Izrada nasipa na slabo nosivom tlu n Ukoliko

Izrada nasipa na slabo nosivom tlu n Ukoliko se nasipi izvode na slabo nosivom tlu tj. tresetu i mulju i ako je debljina ovog materijala manja od 1, 5 m, tada se nasip može izvoditi preko takvog materijala, s tim što sa obe strane nasipa treba izraditi drenaže < 1

Izrada nasipa na slabo nosivom tlu n n n Ako je debljina slabo nosivog sloja veća od 1, 5 m, potrebno je takvu zemlju ukloniti. Uklanjanje ovog slabo nosivog materijala ispod nasipa može biti pre ili posle izrade nasipa. Kada je debljina sloja od 1, 5 do 5. 0 m, prethodno se taj sloj izbageruje i deponuje sa strane pa se zatim odmah izvrši izrada nasipa 2

Izrada nasipa na slabo nosivom tlu n n Ukoliko je debljina sloja veća od 5. 0 m, tada se slabo nosivi materijal može istisnuti eksplozivom U svim ovim slušajevima nasipi se moraju izvoditi od dobrog materijala, otpornog na vodu i mraz > 3

DEJSTVO MRAZA NA ZEMLJANI TRUP n n n Zemljani trup saobraćajnice stalno je izložen negativnim atmosferskim uticajima, pa i dejstvu mraza, koje može biti veoma štetno za njsgovu stabilnost. Veličina deformacija u donjem stroju usled dejstva mraza zavisi uglavnom od granulometrijskog sastava materijala, vlažnosti, nivoa podzemne vode i dužine trajanja mraza. Osetljive vrste zemljanih materijala na dejstvo mraza su one koje sadrže više od 3% prašinasto - glinovitih frakcija manjih od 0, 02 mm. 4

DEJSTVO MRAZA NA ZEMLJANI TRUP n n Oštećenje zemljanog trupa usled dejstva mraza nastaje kada voda prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje (led), pri čem povećava svoju zapreminu za oko 9% Prilikom dejstva mraza odozgo na niže prvo se u porama obrazuju ledeni kristali, koji privlače rashlađenu vodu u kapilarima. Ova rashlađena voda, čim dodje u dodir sa ledenim kristalima ledi se i obrazuje ledena sočiva, koja se povećavaju sa dužinom trajanja mraza. Ledena sočiva razaraju strukturu tla i izdižu ga, što može biti i preko 30 cm. 5

DEJSTVO MRAZA NA ZEMLJANI TRUP n n n Pri odmrzavanju najpre se tope ledena sočiva u površinskom a zatim u nižim slojevima. Otapanje leda u površinskom sloju daje veće količine vode, koja ne može da ponire u niže, zamrznute slojeve već se zadržava u površinskom sloju, natapa ga i smanjuje njegovu nosivost. Prilikom otapanja leda se smanjuje nosivost zemljanog trupa, a to prouzrokuje manja ili veća oštećenja gornjeg stroja pri saobraćajnom opterećenju. 6

DEJSTVO MRAZA NA ZEMLJANI TRUP n n n Dubina dejstva mraza u zemljanom materijalu zavisi od klimatskih uslova Kod nas se ova dubina kreće od 0, 8 do 1, 0 m. Opasnosti od dejstva mraza mogu se otkloniti: n n izdizanjem nivelete nevezanim materijalima; zamenom osetljivog materijala na mraz na dubinu ispod dejstva mraza; spuštanjem nivoa podzemne vode raznim siste-moma drenaže; prekidanjem kapilarnog penjanja vode tamponskim slojem od šljunkasto - peskovitog materijala ili vodonepropustljivim folijama. 7

POTPORNE GRAĐEVINE n Ove se gradjevine izvode, kao veštački objekti, kada trasa saobraćajnice prolazi pored n n n n rečnih i morskih obala pored naseljenih mesta strmim padinama i klisurama kod visokih nasipa i dubokih useka da bi se sprečilo klizanje tla, rušenje nasipa ili podlokavanje zemljišta kada je potrebno dati oštriji nagib kosinama kada su dve saobraćajnice neposredno jedna pored druge kod serpentina. Njihov oblik, dimenzije i vrsta zavise od namene, terenskih uslova, pritisaka, kao i od mnogih drugih faktora 8

Potporni zidovi n n n Potporni zidovi su izloženi uvek pritiscima zemlje i to su nosači koji treba da prime pritiske zemlje, sopstvenu težinu, kao i druga spoljna opterećenja. Oni su uglavnom konzolni nosači, kod kojih je jedan oslonac uklješten u zemljište, ali mogu biti i gredni nosači, oslonjeni na dva ili više mesta. Potporni zidovi se izvode od pločastog kamena u suvom, lomljenog kamena u cementnom malteru ili betonu, nabijenog i armiranog betona, što zavisi od pritisaka zemljišta, raspoloživog materijala, estetskog izgleda i dr. 9

Potporni zidovi od pločastog kamena u suvom n n izvode se kada zemljani pritisci nisu veliki a raspolaže se dobrim pločastim kamenom. Kamen se ređa u suvo sa dobrim međusobnim vezama po slojevima, tako da svaki kamen ima što veću i bolju naleglu površinu. Kod ove vrste zidova nije potrebno izvoditi barbakane, pošto ima dovoljno šupljina za proticanje podzemne vode. Izvode se većih dimenzija nego zidovi u malteru ili betonski 10

Potporni zidovi od lomljenog kamena u cementnom malteru ili betonu n n n izvode se kada se raspolaže dobrim kamenom od jedre, čvrste stene i kada se želi postići estetski izgled saobraćajnice. Zidanje se vrši u cementnom malteru razmere 1: 3 ili betonu. Kamen za lice se teše, a spojnice se na kraju fuguju 11

Potporni zidovi od betona i armiranog betona n n izvode se kada treba da prime velike zemljane pritiske, kada se ne raspolaže dobrim kamenom i u specijalnim slučajevima. Čelo zida izvodi se u nagibu 4: 1 od 6: 1, najčešće 5: 1, a po potrebi u odredjenim slučajevima može biti i vertikalno. Deo zida van temelja treba izvoditi sa većim markama betona nego u temelju Oplata treba da je od dasaka debljine 5 cm. 12

Potporni zidovi od betona i armiranog betona n n n Dimenzije ovih zidova se određuju statičkim proračunom Na oblik i dimenzije zida znatno utiče i konfiguracija terena, odn. što je teren strmiji, visina zida je veća. Vrsta tla u velikoj meri utiče na dimenzije temeljne stope, a često u vezi s tim i na dimenzije samog zida. Za oticanje podzemne vode koja se skuplja iza zida ostavljaju se otvori - barbakane. Ovi se otvori ostavljaju na pojedinim mestima u zidu i više pri dnu, veličine 10 x 15, 15 x 15, 10 x 20 i dr. Da bi voda lakše oticala, iza zida, a pored barbakane postavlja se krupniji tucanik ili šljunak. 13

Potporni zidovi od betona i armiranog betona n n Zbog mogućeg neravnomernog sleganja, naročito kod dužih zidova, potporni zidovi se izvode u odvojenim lamelama /kampadama/ dužine od 6 do 10 m. Lamele su odvojene vertikalnim razdelnicama /fugama/ širine 2 do 5 cm kada su zidovi od lomljenog kamena. Kod betonskih zidova razdvajanje lamela se vrši nekim premazom /bitumen, kreč , glina i dr. / bočne strane lamele ili se postavljaju terhartija, papir i si. Debljina zida pri vrhu /kruna zida/ kada je od lomljenog kamena je najmanje 50 cm, dok kod betonskih i armiranobetonskih može biti i manja. 14

OBLOŽNI ZIDOVI n n Obložni zidovi se primenjuju kod useka i zaseka kada su kosine od trošne stene i nestabilne zemlje koji su usled atmosferskih promena raspadaju i ruše Izvode se od betona ili lomljenog kamena u cementnom malteru, što je bolje, pošto se u estetskom pogledu uklapaju u prirodni teren Dimenzije ovih zidova su manje od potpornih zbog toga što ne primaju pritiske, a zavise od zemljišta koje se oblaže Kod slabo nosivog zemljišta potrebno je izvršiti proširenje temeljne stope kako bi se smanjilo specifičan pritisak na tlo 15