itamo latinicu Proitaj priu a onda zamisli da

Čitamo latinicu

Pročitaj priču, a onda zamisli da si to ti pričao sa brezom. Kako bi izgledala ilustracija ove priče u tvojoj svesci? Pokušaj da promeniš kraj ove priče onako kako je ti zamišljaš.

Breza Ja imam dobru, jako dobru prijateljicu belu brezu. U kasnim satima letnjih večeri, kad zemlja diše u toploj postelji mraka, kada zvezde srebrnim treptajima vezu snene priče, breza svojim zelenim prstima nežno udara u staklo moga prozora i želi mi laku noć. Ali je znam da breza ne zaspi zajedno samnom. Još dugo ona ostaje budna šireći svoje dlanove kao zvezdanu postelju i možda tiho razgovara s budnim pticama po šumici, s gnezdima i sa svetiljkama što šaraju noć srebrnim vezovima.

Ponekad u snu učini mi se da se i meni obraća. Budim se i osluškujem njezin šapat, ali nikako ne uspevam da ga čujem. Ja znam, moja bela breza noću oživi, napušta mesto pod prozorom i odlazi u tajanstveni svet noći. Zacelo ide i pod prozore još neusnule dece i tamo lije svoj nežni šapat pričajući im svoje čudesne uspavanke.

Ali ujutru, kada se budim iz sna, vidim je gde stoji pod mojim prozorom, na starome mestu, kao da se nije odatle nikamo pomakla. Tada su njezine grane pune ptica. Kroz lišće joj se provlači lagan vetrić pa se ptice bude polako, nežno počinju pevati. A na svakom njenom listu ogleda se sunce i treperi čista zlatna svetlost.