Izrada upitnika Upitnik predstavlja instrument za prikupljanje podataka

Izrada upitnika

Upitnik predstavlja instrument za prikupljanje podataka u anketnim istraživanjima. Njegova uloga je višestruka: - izražava predmet i ciljeve istraživanja, - omogućava prikupljanje potrebnih iskustvenih podataka, - pomaže anketaru da stupi u kontakt sa ispitanikom.

Značajni uslovi pri izradi upitnika Prilikom sastavljanju upitnika treba voditi računa o sledećim uslovima: - ko popunjava upitnik, - koja je svrha upitnika, - broj pitanja, - redosled pitanja, - smisaona formulacija pitanja - verbalna formulacija pitanja, - izgledu upitnika, - da li je upitnik „jednokratan“ ili treba voditi računa o uporedivosti sa drugim istraživanjima, - načinu obrade podataka (Supek, 1961).

Vrste pitanja Pitanja u upitniku mogu biti sa slobodnim odgovorom (otvorena) i sa unapred utvrđenim odgovorima (zatvorena). Kod otvorenih pitanja ispitanik ima slobodu prilikom davanja odgovora po pitanju forme, dužine, detalja. Njihova upotreba zahteva naknadno kodiranje odgovora, odn. grupisanje u kategorije. Zatvorena pitanja sadrže ponuđene odgovore. Mogu biti dihotomna ili imati višestruk izbor. Njihova primena je jednostavnija, kako prilikom prikupljanja podataka, tako i prilikom obrade, odn. imaju prednosti tehničke prirode “i one su epistemološki od drugostepenog značaja u poređenju s brojnim podacima koji pokazuju da su pitanja ove vrste vrlo nepouzdana” (Milić, 1996: 503).

Smisaona formulacija pitanja Formulacija pitanja može uticati na shvatanje njegovog smisla, a neki od izvora poteškoća su: - pitanja koja se sadrže stereotipe ili predrasude: Koja nacija ima najviši nivo kulture? - pitanja koja izazivaju stereotipne odgovore: Da li verujete u slobodu govora? Da li verujete u slobodu govora sve dotle da bi dopustili crkvama i verskim zajednicama da izraze svoje mišljenje o merama povećanja nataliteta u Vašoj zemlji? - pitanja čiji je sadržaj nedovoljno opisan: Koja je zemlja najnaprednija?

Izbor pitanja koja će biti uključena u upitnik treba da bude rukovođen sledećim načelima: - uključiti samo pitanja koja se neposredno odnose na predmet proučavanja, - izbeći pitanja na koja se odgovori mogu dobiti iz nekih drugih izvora, - postavljanje samo onih pitanja za koje se može pretpostaviti da većina ispitanika zna odgovore, - obezbediti uporedive podatke kad god je to moguće, - voditi računa o dužini upitnika, odn. o vremenu potrebnom za popunjavanje, - voditi računa o vremenskom periodu kada će istraživanje biti realizovano, - izbegavati pitanja koja zahtevaju previše napora ispitanika.

Redosled pitanja Upitnik predstavlja celinu u čijem konstruisanju treba voditi računa o psihološkim i logičkim aspektima: - početna pitanja ne smeju biti sporna, zahtevati značajne napore za davanje odgovora, - ispitanik se obično uvodi u prikupljanje podataka postavljanjem pitanja o osnovnim ličnim podacima, - pitanja se kreću od jednostavnijih ka kompleksnijim, a upitnik se završava jednostavnijim pitanjima, - treba povezati pitanja koja se odnose na istu problematiku da bi odgovaranje bilo olakšano.

Strategije redosleda pitanja Osnovne strategije redosleda pitanja u upitniku su: - levak: upitnik započinje najopštijim pitanjima pa se prelazi na sve specifičnija, a ova strategija se najčešće koristi u istraživanjima, - obrnuti levak: instrument počinje specifičnijim pitanjima pa se prelazi na opštija, - dijamant: kombinacija strategija levka i obrnutog levka, u kojoj se počinje sa specifičnijim pitanjima, prelazi na opštija, a zatim ponovo na specifična, - tunel: sva pitanja u upitniku imaju isti stepen opštosti (Fajgelj, 2005).

Izgled upitnika utiče na spremnost ispitanika da odgovara na pitanja: - poseduje zaglavlje u kom je objašnjeno šta se proučava, ko vrši istraživanje, apel da se iskreno odgovara, garanciju anonimnosti, kontakt istraživača ili ustanove, - pitanja su grupisana prema tematskim oblastima, uz uvodno obaveštenje koja oblast sledi, - upitnik se završava zahvalnošću za učešće, koja treba da podseti anketara da se zahvali ispitaniku na doprinosu istraživanju.

Pilot istraživanje predstavlja generalnu probu istraživanja primenom instrumenta na manjem uzorku ispitanika. Provera adekvatnosti upitnika je najznačajnija funkcija pilot istraživanja, ali pruža uvid i u: - adekvatnost uzoračkog okvira, - varijabilnost, - neodazivanje, - podesnost metoda za prikupljanje podataka, - efikasnost instruktaže, - iscrpnost alternativa u pitanjima zatvorenog tipa, - verovatne troškove i trajanje prikupljanja podataka, - efikasnost organizacije terena (Mozer, 1962).

Literatura Fajgelj, Stanislav, 2005. Metode istraživanja ponašanja, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Milić, Vojin, 1996. Sociološki metod, Beograd: ZUNS Mozer, C. A. 1962. Metodi anketiranja u istraživanju društvenih pojava, Beograd: Kultura Supek, Rudi, 1961. Ispitivanje javnog mnijenja, Zagreb, Naprijed