ISHRANA DECE Asist mr sc med Dragana Bala

ISHRANA DECE Asist. mr sc. med. Dragana Balać, Institut za javno zdravlje Vojvodine

Cilj kojem teže roditelji, staratelji, vaspitači i pedijatari je ZDRAVO DETE. Jedan od važnih činioca odrastanja deteta je i ishrana. Uz ishranu, fizička aktivnost je sastavni deo svakodnevnog života deteta bez kojeg se ne može zamisliti pravilan rast i razvoj.

Deca rastu i povećavaju težinu svojih organa (npr. jetre, mozga, creva, pluća. . . ) te mišića i kostiju. Kako bi se to postiglo neophodan je svakodnevni unos raznovrsnih namirnica, prvenstveno onih koje sadrže belančevine. Proteini se nalaze u namirnicama životinjskoga porekla (meso, ribe, mleko, mlečni proizvodi i jaja), ali i u mnogima namirnicama biljnog porekla (mahunarke, soja, žitarice i dr. ). Koliko proteina treba dnevno da se unese? U svakodnevnom životu to znači jednu do dve šolje mleka ili jogurta dnevno i barem jedan obrok s mesom, ribom, mlečnim proizvodima ili jajima.

Belančevine iz namirnica životinjskog porekla sadrže sve esencijalne aminokiseline, neophodne za rast i razvoj dece i adolescenata.

Masti daju ukus i punoću obrocima. Neophodne su u ishrani dece zbog svog sadržaja esencijalnih masnih kiselina, holesterola i vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K).

Bez ugljenih hidrata se ne može zamisliti svakodnevni jelovnik dece bilo kog uzrasta. U ishrani dece važni su i prosti i složeni šećeri. Monosaharidi daju energiju, a složeni regulišu probavu. U hlebu i testeninama napravljenim od celog zrna žitarica nalaze se i veoma važni vitamini B grupe.

Vitamini i minerali Za pravilan rast i razvoj deteta neophodan je optimalan unos vitamina i minerala. Raznovrsnom ishranom postiže se optimalan unos, te je dodavanje suplemenata nepotrebno i suvišno. U dečjem uzrasu, neophodan je optimalan unos, pre svega vitamina A i D, kao i kalcijuma i gvožđa. Vitamin A je rastvorljiv u mastima i nalazi se u mleku i mlečnim proizvodima. Provitamina A je beta karoten i svo žuto, crveno, narandžasto voće i povrće je bogato ovim provitaminom. Vitamin D se stvara u našem organizmu, te je neophodno dete u određeno doba dana izlagati suncu. Kalcijum je najviše zastupljen u mleku i mlečnim proizvodima, ali ga ima i u ribama, ali i u zelenom lisnatom povrću. Gvožđe se najbolje iskorišćava iz namirnica animalnog porekla, ali je usvajanje gvozđa i iz namirnica biljnog porekla dobro ukoliko su u ishrani zastupljene namirnice iz obe grupe. Vitamin C pospešuje usvajanje gvožđa. Ovim vitaminom su bogate paprike, kupus i citrusno voće.

UKRATKO • • Osigurajte detetu redovne i potpune obroke. Dajte deci dovoljno belančevina (mleko, meso, jaja, sir. . . ). Pokušajte naučiti dete dok je još malo da izbegava veće količine masne hrane. Pripremajte jela sa što manje masnoće, koristite biljna ulja. Nepravilnom ishranom povećavate detetu telesnu masu – povećavate mogućnost rane pojave gojaznosti. Slatkiši su deo obroka, po mogućnosti jednog i dete treba da ga doživi kao svečanost. Nemojte se previše hvaliti da vam je dete poslušno, da je uvek kod kuće i da uglavnom čita ili radi nešto na kompjuteru. Time ćete, doduše, izbeći druge poroke, ali će se dete ulenjiti. Deca se moraju kretati!

DORUČAK • • • • "Započnite dan doručkom" - krilatica je koja se očuvala i ostala jednako važna zauvek. Prednosti doručka osigurana je dovoljna količina energije za učenje i igru dete ima dobru termoregulaciju deca su vedrijeg raspoloženja i razigranija otpornija su na bolesti postižu bolje rezultate u učenju doručak pridonosi održanju konstantnog nivoa šećera u krvi tokom dana Nedostaci vezani uz preskakanje doručka deca su pospana i mrzovoljna deca koja ne doručkuju imaju slabiji imunitet otežano je ispunjavanje obaveza osobe koje preskaču doručak teže kontrolišu telesnu masu povećana je sklonost oboljenjima organa za varenje

• Predlog za doručak • prirodni sok od narandže, mandarine ili grejpa • mleko • pecivo od celog zrna žitarica ili pahuljice • namaz (sirni namaz, marmelade) • salama od pilećeg ili ćurećeg belog mesa ili stišnjena šunka ili sardina ili tunjevina • sezonsko povrće

SENDVIČI Sendviči su sigurno među najomiljenijim, najprodavanijim i najpraktičnijim malim jelima. Iako je komad mesa između dve kriške hleba bio poznat još u antičkom Rimu, sendviči su dobili svoje ime tek u drugoj polovini 18. veka, zahvaljujući admiralu i strastvenom igraču bridža, grofu od Sandwicha, Johnu Montaguu, koji u jednom londonskom klubu ni zbog jela nije želeo prekidati kartanje, pa su mu omiljene steakove donosili servirane između dve kriške hleba kako bi ih mogao pojesti, a da ne ispusti karte iz jedne ruke. Između dve kriške hleba ili prepolovljenog peciva stane čitava lepeza različitih ukusa, koji ujedinjeni nepcu pružaju veliko gastronomsko zadovoljstvo i za dete predstavljaju kompletan obrok u kojem su zastupljene namirnice iz grupe žitarica, mesa i mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda i povrća.

VARIVA • • • ü ü ü Variva se odlikuju optimalnim nutritivnim komponentama i umerenom kalorijskom vrednošću. Po svojoj definiciji variva se svrstavaju u samostalna jela tj. mogu predstavljati obrok u celosti. U zavisnoti od namirnica koje se koriste u pripremi variva, delimo ih na: variva od povrća variva s mesom variva s jajima, testeninom i rižom makrobiotička variva vegetarijanska variva i ostala.

• • • Za pripremu većine domaćih tradicionalnih jela luk se dinstao na masnoći i koristila se zaprška kako bi se namirnice bolje povezale i postigla kompaktnost. Za decu je bolje ciljanu gustoću jela postići pasiranjem nekoliko kašika kuvanog variva i izbegavanjem zaprške. Variva za decu mogu se pripremati od krompira, šargarepe, graška, tikvice, kelja, kupusa. . Dodatak komadića suvog ili svežeg mesa prilagodite želji deteta. Ukoliko dete u ishrani izbegava meso, meso za variva poželjno je dobro usitniti ili dinstati u većem komadu koji će se detetu poslužiti na tanjiru. Variva se mogu pripremati dodatkom supe. Vrlo je važan odnos namirnica prilikom pripreme variva kako nijedna namirnica ne bi dominirala ukusom i mirisom. Najbolja su sveže pripremljena i ne predugo kuvana variva kako bi se očuvala što veća količina nutritivnih sastojaka.

• • Variva se jedu viljuškom ili kašikom i nemaju veliku kalorijsku vrednost. Dakle, kada su variva u pitanju ističe se optimalnost nutritivnih komponenti i umerena kalorijska vrednost u jednom obroku. Treba naglasiti da deca izbegavaju tvrdu hranu i zbog problema sa zubima. Ukoliko su izgubili sekutiće, nisu u mogućnosti dobro sažvakati namirnice i često im žvakanje hrane nanosi bol. Variva su svojom mekom teksturom upravo najugodnija za decu s ovakvim poteškoćama.

Voćni sokovi • • Sok predstavlja dobar izbor za decu koja teško uključuju voće u ishranu ili su usmerena na svega nekoliko vrsta voća. Voćni sokovi su, uz čajeve, prvi napici s kojima se dete susreće nakon mleka. Posle višemesečnog slatkog, ali neutralnog mlečnog obroka, široki svet ukusa upoznaje se preko sokova. U vreme privikavanja na sokove, maloj deci se preporučuju sokovi od samo jedne vrste voća. Privikavanje započinje s nekoliko kašičica soka. Sokove dobijamo istiskivanjem tečnog dela iz zrelog i neoštećenog ploda. Sokove delimo na bistre i kašaste. Voćni sokovi su lako probavljivi, ukusni i nutritivno bogati. Oduvek su zauzimali važno mesto u ishrani dece. Svojom energetskom vrednošću savršeno dopunjuju dnevne obroke. Za optimalan rast i razvoj dece neophodni su vitamini i minerali, a svakodnevnim konzumiranjem voća i sokova se te potrebe mogu zadovoljiti. Preporuke WHO su dve do četiri porcije voća na dan. Konzumiranjem soka od pojedinih vrsta voća možemo ispoštovati ovaj savet tokom cele godine.

• • • Nutritivna vrednost pojedinih sokova Sok od narandže: energetska vrednost. . . 120 kcal u 250 ml ili jednoj čaši soka. Sadrži vitamine B grupe, oko 500 IJ vitamina A i 120 mg vitamina C. Izvrstan je izvor kalijuma (170 mg u 250 g), kalcijuma, magnezijuma, te fosfora, cinka i selena. Sok od mandarine: u 250 ml ima 100 kcal, 1 030 IJ vitamina A, te vitamine B grupe i 80 mg vitamina C. Sok od jabuke: energetska vrednost u 250 ml je 120 kcal, a sadržaj vitamina C je 85 mg. Sok od breskve - gusti: u čaši od 250 ml ima 140 kcal. Vrlo je bogat vitaminom A, sadrži vitamine B grupe, vitamin C i veliki broj minerala. Sok od kruške - gusti: ima 150 kcal u 250 ml. Ugodnog je ukusa i dobro prihvaćen kod dece. Sok od kajsije - gusti: u 250 ml sadrži 140 kcal, a pravo je bogatstvo vitamina A (u navedenoj količini - 3 300 IJ). Kao i većina drugih sokova, izvor je kalcijuma, bakra, gvožđa, cinka, fosfora, magnezijuma, mangana i kalijuma. Sok od grožđa: ima oko 150 kcal u 250 ml. Od drugih se sokova ističe sa većim sadržajem selena. Sokovi, uz navedene nutritivne vrednosti, sadrže i obilje fitokemikalija, čiji je povoljan uticaj na organizam i naučno potvrđen. Antioksidansi iz voća čuvaju ćelije našeg organizma od slobodnih radikala i degenerativnih promena.

UŽINA ü Tri sata nakon glavnog obroka (doručka i ručka), poželjno je planirati umereni međuobrok užinu. Njena uloga je osiguranje energije i upotpunjavanje dnevnih potreba u vitaminima i mineralima za optimalan rast i razvoj. • Osnovni problem u izboru užine je nekvalitetan međuobrok, koji je najčešće siromašan vitaminima i mineralima, a bogat kalorijama. • Međuobroke možemo podeliti u dve osnovne grupe: ü međuobrok u školi (izvan kuće) ü međuobrok u porodici.

• Dobar izbor za užinu u školi su: • voće (banana, jabuka, mandarina, narandža) • suvo voće (kajsije, šljive, smokve) • sokovi • sirevi (ementaler ili neki drugi sir koji nije preslan) • peciva od celog zrna žitarica • orašasti plodovi (indijski oraščići, kikiriki, orasi) • energetske pločice s integralnim žitaricama • voćni jogurt.

• • ü ü ü ü Međuobrok u porodicii je prilika da dete pokaže svoje želje, ali i kreativnost. Dobar izbor su: jogurti s naseckanim voćem koji se potom smrznu, kao sladoled zapečeno voće s orasima (jabuka ili kruška) kompoti sa zobenim pahuljica sveže isceđeni sok od limuna ili narandže i pahuljice od žitarica tortilje nadevene mlevenim bademima, brusnicom i kandiranim voćem integralno pecivo s marmeladom bez dodatka šećera voćna salata s mlevenim lešnikom

Alergije na hranu u dečjem uzrastu • Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku alergija u dečjem uzrastu, i ukoliko je jedan od roditelja skolon alergijama, mogućnost pojave alergije u dece je 50%, a ukoliko je oboje roditelja sklono alergijama, mogućnost pojave alergije u deteta je 70%. • Alergijske reakcije na proteine iz hrane česta su pojava kako u nas tako i u svetu. U odraslih osoba alergeni su najčešće u račićima (škampima), školjkašima, kikirikiju, a u dece alergeni dolaze iz jajeta, mleka, soje, kikirikija i jagoda. Blaži oblik alergije može se prepoznati po koprivnjači, osipu koji u pravilu nestaje prestankom korištenja dotične hrane. Nažalost, katkad može doći i do anafilaktičkog šoka praćenog naglim padom pritiska. • Kako bi se alergije na hranu izbegle neophodno je da dete što duže sisa jer se u majčinom mleku osim svih neophodnih hranljivih i zaštitnih materija nalaze i imunoglobulini koji odojče štite od bolesti i alergija.

Mleko i soja • • Alergije na proteine mleka i soje najčešće su alergije u odojčadi i male dece. Izbegavanjem ovih namirnica sprečavamo pojavu alergijskih manifestacija. Ako je odojče osetljivo na proteine mleka, daju se formule na bazi sojinog mleka i obratno. U retkim slučajevima kada postoji alergija i na proteine mleka i na proteine soje, daje se treća formula, na bazi kokosovog mleka. Alergijske reakcije izazivaju u pravilu veliki molekuli, a svrha davanja tzv. hipoalergenih formula jeste smanjenje te velike proteinske molekule na daleko manje frakcije koje će imunološki sistem prihvatiti bez reakcije.

Aditivi i konzervansi • • • Osim tih tipičnih alergija na komponente iz namirnica, mogu se javiti i one koje su uzrokovane aditivima. Poznata je jaka alergijska reakcija na žutu boju tartrazin, koja je upravo zbog toga i povučena iz upotrebe (bomboni, lizalice). Sulfiti su posebno opasni kod dece koja boluju od astme, pa je zbog toga FDA zabranila prskanje voća i povrća sulfitima. Zbog svega navedenog, najbolji vid prevencije je što duže dojenje, postepeno uvođenje novih namirnica u ishranu odojčadi, a kada se neka alergija otkrije, neophodna je konsultacija sa lekarom. Najbolji lek za alergiju je eliminacijska dijeta – izbegavanje namirnica koje izazivaju alergijske reakcije.