Ishrana pacijenata sa hematolokim malignitetima Ishrana i zdravlje

Ishrana pacijenata sa hematološkim malignitetima

Ishrana i zdravlje “Ko god da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka” (George Herbert, 1861). Pravilna (“zdrava”) ishrana može sprečiti razvoj bolesti (nekih, ne svih), ali istovremeno može pomoći da dodje do bržeg i potpunijeg izlečenja

Pravilna (“zdrava”) ishrana Treba da obezbedi optimalno funkcionisanje ljudskog organizma: optimalan rast i razvoj, optimalan mentalni i fizički rad, odsustvo bolesti i upešniju borbu sa bolestima, dugovečnost, ostavljanje zdravog potomstva

Ishrana i malignitet Nepravilna ishrana može doprineti razvoju nekih maligniteta, i obratno, pravilna ishrana može sprečiti razvoj maligniteta jačanjem imuniteta i isključenjem “loših” faktora 40 -60% maligniteta se može sprečiti pravilnom ishranom S druge strane, pravilna ishrana ne može izlečiti malignitet sama za sebe, ali može doprineti da borba protiv maligniteta bude uspešnija

Ishrana i malignitet Koji se maligniteti najvise povezuju sa nepravilnom ishranom? karcinom debelog creva karcinom usne duplje i grla, jednjaka i želuca karcinom jetre i pankreasa karcinom materice, dojke, prostate karcinom bubrega

Ishrana i malignitet Koji faktori u ishrani se povezuju sa razvojem maligniteta? • hiperenergetska ishrana: gojaznost, preveliki unos masti (posebno zasićenih) i šećera • preveliki unos “preradjene” i industrijske hrane • preterani unos alkohola i napitaka sa šećerom • preterani unos životinjskih namirnica (crvenih i masnih vrsta mesa i suhomesnatih proizvoda) • nedovoljan unos voća, povrća, integralnih žitarica, mlečnih proizvoda: biljnih vlakana, vitamina, antioksidanasa

Ishrana i malignitet Koji faktori u ishrani se povezuju sa razvojem maligniteta? (nastavak) - Konzumiranje: • dimljenog i na roštilju spremljenog mesa (kancerogene supstance iz dima i “zagoreli’ delovi) • oksidisanih masti (“prepržene” i “užegle”, i biljne i životinjske masti podložne!) • hrane zagadjene toksinima – npr. mikotosini (aflatoksin, fumonizin, ohratoksin) • jako usoljenog mesa • odredjenih aditiva (npr. nitrita, nitrata) • hiperhlorisane voda za piće i nekih pesticida

Ishrana i malignitet Prema preporukama SZO, za smanjenje onkološkog oboljevanja, potrebno je: • Povećati unos povrća, voća i integralnih žitarica • Smanjiti unos ukupnih masti • Smanjiti unos dimljenih, usoljenih i konzervisanih proizvoda (npr. suhomensati proizvodi, turšije i sokovi sa konzervansima) • Konzumiranje alkohola svesti na minimum • Smanjiti unos crvenog mesa • Ograničiti unos soli • Prerađeni šećer što više smanjiti • Uparažnjvati umerenu fizičku aktivnost

Ishrana kod maligniteta Pravilna ishrana je važna pre, za vreme i nakon tretmana maligniteta (operacija, hemo-terapija. radio-terapija, transplantacija, terapija anti-telima) I sam malignitet i terapija maligniteta mogu da izazovu neželjene efekte koji loše utiču na ishranu, rad digestivnih organa i mogu da izazovu pothranjenost (“slabu uhranjenost”, “mršavost”) i specifične nutritivne deficite (npr. anemiju) Gubitak apetita, ostećenja digestivnih organa i povećane energetske potrebe su česti uzroci pothranjenosti i nutritivnih deficita kod maligniteta

Ishrana i limfomi Nema sigurnih dokaza da nepravilna ishrana direktno utice na razvoj limfoma (drugi faktori su bitniji u etiologiji), ali nepravilna ishrana utice na funkcionisanje imunološkog sistema uopšte, i može dovesti do patološkog imunog odgovora, stvarajući predispoziciju za razvoj limfoma u sadejstvu sa drugim faktorima JOŠ UVEK SE VRŠE ISTRAŽIVANJA O UTICAJU ISHRANE NA RAZVOJ LIMFOMA

Ishrana i limfomi S druge strane, prvilna ishrana je jako bitna u borbi sa limfomima: Omogućava da druge terapijske mere uspešnije deluju (npr. hemioterapija) - dakle značajno doprinosi izlečenju Omogućava da se bolesnik bolje oseća i lakše kozumira hranu, i da mu “kvalitet” života bude bolji. PRAVILNA ISHRANA JE JAKO BITNA KOD LIMFOMA!

Ishrana kod limfoma Uticaj lečenja (hemioterapije) na ishranu Opšta uputstva u ishrani kod limfoma (izbor namirnica po grupama i način pripreme) Ishrana pre, u toku i nakon hemioterapije Ishrana pacijenata sa “neutropenijom” (smanjenim brojem belih krvnih zrnaca) Ishrana pacijenta sa ostalim tegobama veznim za hemioterapiju (gubitak apetita, mučnina, povraćanje, promena ukusa hrane, rane na usnama, dijareja, opstipacija, ostećenja digestivnih organa)

Terapija limfoma: hemioterapija radioterapija trasplantacija koštane srži transplantacija matičnih (“stem”) ćelija terapija anti-telima terapija imunosupresivima- kortiksteroidima operativno lečenje

Terapija limfoma- neželjeni efekti hemioterapije: smanjen broj belih krvnih zrnaca i trombocita dovodi ka povećanoj skonosti ka infekcijama, krvarenju i nastanku modrica umor, gubitak apetita, mučnina i povraćanje dijareja rane u ustima i digestivnom traktu (otežan unos hrane i vode, otežano žvakanje, gutanje) gubitak daha, promene na koži, gubitak kose, infertilitet

Pravilna ishrana kod maligniteta Treba da obezbedi: Optimalni unos energije Optimalni unos makro-nutrienata (masti, ugljenih hidrata, proteina) Optimalan unos mikro-nutrienata (minerala, vitamina, zaštitnih materija- bioflavonoida, antioksidanasa) Optimalno iskorišćavanje nutrijenata i funkcionisanje digestivnih organa

Šta su to energetske potrebe? Kalorije - optimalan dnevni unos (orijentaciono): Muškarci u proseku: oko 2. 500 Kcal/dan Žene u proseku: oko 2. 000 Kcal/dan Individualne potrebe, zavise od: bazalnog metabolizma (oderedjen telesnom visinom, telesnom masom, uzrastom, polom, genetikom…) fizičke akrivnosti prisustva bolesti – kod maligniteta su povećane!

Energetske potrebe kod maligniteta 25 -35 kcal/kg TM za održavanje trenutne telesne mase plus 10 – 50 kcal/kg da se nadoknade rezerve (da pacijent ne gubi na težini!) Breuss-ova dijeta ili neke druge (makrobiotička, samo sirova hrana, alkalna dijeta, bez ugljenih hidrata, Budwig-ova, Gerson-ova, . . . )

Energetske potrebe kod maligniteta “Ipak, ne postoji nijedna naučna publikacija kliničke studije koja dokazuje pozitivne rezultate na preživljavanje. Čak suprotno, podaci govore o pothranjenosti i neželjenim efektima” Hübner J, J, Marienfeld S, S, Abbenhardt C, C, Ulrich CM, Löser C. C. How useful are diets against cancer? Dtsch Med Wochenschr. 2012 Nov; 137(47): 2417 -22. Huebner J, J, Marienfeld S, S, Abbenhardt C, C, Ulrich C, C, Muenstedt K, K, Micke O, O, Muecke R, R, Loeser C. C. Counseling patients on cancer diets: a review of the literature and recommendations for clinical practice. Anticancer Res. 2014 Jan; 34(1): 39 -48. NE EKSPERIMENTIŠITE! DRŽITE SE ZVANIČNIH PREPORUKA LEKARA! (važi i za suplemente i biljne preparate)

Glavni izvori energije: Masti (9 kcal/gr) - energetska uloga, najlakše se deponuju u masom tkivu Ugljeni hidrati (4 kcal/gr) - energetska uloga, najlakše se koriste za energiju, teže se deponuju u masnom tkivu u vidu masti ? Proteini (4 kcal /gr)- gradivna i zaštitna uloga, energteska uloga u stanjima kad nema dovoljno ugljenih hidrata i masti u ishrani

Masti Energetska uloga (9 kcal/gr) Gradivna uloga: esencijalne (bitne) masne kiselne – potrebne u ishrani u minimalnoj količini Preporučeno da obezbedjuju: 15 -30% energije u ishrani (minimalno 0. 3%) Dobre masti: polinezasićene (omega 3) i mononezasićene Loše masti: zasićene i trans-masne kiseline

Masti Glavni izvori: polinezasićene: biljna ulja (npr. suncokretovo), semenke i koštunjavi plodovi (lan, orasi, kikiriki, …) i riblje ulje - DOBRE mononezasićene: maslinovo ulje, koštunjavi plodovi (bademi, lešnici…) - DOBRE zasićene: masnoće životinjskog porekla (mleko, meso) (izuzev ribe!) - LOŠE trans-masne kiseline: termički obradjene masti i margarini -LOŠE

Ugljeni hidrati (šećeri) Energetska uloga (4 kcal/gr) Preporučeno da obezbedjuju: 50 -70% energije u ishrani (minimalno 150 gr) Prosti ugljeni hidrati- (glukoza, fruktoza, mlečni šećer - laktoza, galaktoza…) – lako se resorbuju u digestivnom traktu Složeni ugljeni hidrati- (skrob) – razlažu se na proste u digestivnom traktu

Ugljeni hidrati Glavni izvori: prosti: voće (suvo voće), šećer, slatkiši, sokovi… složeni: žitarice (svi proizvodi od žita i brašna, npr. hleb, pecivo, testenine, keksi, cerealije, pirinač), mahunarke (pasulj, grašak…), krompir, banana

Ugljeni hidrati Loši (goje!): brzo-resorbujući, rafinisani šećer, med, sokovi, hleb (naročito beli), peciva, slatkiši, keksi, beli pirinač…

Ugljeni hidrati Dobri (sprečavaju gojaznost): spororesorbujući, nerafinisani –sveže voće i povrće, mahunarke, integralna žita (celo zrno, ovas, integralni pirinač…)

Proteini

Proteini Gradivna i zaštitna uloga (izgradnja tkiva, antitela…): esencijalne (bitne) amino kiselne Energetska uloga (4 kcal/gr)- preterani unos, nedostatak masti i ugljenih hidrata Velika zasićujuća moć, ubrzavaju metabolizam Neophodni u ishrani- preporučeno da obezbedjuju: 15 -20% energije u ishrani (kod maligniteta: 1 -1, 5 g/kg telesne mase za održavanje, 1, 5 -2 g/kg da se nadoknadi gubitak telesne mase )

Proteini Glavni izvori: Životinjski proizvodi: riba, jaja, nemasni mlečni prizvodi, nemasno meso, proteini surutke – sve bitne amino kiseline, dobra iskoristljivost – odličan izvor Biljni proizvodi: mahunarke (soja, pasulj, grašak…), koštunjavi plodovi (bademi, …), žitarice (pšenica) nema svih bitnih amino kiselina, loša iskoristljivost, ne tako dobar izvor (izuzev soje)

Balansirana struktura dnevnog obroka (preporuke): Masti (9 kcal/gr)– preporučeno da obezbede oko 1530% dnevnih energetskih potreba (ali može i manje, minimalno 0. 3%) – forsirati dobre masti Ugljeni hidrati (4 Kcal/gr) -– preporučeno da obezbede oko 50 -70% dnevnih energetskih potreba (ali može i manje, minimalmo 150 gr)- forsirati dobre šećere Proteini (4 Kcal /gr)- preporučeno da obezbede oko 15 -20% dnevnih energetskih potreba (ali može i više, minimalno 1 gr/kg TT/dan)

Preporuke: piramida zdrave ishrane

Namirnice Povrće Voće Riba, živinsko meso, jaja (manje ostale vrste mesa- crveno, i to nemasno) Mleko i mlečni proizvodi (nemasni!) Žitarice (integralni proizvodi) Mahunarke, soja, tofu Semenke (lan, bundeva, susam), kikiriki, koštunjavi plodovi Suvo voće (Životinjske masti i biljna ulja) (Alkoholna i bezalkoholna pića) (Slatkiši)

Preporuke: Minimum 3 porcije povrća, svakodnevno, što više (neograničeno). Sveže ili bareno (ne prženo!). Što raznobojnije! Minimum 2 -3 porcije svežeg voća, svakodnevno, što više; Što raznobojnije! Suvo voće- kontrolisano (umesto slatkiša). Dobro oprano ili oguljeno, pa čak i kuvano ALI KOD NEUTROPENIJE OPREZ SA SVEŽIM VOĆEM I POVRĆEM!

Preporuke: 1 -2 porcije: ili ribe (ali ne i pržene) ili živinskog mesa (belog mesa, bez kožice), ili jaja (belance, manje žumance: do 3 -7 žumanca nedeljno). Bareno (dobro!) ili pečeno bez dodatka ulja (u aluminijskoj foliji, na teflonu, u kesi za pecenje, belom vinu…). Jajabarena: 7 -10 minuta ključanja. Crveno mesonemasno 1 -3 porcije koštunjavog voća, semenki ili mahunarki (lan, susam, bundeva, neprženi kikiriki, badem, pistaći, grašak, pasulj, soja…)– izvor proteina i dobrih masnoća - zamena za meso. Uz glavni obrok ili kao užina (1 porcija = pola šolje)- u zavisnosti od energetskih potreba.

Preporuke: 1 -2 porcije obranog mleka i mlečnih proizvoda od obranog mleka (1 porcija mleka~ 1 šolja 250 ml = minimum četvrt do pola litra mleka/ dan). Ako je neobrano – smanjiti na polovinu. Sir- mladi, nemasni. Kod većine glavnih obroka dozvoljeni proizvodi od celog zrna žita (ovsene pahuljice, hleb i testenina od celog zrna, braon pirinač, palenta, griz)- do 1 -2 parčeta ili 1 šolje kuvanog). – odrediti u zavisnosti od energetskih potreba. Kod smetnji sa varenjem (gastritis, dijareja) može beli hleb, proizvodi od belog brašna i glazirani pirinač

Preporuke: Biljna ulja: maslinovo, “omegol”, ulje repice, laneno, kukuruznih klica, sojino, suncokretovo– na hladno cedjena, nezagrevana, prelivena preko salate ili već obarenog povrća (1 do 3 supene kašike na dan) – odrediti u zavisnosti od energetskih potreba omega 3 masne kiseline- mleveno laneno seme i preparati ribljeg ulja (1 mg DHA + EPA) Retka upotreba crvenih vrsta mesa (naročito masnih) i masnoća životinjskog porekla (masni sirevi, buter, mast)

Preporuke (ukratko): Ishrana bazirana na svežem voću i povrću Jesti što raznovrsnije, raznobojnije (što više boja!) Ne pržiti – jesti sirovo, bariti, ili peći u rerni, u foliji, bez ulja. Ulje dodati na kraju pripreme preko povrća. Jesti što jednostavnije, prirodnije- prirodne integralne namirnice Ne kupovati gotovu, “ready to eat” preradjenu industrijsku hranu (brza hrana, grickalice, slatkiši, sokovi, gotova jela, suhomesnati proizvodi) Ne konzumirajte alkohol

Preporuke: Imajte više manjih obroka (najmanje 5: doručak, užina 1, ručak, užina 2 i večera) Doručkujte (ali ne morate odmah) - neka to bude lagan obrok- voće, mleko i mlečni priozvodi, žitarice Večera neka bude lagana –proteini i salata Za užine najbolje jesti voće, žitarice, mlečne priozvode, semenke i koštunjave plodove Uz ručak i večeru koristiti povrće uz (nesto od sledećeg): ribu, nemasnu piletinu, jaja, posni sir, mahunarke ili koštunjave plodove Proteini – više puta dnevno - rasporedjeni na doručak, ručak i večeru, može i za užinu (nrp. običan ili voćni jogurt, milk-shake, proteini surutke ili soje, pirinča)

Ishrana u pre, u toku i nakon hemioterapije PRE: Pravilna ishrana – (sve malopre navedeno) – puno voca i povrca i proteina, omega 3 masne kiseline U TOKU: Lagana ishrana (spremljena na dijetalan nacin, lagani obroci podeljeni u više obroka, da ne bi došlo do pojave mučnine i povraćanja. Izbegavati masnu i zaprženu, tešku hranu Najbolje: nemasna piletina, riba, nemasni sirevi u kombinaciji sa žitaricama (dozvoljeni proizvodi od belog brašna i glaziranog pirinča, jer su lakše svraljivi) i voćnim sokovima (pasterizovani) pasterizovani mlečni poizvodi (ne probiotski) i keks, dvopek, grisine

Ishrana u pre, u toku i nakon hemioterapije NAKON: ukoliko nema znacajnih smetnji: povratak na pravilnu ishranu smetnje – posebna ishrana: gubitak apetita, mučnina i povraćanje, dijareja (proliv) i opstipacija (zatvor), rane na ustima i digestivnim organima, neutropenija

Ishrana kod bolesnika sa gubitkom apetita Stimulisati apetit mirisom, ukusom i izgledom obroka. Ne praviti teške nego lagane obroke Jesti manje i češće (unositi male obroke svaka 2 sata) Ukoliko postoje poteškoće sa konzumiranjem čvrste hrane, koristiti kašastu ili tečnu hranu. Hrana treba da je visokokalorična i sa dosta proteina i ugljenih hidrata (npr. dodati proteine surutke u milkshake) DODATI VITAMINE I MINERALE (B-kompleks, vitamin C, Oligogal sa selenom, omega-3 masne kiseline) – otvaraju apetit

Ishrana kod bolesnika sa mučninom i povraćanjem (zbog direktnog dejstva leka ili dejstva raspadnih produkata koji nastaju kao posledica hemio- ili radio-terapije ) pošteda (ne jesti na silu) lekovi (anti-emetici), nezačinjena lagana hrana, bez jakih mirisa, nemasna, hladna hrana, suva hrana, van prostorije u kojoj se kuva dvopek, keks, grisine, obrani mlečni proizvodi, bistra nemasna supa, belo meso, bareni krompir, šargarepa i pirinač, sutlijaš, griz, voće (jabuka, banana), čaj, sok – ono što bolesnik sam “trazi” mali obroci, češći ostati u uspravnom položaju 1 sat

Ishrana kod bolesnika sa dijarejom (zbog direktnog dejstva leka ili dejstva raspadnih produkata koji nastaju kao posledica hemio- ili radio-terapije ) Bareni pirinač, tost; Jogurt, mlad sir, Piletina bez kožice, belance; Kuvano povrće (šargarepa, krompir); Voće - banane, pečene jabuke; Dosta tečnosti kroz češći unos manjih količina - supe, gorak čaj, mlaki napici, najmanje 1. 5 l tečnosti dnevno

Ishrana kod bolesnika sa opstipacijom Namirnice bogate biljnim vlaknima - sveže voće i povrće, integralne žitarice, suvo voće Pšenične mekinje 1 kašika dnevno. Seme lana (2 -3 kašike dnevno) ali samo ako ne postoji anemija. Dosta tečnosti – najmanje 1, 5 l na dan - voda, mlaki sokovi, limunada, čajevi.

Ishrana kod bolesnika sa ranama na ustima i jednjaku (bol, infekcija) Higijena usne duplje, ispiranje žalfijom, pantenol Izbegavati tvrdu, suvu ili grubu hranu. Izbegavati ljuto, slano, kiselo, vruće, začinjeno Jesti mekanu hranu koja je pogodna za žvakanje i gutanje: mekane voćke, pasirano voće, mladi sir, pirei od povrća. Kod oštećenja sa žvakanjem i gutanjem: tečni i pasirani obroci (blendirana hrana), podeljeni u male količine, preko cevčice;

Enteralna i parenteralna ishrana privremena ili trajna kod bolesnika sa značajnim ranama i smetnjama u ustima i jednjaku (koji ne mogu da gutaju) i kod teško pothranjenih bolesnika kod blažih oštećenja sa žvakanjem i gutanjem: tečni i pasirani obroci, podeljeni u male količine (blendirana hrana), preko cevčice; insistirati na oralnoj ishrani dok god je moguće, ali ako je nemoguće – preći na nazogastričnu sondu ili pareteralnu (intravensku) ishranu (“formule”) – (moguće komplikacije) oporavlja stanje organizma i imunitet

Ishrana kod bolesnika sa neutropenijom Blaga neutropenija: br. neutrofila < 2. 0 x 109/litar Teska neutropenija: br. neutrofila < 0. 5 x 109/litar

Ishrana kod bolesnika sa neutropenijom Ishrana mora biti bogata proteinima, vitaminima i mineralima Uzimati dodatake vitamina i minerala, posebno vitamin C i B kompleks, ne uzimati probiotike i bulardi! Sirove namirnice (povrće, voće) dobro operite pod tekućom vodom i (po mogućstvu) ogulite. Hranu dobro termički obradite (kuvajte u vodi, pecite), naročito meso i jaja, ali i povrće i voće. Izbegavajte sirove namirnice koje mogu biti kontaminirane (npr. zelenu salatu, jagode, šargarepu, cveklu), pošto ih je veoma teško oprati, potrebno je i dodatno kuvanje. (? ) (banana i narandža dozvoljeni) Bolje konzumirati pasterizovane sokove (u tetrapaku) u tom periodu, nego sveže cedjene (? ) (može kod kuće)

Ishrana kod bolesnika sa neutropenijom Osoba koja rukuje sa hranom mora da se striktno pridržava pravila higijene (pranje ruku, posudja) Redovno čistite frižider, bacajte stare krpe, sundjere, oštećene daske za sečenje. Imajte dve odvojene daske za sečenje, jednu za meso, drugu za voće i povrće. Nikad ne koristite isti pribor za već spremljenu (termički obradjenu hranu) i sirove namirnice (npr. neopran nož, dasku za sečenje) Nakon kuvanja hladite hranu sat vremena na sobnoj temperaturi, a zatim je pokrijte celofanom i stavite u frižider ili zamrznite. (do 1 dana u frižideru). Ne podgrevajte pirinač i testenine.

Ishrana kod bolesnika sa neutropenijom Zamrznuto meso odmrzavajte u frižideru, ne na sobnoj temperaturi. Uvek proverite rok upotrebe namirnica. Koristite samo sveže namirnice. Izbegavajte kupovinu namirnica u oštećenom pakovanju i hranu iz frižidera i zamrzivača koji su pretrpani ili gde je hrana dugo stajala Izbegavajte da jedete van kuće, a ako baš morate -birajte sveže pripremljenu i dobro kuvanu ili pečenu hranu u poznatim restoranima, a strogo izbegavajte prodajna mesta brze hrane, pogotovo meso, prelive, dodatke i salate.

Ishrana kod bolesnika sa neutropenijom Izbegavajte sladoled iz “otvorenih posuda” (poslastičare, kafići, “na točenje”), onaj koji je možda bio odmrznut pa ponovo zamrznut, kao i dodavanje leda u napitke Mlečne proizvode koristiti isključivo pasterizovane ili sterilisane (“industrijske”), vakkumirane, izbegavati probiotiski jogurt i kiselo mleko i kefir (? ), i budjave sireve Izbegavajte sirovo jezgrasto voće (kikiriki, orasi, bademi, lešnici) i semenke, kao i suvo voće (može pečeno i vakuum upakovano, ili kuvano i ubaceno u kolače) Izbegavajte med koji nije pasterizovan i filtriran, i koji je dugo stajao otvoren, kao i nekuvane začine, rinfuznu robu, velika pakovanja otvorena Izbegavajte flaširanu negaziranu vodu, kao i vodu iz prečišćivača

Hvala na pažnji!