posebnih igara na sreću u igračnicama, priređivači igara na sreću koje se organizuju putem Interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, preduzeća za reviziju, ovlašćeni revizori. 31

INSTITUCIJE ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I GRUPA U ovu grupu spadaju i pravna lica i preduzetnici koji obavljaju sledeće djelatnosti: – posredovanje u prometu nepokretnosti, – pružanje računovodstvenih usluga, – poresko savjetovanje, – posredovanje u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova, faktoring i forfeting, davanje jemstava, – pružanje usluga prenosa novca 32

INSTITUCIJE ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA II GRUPA Institucije koje vrše nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca : • Uprava za sprečavanje pranja novca, • Narodna banka Srbije, • Komisija za hartije od vrednosti, • Poreska uprava, • Ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, • Devizni inspektorat, • Uprava za igre na sreću, • Ministarstvo finansija, • Ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja, • Advokatska komora i • Komora ovlašćenih revizora. 33

INSTITUCIJE ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA III GRUPA Pravosudni i policijski organi: • Republičko javno tužilaštvo, • Sudovi, • Ministarstvo unutrašnjih poslova. 34

35

36

POREZI NA IMOVINU Porez na imovinu dijeli sa na dvije kategorije: • Porez na imovinu u statici i • Porez na imovinu u dinamici. Imovina u statici može da bude samo osnov za plaćanje poreza i onda se govori o tzv. porezu na imovinu, ali može da bude i izvor i onda se govori o tzv. realnom porezu na imovinu. Porez na imovinu u dinamici, prema klasifikaciji OECD i GFS klasifikaciji MMF-a, obuhvataju: • porez na prenos imovne uz naknadu (tj. porez na finansijske i kapitalne transakcije), uz koje pre svega spada porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima i hartijama od vrednosti, kao i prava intelektualne svojine; • porez na prenos imovine bez naknade, gde spadaju porez na nasleđe, porez na ostavinu i porez na poklon. 37

POREZ NA DOHODAK FIZIČKIH LICA • Porez na dohodak fizičkih lica (građana) spada u najznačajnije i najsloženije oblike javnih prihoda, a posebno poreza. • Veoma je izdašan, bilansno predvidiv i pogodan za realizaciju kako fiskalnih, tako i brojnih ekstrafisklanih ciljeva oporezivanja. Postoje tri vrste oporezivanja dohotka fizičkih lica: • Ceduralni, • Sintetički ili globalni, i • Mešoviti sistem. 38

VRSTE PRIHODA GRAĐANA U SRBIJI • Porezu na dohodak građana /npr. u Srbiji/ podležu sledeće vrste prihoda: • Zarade; • Prihodi od poljoprivrede i šumarstva; • Prihodi od samostalne delatnosti; • Prihodi od autorskih i srodnih prava industrijske svojine; • Prihodi od kapitala; • Prihodi od nepokretnosti; • Kapitalni dobici; • Ostali prihodi. 39

40

41

HVALA NA PAŽNJI ! Prof. dr Milutin Ateljević mateljevic@sinergija. edu. ba 42