Ispit iz informatike Jovana Blagojevi 42311 Pitanja 1

Ispit iz informatike Jovana Blagojević 423/11

Pitanja 1. 123. Multifunkcionalnost multimedijalnost, multikomunikativnost 2. 131. Nered 3. 229. Tri suštinska svojstva informatičkog društva

1. Multifunkcionalnost, multimedijalnost, multikomunikativnost • Obuka za NIT treba da uključi: upotrebu računara, multimedijalnost, multikomunikativnost, multifunkcionalnost, upotrebu baza podataka i mašine za pretraživanje Interneta • Multifunkcionalnost – procesi istovremenog, paralelnog korišćenja raznoraznih računarskih programa (koriste se text procesori, programi za obradu podataka, aplikativni programi za grafičku prezentaciju, audio i video tehnologije. . . ) • Metod , , istorijskog razvoja” (osnove DOS-a; rad na odgovarajućem operativnom sistemu-Windows-i 3, W-95, W-98, W-2000, W-2003 (Windows XP), W 2005) • Trans eduktivna aktivnost – poznavanje korišćenja računara i Interneta potrebno je svima bez obzira na nivo obrazovanja i posao koji obavljaju

Multifunkcionalnost • Korišćenja IT se može individualizovati • Manipulacija informacija • Mltifunkcionalnost ima važnu ulogu da obezbedi psihički i korisnički pristup, koji će stvoriti uslove da svaki zaposleni na računar, kao mašinu, gleda sa stanovišta maksimalne korisnosti i upotrebljivosti

Multimedijalnost • Odnosi se na prezentaciju • Potvrda o ovladavanju raznih aspekata upotrebljivosti i primene NIT-a • Nije dovoljno napisati tekst ili obraditi podatke, potrebno je i prezentovati ih putem grafikona, slika, vizuelnim, zvučnim, zabavnim karakteristikama

Multikomunikativnost • Proširuje broj izvora informacija i skraćuje vreme potrebno za pristup tim izvorima • Omogućava , , komunikaciju”- dvosmernu vezu korisnika i izvora informacija • Internet obezbeđuje ono što karakteriše sve oblike povezivanja protoka informacija u mreže, sisteme • Protok informacija je uvek dvosmeran- primalac može u isto vreme biti i pošiljlac informacija

2. Nered • Dominantno, prirodno stanje; haos je opšta pojava • U svom širenju može da stvori neke nove strukture, nove oblike organizovanosti • Red se javlja iz haosa (Grci, Kinezi, Indusi) • Institucije, strukture itd se vremenm menja , te ljudi neprestano stvaraju nove tehnike za očuvanje stečenih i ostvarenih struktura. . . (dijalektika razvoja) • Raspadanje organizacija, destabilizacija sistema i pojedinih društava, bili su povod da se o njima govori kao da su ti sistemi loši, , , neprirodni”, neprikladni i da su sa pravom nestali – moralna , , deklasifikacija”

• S nastankom novovekovne nauke, dinamika promena se sve više vezivala za načine upravljanja, za svesna, na osnovi zasnovana znanja o razvoju, opstanku ili nestanku socijetalnih sistema • Moralni aspekt nekog sistema se izjednačavao sa efikasnošću i rezultatima funkcionisanja sistema • Koncept negativne povratne sprege zamenio je koncept pozitivne povratne sprege • Upravljanje se sve vise izjednačava sa naporom da se lokalni haos pretvori u privremeni rad

3. Tri suštinska svojstva informatičkog društva 1. Mrežno struktuiranje 2. Dekompozicija 3. Razvoj postmoderne

Mrežno struktuiranje • Do sredine prošlog veka društva su bila hijerarhijski organizovana (gornji, srednji, donji sloj); informatičko društvo je bilo zasnovano na informacijama i znanju • Informacije i znanje se najbolje reprodukuju kada su određene javnim prostorom; javni prostor je mrežno organizovan (akteri se ne razlikuju na osnovu socijalnog položaja, ekonomske moći itd. ; akteri su jednaki); širenje javnog prostora donosi i promene oblika svojine, ali i odnosa među ljudima • Mrežno organizovanje društva je povezano sa komunikacionim mrežama za prenos podataka • Od mišljenja o tome šta jeste, danas se misli o tome šta može da bude

Dekompozicija • Vertikalno organizovani socijeteti uvek teže centalizaciji i integraciji, koja sve delove društva podređuje jednom dominantnom principu (država, kao institucija, ima tu karakteristiku npr. ); na taj način se smanjuje haos, i povećava se moć upravljanja, usmeravanja i funkcionisanja socijeteta, čime se postiže stabilnost i funkcionalnost društva • Promena, stalna inovacija • Dekompozicija- ne označava samo tendenciju razbijanja centralizovanih i hijerarhizovanih dosadašnjih struktura, već se odnosi i na procese rekomponovanja na horizontalnoj osi socijeteta postojeće socijalne strukture • U informatičkom društvu, ona se iskazuje unutar same socijalne strukture u promeni snage, uticaja i obima pojedinih socijalnih slojeva, klasa i grupa; horizontalno kretanje pojedinih institucija, delova uravnjane socijalne strukture u centre ili periferiju u datom momentu informatičke važnosti • Stvaranje ansambla

Postmoderna • Različita definisanja postmoderne; najtačnije poimanje je vezano za nastanak sistema vrednosti, stavova i pristupa nastalih posle moderne (kraj 18. veka, doba Prosvećenosti) • Mari Klages: Postmoderna predstavlja kritiku , , velikih ideja”, , , velikih kaža”, iskazuje svest da takve kaže zamagljuju, skrivaju protivurečenosti i nestabilnosti inherentne u svakoj socijalnoj organizaciji ili praksi. . . , , Kaže” su uvek situacione, privremene, zasnovane na sticaju okolnosti, vremenski ograničene • Nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objašnjava i opravdava, da uvodi u red celinu socijeteta ili njegove delove • Neophodna su konkretna znanja