Investicione banke i dunike HOV na primarnom tritu

Investicione banke i dužničke HOV na primarnom tržištu 1. Karakteristike dužničkih HOV • Emitenti dužničkih HOV su najčešće država, državni organi, državne agencije, korporativne finansijske institucije i dr; • Obveznice se mogu emitovati na dva načina: • Javnom emisijom i • Privatnim plasmanom; • Javna emisija znači da se ponuda upućuje javno neodređenom broju potencijalnih investitora. I u ovom slučaju je važan izbor investicione banke; • Izbor investicione banke se vrši tenderom ili pregovaranjem nakon čega se investiciona banka opredeljuje za „čvrstu obavezu“ ili za „najbolju nameru“; • Ako je u pitanju „čvrsta obaveza“ tada banka otkupljuje emisiju obveznica od emitenta i preuzima celokupan rizik;

§ § § Ako je u pitanju „najbolja namera“, tada investiciona banka ne preuzima rizik i ne otkupljuje obveznice već samo čini napor kako bi se one što pre prodale; Privatni plasman obveznica polazi od njihove direktne prodaje manjem broju potencijalnih investitora; 2. Karakteristike državnih HOV Država vrši prikupljanje novčanih sredstava radi pokrića budžetskog deficita ili finansiranja projekata od nacionalnog značaja; U visoko razvijenim zemljama tržište državnih HOV je popularno među investitorima zbog visoke likvidnosti i niskog rizika; Američki trezor je jedan od najvećih emitenata dužničkih HOV, najčešće emituje blagajničke zapise, blagajničke note i blagajničke obveznice;

§ § § Njihovo emitovanje i trgovanje se vrši bez štampanja, samo upisivanjem na određene račune i prenosom sa računa na račun a kupci dobijaju samo potvrdu; Prodaja državnih HOV Trezora se odvija preko zakazanih aukcija a investicione banke kao dileri ostvaruju prihod po osnovu razlike u ceni preprodajom investitorima kupljenih HOV; Sa HOV Trezora je moguće trgovati pre nego što su emitovane. Takva trgovina se zove WI (when issued) trgovina i obavlja se pre početka aukcije;

§ § § 3. HOV državnih agencija U visoko razvijenom zemljama, državne agencije emituju HOV kako bi se prikupila slobodna novčana sredstva radi finansiranja sopstvenih aktivnosti; Ove HOV se smatraju nerizičnim, sigurnim i visokog su ranga (AAA) jer se smatra da je država garant istih; Investicione banke se pojavljuju u ulozi agenta radi organizovanja emisije dotičnih HOV;

§ § § 4. HOV lokalnih organa vlasti Emituju se na lokalnom, regionalnom i saveznom nivou radi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava za pokriće budžetskih deficita ili izgradnju objekata od šireg društvenog značaja; Kratkoročne ili dugoročne HOV emitovane od strane republike, pokrajine, opština, gradova i drugih organa vlasti nazivaju se municipalnim HOV; Emitovanje municipalnih HOV se vrši javno ili putem privatnog plasmana; Većina municipalnih obveznica je izuzeta od plaćanja poreza na ostvarenu dobit, što znači da prihod od kamata koji ostvari investitor nije predmet oporezivanja; Iz tog razloga ove obveznice nose nižu kamatnu stopu;

§ § § 5. Korporativne dužničke HOV Korporativne HOV se najviše emituju na američkom finansijskom tržištu i to od strane javnih preduzeća, transportnih, industrijskih i finansijskih kompanija; Najčešće se emituju korporativne obveznice i komercijalni zapisi; Korporativne obveznice spadaju u dugoročne HOV i u funkciji su prikupljanja slobodnih novčanih sredstava. Odnos između investitora i emitenta se reguliše ugovorom i pokriven je hipotekom; Korporativne obveznice se mogu prodavati javnom emisijom i privatnim plasmanom; Komercijalni zapisi spadaju u red kratkoročnih dužničkih HOV sa rokom dospeća do godinu dana; Kod komercijalnih zapisa nije potrebna registracija emisije pa ih to čini atraktivnim;

§ § Investicione banke na sekundarnom tržištu HOV 1. Investicione banke i sekundarno tržište HOV Pod sekundarnim tržištem se podrazumeva finansijsko tržište na kojem se vrši svaka dalja kupovina i prodaja HOV; Nakon emisije i prve prodaje HOV na primarnom tržištu pojavljuje se trgovina sa emitovanim vlasničkim i dužničkim HOV i na sekundarnom tržištu; Kupovinom i prodajom HOV na sekundarnom tržištu investicione banke postaju kreatori finansijskog tržišta jer pored uloge animatora finansijskog tržišta, mogu biti u ulozi specijaliste samo za trgovanje sa određenim HOV; Centralna aktivnost investicionih banaka na sekundarnom tržištu HOV odnosi se na obavljanje brokersko dilerskih usluga;

Funkcije sekundarnog tržišta su: § Održavanje likvidnosti po osnovu prodaje emitovanih HOV i § Definisanje cene HOV na osnovu ponude i tražnje; § Polazeći od sistema trgovanja, sekundarno finansijsko tržište može biti u obliku aukcijskog tržišta i u obliku dilerskog tržišta; § Aukcijsko tržište počiva na ponudi i tražnji kupovnih i prodajnih cena HOV se obično prodaju investitorima po najvišim kupovnim cenama a kupuju se od prodavaca po najnižim ponuđenim cenama; § Dilersko tržište predstavlja finansijsko tržište na kojem dileri održavaju likvidnost tako što naizmenično kupuju i prodaju HOV;

§ § Sa aspekta vremena plaćanja i isporuke HOV, poslovi na finansijskoj berzi mogu biti promptni (keš ili spot) i terminski (futurs); Ako su u pitanju promptni poslovi, oni se izvršavaju odmah ili u roku od 3 do 5 dana dok u slučaju terminskih poslova obaveze se ne izvršavaju odmah po zaključenju berzanskog posla, već u nekom dužem vremenskom periodu; Vanberzansko tržište omogućava trgovinu HOV koje nisu na listingu finansijske berze, pa emitenti koji ne ispunjavaju uslove na berzi, svoje aktivnosti mogu usmeriti na vanberzansko tržište; Razlike između vanberzanskog i berzanskog tržišta;

2. Investicione banke – dileri na sekundarnom tržištu HOV § Dileri predstavljaju trgovce sa HOV koji na sekundarnom finansijskom tržištu nastupaju u svoje ime i za svoj račun; § Oni ostvaruju prihode na razlici između kupovne i prodajne cene i snose rizik promene cena HOV sve dok su one u njihovom vlasništvu; § Sa određenim HOV kao što su akcije i obveznice moguće je trgovati i na finansijskim berzama i na dilerskim tržištima; § Pravila trgovanja na finansijskim berzama su daleko rigoroznija nego na dilerskim tržištima; § Stoga se na berzama trguje sa kvalitetnim HOV finansijski moćnih kompanija; § Iako je dilersko tržište relativno slobodno, dileri imaju obavezu da se registruju u Udruženju dilera HOV. Registracija podrazumeva da su u obavezi da ispune određene finansijske i klirinške standarde;

§ § § Dileri su na sekundarnom tržištu HOV izloženi cenovnom riziku; Cenovni rizik predstavlja rizik promene cena HOV koje se nalaze u portfelju emitenta; Repo tržište omogućava dilerima da u nedostatku sredstava ne kupuju HOV po većim cenama već da pozajme HOV koje mogu pokriti budućom kupovinom i to po istoj ceni po kojoj su oni prodali svoje prvobitne HOV;

3. Investicione banke – brokeri na sekundarnom tržišu HOV § Brokeri predstavljaju posrednike u trgovanju sa HOV i nastupaju „u svoje ime a za račun klijenata“ (komisionari) ili „u ime i za račun klijenata“ (agenti); § Brokeri za svoje usluge naplaćuju proviziju, ne snose cenovni rizik jer ne drže u vlasništvu HOV sa kojima trguju; § Obaveza je brokera da naloge svojih klijenata zastupa na najbolji mogući način; § Kada klijent ima nameru da kupi ili proda HOV, obraća se investicionoj banci i dostavlja nalog istoj za kupovinu ili prodaju; Trgovanje na berzi se obavlja preko sledećih računa: § Gotovinski račun (klijent promptno plaća HOV gotovinom ili čekovima);

§ § § Kreditni račun (klijent pozajmljuje od brokerske kuće određeni iznos za kupovinu); Zajednički račun (dva ili više pojedinaca otvaraju zajednički račun da bi smanjili troškove njegovog održavanja); Diskrecioni račun (klijent daje ovlašćenje brokeru da za njega vrši transakcije, bez njegovog prethodnog odobravanja); Brokerska kuća se često opredeljuje da obavlja usluge portfolio menadžera u oblasti investicionog savetovanja i finansijskog planiranja; Brokerska kuća se može opredeliti za pružanje usluga naplate dividende, naplate kamata, posredovanja između emitenata i kupaca, analizom HOV i dr; Dobro poznavanje klijenta je od velike važnosti;

4. Investicione banke u poslovima špekulacije i arbitraže na sekundarnom tržištu HOV § Špekulacija podrazumeva investiranje u HOV radi ostvarivanja prihoda po osnovu anticipiranih promena vezanih za nivo cena; § Ukoliko je finansijsko tržište stabilno, tada su manje mogućnosti za ostvarivanje prihoda po osnovu špekulacije i arbitraže; § Špekulativni poslovi vezani su za prihod po osnovu trgovanja i predviđanja budućih cena HOV; § Ukoliko je izvesno da će u budućnosti doći do porasta cena određenih HOV, tada se iste kupuju da bi se kasnije prodavale po višim cenama;

§ § Ukoliko se predviđa pad cena određenih HOV, one se prodaju uz sklapanje ugovora o kupovini na termin uz očekivanje da će se moći o roku izvršenja ugovora kupiti po nižoj ceni i tako zaraditi na razlici između prodajne i kupovne cene; Stoga, špekulanti posluju na osnovu svojih predviđanja i mogu da ostvare dobitak ili gubitak u poslovanju; Da bi smanjili rizik, pri predviđanju promena špekulanti koriste sledeće metode: § Fundamentalne analize, § Tehničke analize; Fundamentalna analiza polazi od procene uspešnosti i profitabilnosti određene kompanije u narednom periodu, uvažavajući moguće promene u organizacionoj strukturi, privrednoj grani u kojoj posluje kompanija i sistemskim zakonima;

Tehnička analiza polazi od analize dosadašnjih kretanja cena HOV, da bi se na osnovu njih predvidela njihova buduća kretanja; § Arbitraža predstavlja simultanu kupovinu i prodaju istih ili sličnih HOV u cilju ostvarenja prihoda na razlici u ceni između pojedinih HOV; Poznate su sledeće vrste arbitraže: § Arbitraža bez rizika (prihod je izvestan jer je prisutna istovremena kupovina i prodaja HOV), § Perceptivna arbitraža (rizik je prisutan u minimalnom iznosu jer je vremenska razlika između kupovine i prodaje HOV svega jedan dan) i § Rizik arbitraža (odnosi se na merdžere i akvizicije). §