IZVORI GRAANSKOG PRAVA Dr Biljana Kneevi Univerzitet Megatrend

IZVORI GRAĐANSKOG PRAVA Dr Biljana Knežević Univerzitet Megatrend

Objektivni izvori prava Opšti pravni akti, kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku Subjektivni izvori prava Pojedinačne norme koje prozlaze iz određenih pravnih poslova, rešenja, sudskih presuda itd.

Objektivno pravo može da se javi u obliku Pisanih izvora (zakoni) Nepisanih izvora (običaji)

Prema sadržini građanskopravne norme mogu biti ovlašćujuće, naređujuće i zabranjujuće Ovlašćujuće norme preovlađuju u građanskom pravu i subjekti mogu slobodno odlučiti da li će se prema njima ponašati ili ne. Npr. unomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za koje je ovlašćen Naređujuća je ona norma koja obavezuje na neko ponašanje, npr. „U zasnivanju obligacionih odnosa. . strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja“ Zabranjujuće su one kojima se od subjekata zahteva neko nečinjenje ili uzdržavanje od činjenja „Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju radi kojeg je ono zakonom ustanovljeno ili priznato“

KODIFIKACIJE GRAĐANSKOG PRAVA Kodifikacija je postupak sveobuhvatnog zakonskog regulisanja jedne pravne grane ili oblasti donošenjem jednog zakona ili kodeksa. Najstariju kodifikaciju prava predstavlja Hamurabijev zakonik, a zatim u VI veku n. e. Justinijanov Corpus Iuris Civilis. U najznačajnije kodifikacije ubrajaju se Code civil, donet posle Francuske buržoaske revolucije iz 1804. Naredna kodifikacija izvršena je u Austrijskom građanskom zakoniku 1811, na osnovu kojeg iz izrađen i zakon za Kneževinu Srbiju 1844.

ZNAČAJNIJI ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE Zakon o obligacionim odnosima 1978. Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima 1980. Zakon o hipoteci 2005. Zakon o autorskim i srodnim pravima 2009. Zakon o patentima 2011. Porodični Zakon zakon 2005. o nasleđivanju 1995.

OBIČAJ Običaj je nepisano opšte pravilo ponašanja, nastalo ustaljenom primenom u određenim situacijama i prihvaćeno od pripadnika određene društvene zajednice. OBIČAJNO PRAVO Je pravno obavezujuće, ako je to utvrđeno zakonom. Npr: Zakon o obligacionim odnosima „Izlaganje robe sa označenom cenom smatra se kao ponuda, ukoliko drugačije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja“

Zakon o obligacionim odnosima reguliše neke vrste običaja Dobri poslovni običaji (da li su ispoštovani, treba utvrditi u svakom pojedinačnom slučaju) Trgovinski običaji (Običaji koji su se ustalili megu trgovcima, špediterima, lučkoj praksi itd) Uzanse su kodifikovani (u obliku zbornika) objavljeni trgovački poslovni običaji koje donose profesionalna udruženja, asocijacije trgovaca, komore, berze

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, uzanse se primenjuju ako su učesnici u obligacionom odnosu ugovorili njihovu primenu ili ako iz okolnosi proizlazi da su njihovu primenu hteli Značaj uzansi je višestruk. Njima se olakšava zaključivanje pravnih poslova, jer umesto mnoštva ugovornih odredaba kojima bi se regulisao određeni pravni posao, dovoljno je da se strane u ugovoru pozovu na primenu određene uzanse. Primeri uzansi: Lučke uzanse 1951 Posebne uzanse u ugostiteljstvu 1984 Posebne uzanse za trgovinu žitaricama 1960

SUDSKA PRAKSA Nije zvanični izvor prava, ali istovetno postupanje sudova u sličnim slučajevima tj. jednoobrazna praksa, može da bude konsultovana u budućim slučajevima. U našoj zemlji, sud primenjuje i ne stvara pravo, za razliku od precedentnog, anglosaksonskog prava, ali de facto, ponekad se konsultuju sudski slučajevi pri donošenju različitih odluka, naročito je važna odluka višeg suda u odnosu na niži.

PRAVNA NAUKA Pod pravnom naukom, podrazumevaju se mišljenja pravnika publikovanih u obliku monografija, naučnih i stručnih radova, sa ciljem kritičkog proučavanja pozitivnog prava (de lege lata) i sugestijama kako bi postojeće pravo trebalo da izgleda, tj. da se poboljša (de lege ferenda). Pravna nauka može da bude konsultovana povodom donošenja sudskih odluka, ali i prilikom donošenja zakona. Za razliku od perioda vladavine Rimskog prava, kada su mišljenja pravnika Gaja, Ulpijana, Papijana i drugih smatrana obavezujućim i imala snagu zakona (Lex citationis), danas pravna nauka ima konsultativnu ulogu u kreriranju prava i donošenju sudskih odluka.