IZVORI MEUNARODNOG PRAVA Milo Hrnjaz Fakultet politikih nauka

IZVORI MEĐUNARODNOG PRAVA Miloš Hrnjaz Fakultet političkih nauka, Osnovi međunarodnog prava

KLASIFIKACIJA IZVORI U MATERIJALNOM SMISLU IZVORI U FORMALNOM SMISLU

IZVORI PRAVA U FORMALNOM SMISLU SU. . . PRAVNI AKTI KOJI SADRŽE OPŠTE NORME

PRAVNI AKTI SU. . . IZJAVE VOLJE KOJE PROIZVODE PRAVNE POSLEDICE MENJAJU PRAVNO STANJE SUBJEKATA, MENJAJU NJIHOVA OVLAŠĆENJA (PRAVA I NADLEŽNOSTI) I OBAVEZE

PRAVNI AKT. . . PSIHIČKI – PROCES FORMIRANJA VOLJE MATERIJALIZACI JA FORMA

OPŠTE NORME SU. . . NORME KOJE NE PRESTAJU DA VAŽE ZATO ŠTO SU JEDNOM PRIMENJENE, VEĆ VAŽE ZA SVE BUDUĆE ISTOVETNE SLUČAJEVE I SVE DOK NE BUDU IZMENJENE

FUNKCIJE IZVORA SU DA. . . OBEZBEDE PRAVNU SIGURNOST OBEZBEDE PRAVNU JEDNAKOST

IZVORI MEĐUNARODNOG PRAVA U FORMALNOM SMISLU SU. . . ČLAN 38 STATUTA MEĐUNARODNOG SUDA 1. SUD, ČIJI JE ZADATAK DA SPOROVE KOJI SU MU POVERENI REŠAVA SAGLASNO MEĐUNARODNOM PRAVU, PRIMENJUJE: A) MEĐUNARODNE KONVENCIJE, BILO OPŠTE ILI POSEBNE, KOJE USTANOVLJAVAJU PRAVILA IZRIČITO PRIZNATA OD DRŽAVA U SPORU; B) MEĐUNARODNI PRIZNATE KAO PRAVO; C) OPŠTA OBIČAJ, KAO DOKAZ OPŠTE PRAKSE PRAVNA NAČELA PRIZNATA OD STRANE CIVILIZOVANIH NARODA;

D). . . SUDSKE ODLUKE I DOKTRINU NAJPOZVANIJIH STRUČNJAKA JAVNOG PRAVA RAZNIH NARODA KAO POMOĆNO SREDSTVO ZA UTVRĐIVANJE PRAVNIH PRAVILA. ČLAN 59 ODLUKA SUDA IMA OBAVEZNU SNAGU SAMO PREMA STRANKAMA U SPORU I U ODNOSU NA TAJ POSEBAN SLUČAJ.

IZVORI MEĐUNARODNOG PRAVA U FORMALNOM SMISLU SU. . . OBIČAJ OPŠTA NAČELA CIVILIZOVANIH NARODA UGOVOR GLAVNI IZVOR TEST PRAVA

TAKOZVANI POMOĆNI IZVORI. . . PRESUDE DOKTRINA DOKAZ DA JE NEKO PRAVILO SADRŽANO U GLAVNOM IZVORU

DA LI POSTOJI PRIMAT? DA LI SU HIJERARSHIJSKI USTROJENI? DA

KAKAV? SUPSIDIJARNOST OPŠTIH PRAVNIH NAČELA

DA LI POSTOJI PRIMAT UGOVORA I OBIČAJA? NE

LEX POSTERIOR DEROGAT LEGI PRIORI MLAĐI PROPIS DOKIDA STARIJI LEX SPECIALIS DEROGAT LEGI GENERALI POSEBAN PROPIS DOKIDA OPŠTI

MEĐUNARODNI UGOVORI ZAKONI – TRAJNA PRAVILA (OPŠTI INTERES, ISTI MOTIVI I CILJEVI, POSTOJANJE SANKCIJA ISTI PRAVNI KARAKTER UGOVORI POGODBE – (PARTIKULA RNI INTERES, RAZLIČITI MOTIVI I CILJEVI

MEĐUNARODNI OBIČAJ ČL. 38. 1 STATUTA “OBIČAJ KAO DOKAZ OPŠTE PRAKSE PRIHVAĆENE KAO PRAVO”

MEĐUNARODNI OBIČAJ ELEMENTI MATERIJALNI, OBJEKTIVNI, KORPUS – PONOVLJENO DELOVANJE SUBJEKATA SUBJEKTIVNI, PSIHOLOŠKI, ANIMUS, OPINIO JURIS – SVEST O OBAVEZNOSTI

MEĐUNARODNI OBIČAJ CORPUS KO STVARA OBIČAJ? KOLIKO JE VREMENA POTREBNO? ČINJENJE ILI UZDRŽAVANJE STALNO, JEDNOOBRAZNO I KONTINUIRANO

MEĐUNARODNI OBIČAJ OPINIO JURIS “DRŽAVE O KOJIMA JE REČ MORAJU ZATO OSEĆATI DA SE PONAŠAJU PREMA NAČELU KOJE PREDSTAVLJA PRAVNU OBAVEZU “. . . POSTOJE MNOGI MEĐUNARODNI AKTI U PODRUČJU CEREMONIJALA ILI PROTOKOLA, KOJI SE VRŠE GOTOVO BEZ ODSTUPANJA, ALI SU MOTIVISANI RAZLOZIMA UČTIVOSTI, OPORTUNOSTI I TRADICIJE, ALI NE I OSEĆANJEM PRAVNE OBAVEZE” PROST OBIČAJ, ETIKECIJA

MEĐUNARODNI OBIČAJ DOMEN UNIVERZALNO OBIČAJNO PRAVO REGIONALNO ILI PARTIKULARNO OBIČAJNO PRAVO LOKALNO OBIČAJNO PRAVO

OPŠTA NAČELA KOJA PRIZNAJU CIVILIZOVANI NARODI NAČELA SADRŽANA U USTAVNIM PORETCIMA DRŽAVA GLAVNIH PRAVNIH CIVILIZACIJA PACTA SUNT SERVANDA SLOBODNO PREUZETE OBAVEZE SE MORAJU IZVRŠAVATI U DOBROJ VERI

BONA FIDES NAČELO DOBRE VERE SVAKO PROTIVPRAVNO DELOVANJE POVLAČI ODGOVORNOST I DUŽNOST NAKNADE ŠTETE NAČELA UGOVORNOG PRAVA: PACTA TERTIIS NEC NOCENT NEC PROSUNT UGOVOR TREĆIMA NE STVARA NI PRAVA, NI OBAVEZE PONIŠTAJ NIŠTAVOG AKTA

NIKO DRUGOM NE MOŽE PRENETI VIŠE PRAVA NEGO ŠTO SAM IMA NAČELA SVOJSTVENA SUDSKOM POSTUPKU: 1. NAČELO NEZAVISNOSTI I NEPRISTRASNOSTI SUDA 2. NAČELO RAVNOPRAVNOSTI I SASLUŠANJA STRANA 3. LITISPENDECIJA (O ISTOJ SE STVARI NE NE MOŽE VODITI POSTUPAK PRED DVA SUDSKA TELA) 4. RES JUDICATA

SUDSKA PRAKSA I DOKTRINA POSREDNO SREDSTVO ZA UTVRĐIVANJE PRAVNIH PRAVILA; DOKAZ O POSTOJANJU I SADRŽINI OBIČAJNOG PRAVA, OPŠTIH NAČELA; ČLAN 59 ODLUKA SUDA IMA OBAVEZNU SNAGU SAMO PREMA STRANKAMA U SPORU I U ODNOSU NA TAJ POSEBAN SLUČAJ.

JOŠ NEKI PRAVNI AKTI KOJI SADRŽE OPŠTU NORMU? ODLUKE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA? JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI DRŽAVA?

JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI

JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI SU. . . IZJAVE VOLJE JEDNOG SUBJEKTA KOJE PROIZVODE PRAVNE POSLEDICE MENJAJU PRAVNO STANJE SUBJEKATA, MENJAJU NJIHOVA OVLAŠĆENJA (PRAVA I NADLEŽNOSTI) I OBAVEZE

USLOVI PRAVOVALJANOSTI IZJAVA OVLAŠĆENOG SUBJEKTA PREDMET PRAVNO DOPUŠTEN JE ONAJ JEDNOSTRANI AKT KOJI JE MOGUĆE IZVRŠITI I KOJI NIJE U SUPROTNOSTI SA IMPERATIVNOM NORMOM FORMA

VRSTE JEDNOSTRANIH AKATA NOTIFIKACIJA PRIZNANJE PROTEST ODRICANJE

NOTIFIKACIJA IZJAVA VOLJE KOJOM SE SAOPŠTAVA NEKA ČINJENICA, TVRDNJA ILI ZAHTEV. DRUGA STRANA NE MOŽE PORICATI DA SU JOJ TA ČINJENICA, TVRDNJA ILI ZAHTEV BILI POZNATI

PRIZNANJE IZJAVA VOLJE KOJOM SE PRIZNAJE PRAVOVALJANOST NEKOG STANJA, ČINJENICE, . . . PRAVOVALJANOST TOG STANJA ČINJENJENICE, . . . NE MOŽE BITI KASNIJE OSPORAVANA

PROTEST IZJAVA VOLJE KOJOM SE PORIČE PRAVOVALJANOST NEKOG STANJA, ČINJENICE, . . . OTKLANJA PRETPOSTAVKU DA JE PRAVOVLJANOST TOG STANJA, ČINJENICE. . . PRIHVAĆENA I PRIZNATA

ODRICANJE IZJAVA VOLJE KOJOM SE JEDAN SUBJEKT ODRIČE NEKOG PRAVA

ODNOS UGOVORA I OBIČAJA: 1. KODIFIKACIJA DOKTRINARNA POLUZVANIČNA 2. PROGRESIVNI RAZVOJ