ISPIT PROCES ISTRAIVANJA PROJEKTOVANJE Konceptualizacija Paradigmatsko i teorijsko

ISPIT

PROCES ISTRAŽIVANJA PROJEKTOVANJE Konceptualizacija Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraživanja ORGANIZOVANJE REALIZACIJA Planiranje istraživanja Prikupljanje podataka Praktične mere organizovanja Metode prikupljanja podataka Izbor teme istraživanja Izbor učesnika u istraživanju Ispitivanje Istraživački zadatak Obuka saradnika Posmatranje Idejna skica Eksperiment Izrada nacrta naučne zamisli Studija slučaja Formulacija problema Analiza dokumenata Predmet istraživanja Test Ciljevi istraživanja Biografska metoda Hipoteze Merenje Način istraživanja Sređivanje i obrada podataka Naučna i društvena opravdanost Ocena i analiza podataka Provera hipoteze Naučno zaključivanje IZRADA IZVEŠTAJA O REZULTATIMA

Sređivanje i obrada podataka Kontrola podataka Klasifikacija obeležja podataka Šifriranje podataka Razvrstavanje podataka Ukrštanje, tabeliranje i iskazivanje podataka

OCENA PODATAKA Ocena valjanosti podataka izvedena je i saglasna sa postupkom provere hipoteze. Za verifikaciju hipoteza bitne su samo tzv. krucijalne saznajne činjenice. Utvrđujemo da li su podaci: DOVOLJNI, ADEKVATNI I VALIDNI za predmet i hipoteze. Kvalitativni podaci: - da li se odnose sadržajno na predmet, - da li valjano izražavaju smer i svojstva pojava - da li valjano izražavaju meru (rasporstranjenost, intenzitet) pojave.

Postupci za ocenu podataka Logička ocena podataka, Slaganje sadržaja podataka na osnovu teorijskih koncepata o predmetu, Utvrđivanje sadržaja podataka sa sadržajem ranijih istraživanja, Valjanost od grupe eksperata za predmet, Stepen međusobne povezanosti podataka u okviru istog istraživanja, ali koji su prikupljeni pomoću različitih indikatora

ANALIZA PODATAKA Analiza podataka je misaona aktivnost uopštavanja podataka i formiranja odgovora na pitanja sadržana u hipotezama; to je provera hipoteza pomoću prikupljenih podataka. Ova faza prethodi naučnom zaključivanju. Razlaganje podataka na predmete i na odnose, Poređenje istovrsnih podataka, Konstatnovanje činjenica.

PROVERA HIPOTEZA § Procedura provere hipoteza obuhvata shvatanje odnosa VARIJABLI, STAVA HIPOTEZA i INDIKATORA. STAV HIPOTEZE: a) Jedna NEZAVISNA i više ZAVISNIH varijabli – uticaj jednog faktora na više pojava. b) Više NEZAVISNIH sa JEDNOM zavisnom – više uzroka, uticaja i samo jedna posledica. c) Jedna NEZAVISNA i jedna ZAVISNA varijabla – jedan uzrok, jedna posledica

ZAHTEVI ZA PROVERU HIPOTEZE 1) 2) 3) 4) Provera STAVA (stavova) HIPOTEZE Provera VARIJABLI (sadržaj, struktura, usmerenost) Provera INDIKATORA (sadržaj, svojstva) Provera PODATAKA (sadržaj, značenje i odnosi sa indikatorima)

SUŠTINA PROCESA PROVERE HIPOTEZE JE D O K A Z I V A NJ E (odnosno OPOVRGAVANJE) TEZA: HIPOTEZA ARGUMENTI: INDIKATORI i PODACI DEMONSTRACIJA ARGUMENATA: POSTUPAK

Sama verifikacija hipoteza i problemi u vezi s njom proizilaze iz različitih vrsta hipoteza: DESKRIPTIVNE, KLASIFIKATORSKE hipoteze se verifikuju doazivanjem postojanja značajnosti razlika odnosa sličnosti. One se baziraju na značajnosti razlika. EKSPLIKATIVNE hipoteze se verifikuju dokazivanjem veza između pojave koja se istražuje i stvarnosti.

PRAVILA PROVERE HIPOTEZA Mora biti u CELINI svog sadržaja proveravana na isti način, a uzastopno na više načina MISAONA ISTRAŽIVANJA – provera misaonim postupkom i pojmovima EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA – provera iskustvenim podacima JEDNOM hipotezom može se proveravati samo jedan istorodni sadržajni okvir.

Ne sme ostati NEREŠEN nijedan iskustveno zapažen slučaj Moguće je proveriti samo POJEDINAČNE konkretne hipoteze. Preko njih proveravamo opšte i posebne. Istim podacima ne mogu se iskazivati dva suprotna rezultata. Potvrdđivanjem ili odbacivanjem jedne hipoteze nisu potvrđene ili odbačene njoj suprotne hipoteze.

MULTIVARIJANTNA ANALIZA Oblik uzročne analize. U osnovi je da društvene pojave ne moraju imati samo jedna uzrok, ali da se može utvrditi glavni uzrok. Očigledan uzrok ne mora da bude istinski. Odnos nezavisne varijable (x) i zavisne varijable (y) Postupak: a) Utvrđujemo polaznu situaciju (XY) i vremenske redoslede (t 1, t 2, t 3. . . ) i statističke korelacije; b) Proveravamo da li se i u kom pravcu između X i Y kreću odnosi time što uključujemo treći, kontrolni, činilac Z.

Rezultati 1) 2) 3) 4) 5) 6) Prividna korelacija – X i Y su povezane, ali je svaka od njih posledica drugih uzroka. X i Y su posledice istog uzroka Z Z deluje i na X i Y, pojačavajući ili slabeći uticaj. X i Z nemaju korelaciju, ali oba deluju na Y – višestruko determinisane pojave Uzročni spletovi: više povezanih činilaca kao uzrok jedne pojave Y. Uzročni lanci Z je uzrok X, X je uzrok Y

FAKTORSKA ANALIZA Metoda obrade podataka, tj. oblik matematičko – statističke analize podataka. Primena u psihologiji: Gilford koji je utvrdio 120 faktora inteligencije, 5 vrsta intelektualnih operacija i 4 vrste sadržaja primene operacija. Osnovni predmet su odnosi između određenih pojava, činilaca i svojstava pojava izraženih numerički-kvantitativno. Princip ove analize je višestruka povezanost pojava.

Osnovne postavke Pojave su međusobno višestruko povezane, te se registruje više varijabli. Kako se može utvrditi koeficijent korelacije svake varijable pojedinačno, javlja se veliki broj koeficijenata. Na osnovu njih, dobija se matrica. Za 5 varijabli, možemo da formiramo matricu od 20 koeficijenata – n(n-1).

Izrada izveštaja o istraživanju i rezultatima istraživanja Izveštaj o istraživanju je širi pojam od pojma izveštaja o rezultatima istraživanja. On je sistematizovana celina ukupnih saznanja o predmetu istraživanja i problematici u vezi sa njim. Izveštaj o rezultatima istraživanja je celina novostečenih i sa njima povezanih naučnih saznanja o predmetu i metodama istraživanja, iskazan podobno za dalje naučno korišćenje Prvi je celina, drugi je njen deo.

VRSTE Preliminarni izveštaj Ovaj izveštaj je koncentrisan samo na ona naučna saznanja koja neposredno proizilaze iz obrade podataka i provere hipoteza. To su direktno nova izvorna saznanja dotičnog istraživanja. Fazni ili etapni izveštaj Longitudinalnia i panel istraživanja podrazumevaju da se za svaki celovit period koji služi kao definisan vremenski okvir predmeta istraživanja radi poseban izveštaj o istraživanju i rezultatima istraživanja. Ovaj tip izveštaja nazivamo celovitim, periodičnim izveštajima.

Prostorno definisani izveštaji Teritorijalno definisani fazni izveštaji treba da imaju sledeće odlike: Da su potpuni i konačni za određeni projekt, tj za određenu definisanu teritoriju i Da omogućavaju sintezu u jedinstveni izveštaj, tako da se o istraživanoj pojavi može suditi i zaključivati kao o jednoj celini. Problemski odnosno tematski definisani izveštaj Dve su osnovne i najčešće varijante tematski definisanog izveštaja. Prva i najjasnija je kada imamo multidisciplinarnu ili interdisciplinarno istraživanje u okviru kojeg je jasno definisan poseban predmet koji pripada određenoj nauci, odnosno naučnoj disciplini. Druga česta varijanta je izrada izveštaja o pojedinim posebno značajnim problemima jedinstvenog monodisciplinarnog predmeta istraživnja.

Metodološko-metodski definisan izveštaj O jednom predmetu u celini možemo zaključivati na osnovu raznih načina i tehnika, to zahteva da se posebno izalože saznanja do kojih se došlo svakim od načina, pri čemu se ukazuje na njihovu valjanost i pouzdanost Izveštaji definisani vrstom predmeta istraživanja U procesu istraživanja javljaju se dve vrste izveštaja. Prvo, izveštaj koji prethodi predmetu istraživanja te služi kao teorijski osnov i argument predmetu istraživanja. Drugi, rađen na osnovu podataka istraživanja koji saopštava teorijska saznanja, odnosno, saznanja postojeće literature (prvenstveno naučne) o predmetu istraživanja.

Sistematika izveštaja o rezultatima istraživanjima U praksi surećemo dva osnovna tipa izveštaja o rezultaima istraživanja: Tip jedinstvenog Tip segmetarnog izveštaja. Tip jedinstvenog ima jedinstven i isti način obrađivanja osnovnog sadržaja predmeta sitraživanja. 3 najčešća oblika: izveštaj linearnog poretka, njegova odlika je u tome što je jedinstveno postavljen i istražen predmet istraživanja razmatren deo po deo da bi se izlaganje završilo jedinstvenim zaključcima. Nešto blaži tip linearnog poretka je onaj izveštaj u kome se koriste rezultati više raznih metoda ali se ti podaci tretiraju samo kao argument istog procesa dokazivanja, sudova i zaključaka. Treći tip jedinstvenog može se nazvati izveštajem zvezdasto linearnog poretka. Ovaj tip izveštaja obrađuje razne aspekte istih delova izveštaja i na osnovu razmatranja raznih aspekata konstituiše jedinstvene zaključke o predmetu.

Segmentirani ili zbirni izveštaj q Javlja se u dve osnovne varijante: Prva podrazumeva zbir samostalnih izveštaja izloženih poodređenom redosledu pri čemu se svaki izveštaj bavi sopstvenom materijom bez posebnog nastojanja da se izrazi međusobna povezanost sa celinom. Druga varijanta podrazumeva naglašenije izražavanje veze sa temom generalnog projekta i međusobnu povezanost tema- predmeta istraživanja svih delova kroz sve posebne izveštaje.

Prilagođavanje izveštaja o rezultatima istraživanja potrebama prakse Praktičnoj upotrebi rezultata može se pristupiti na tri načina: Prvi je predaja izvještaja o istraživanju odnosno o rezultatima istraživanja, naručiocu koji će koristiti rezultate po svom izboru i umeću. Drugi način je posebno prilagođavanje izveštaja izradom odgovarajućih priloga, pregleda i preporuka u f-ciji olakšavanja korišćenja izveštaja i stimulisanja naručilaca i drugih da koriste raspoložive rezultate. Treći način je izrada posebnih dokumenata čije se odrebe neposredno primenjuju u praksi.

Prilagođavanje potrebama nauke u suštini se svodi na posebno formiranje naučne evidencije koja se lako koristi, konstituisanje određenih klasifikacija i tipizacija kao i na definisanje naučnih činjenica, zakona, hipoteza i otvorenih pitanja naučne teorije i naučne metodologije. Stepen dodatne obrade izveštaja o rezulatatima istraživanja u cilju prilagođavanja zahtevima praktikovanja zavisi od karakteristika istraživanja. Akciona istraživanja koja spadaju u red razvojnih, aplikativnih, podrazumevaju da se njihovi rezultati neposredno koriste u praksi. Tri su osnovne svrhe prilagođavanja izveštaja: Izveštaj se formira kao osnova odlučivanja o aktivnosti, Izveštaj se ugrađuje u informativni sistem i Izveštaj se prilagođava vršenju kompleksa f-cije.