INTERNET Manojlovic Tijana IV 4 INTERNET predstavlja globalni

INTERNET Manojlovic Tijana IV 4

INTERNET predstavlja globalni informacioni sistem, logički povezan jedinstvenim sistemom adresiranja putem internet protokola (TCP/IP), ili drugih protokola kompatibilnih sa internet protokolom, i koji obezbeđuje, koristi ili omogućava servise visokog nivoa za ličnu i poslovnu primenu.

ISTORIJAT INTERNETA Preteča interneta je ARPANet – projekat Ministarstva odbrane SAD-a. On je realizovan šezdesetih godina prošlog veka i bio je prvenstveno namenjen vojnim potrebma. U doba hladnog rata ukazala se potreba za razvijanjem pouzdane informatičke mreže koja bi bila u stanju da se održi i u slučaju nuklearnog rata. Ovaj zadatak je podrazumevao mogućnost komunikacija između različitih mašina putem višestrukih kanala. Internet nije vlasništvo nijedne kompanije pojedinačno, već predstavlja jednu otvorenu informatičku mrežu. Svakog dana mreža se širi. Ideja interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mreža u pojedinačnim kompanijama koje su omogućavale deljenje resursa i razmenu fajlova i pošte u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno proširen na čitav svet.

KAKO SE POVEZATI NA INTERNET 1) Pre svega potreban vam je jedan računar (PC, Mac). On će vam omogućiti da pogledate i koristite internet servise. 2) Da biste se konektovali na internet posrednika (Drenik. Net) potreban vam je jedan modem ili ISDN terminal adapter. 3) Jedna telefonska ili ISDN linija. 4) Jedan korisnički nalog kod internet provajdera (Drenik. Net)

SERVISI INTERNETA Servisi interneta su skup komunikacionih protokola koji se koriste na internetu i drugim slicnim mrezama. Oni su siroko poznati kao TCP/IP, sto je ime dva najvaznija protokola medju ovim standardima. Modern IP umrezavanje predstavlja sintezu vise razvojnih struja cija evolucija je zapocela 1960 -ih i 1970 -ih, naime Internet i lokalne mreze. Princip kod telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomoc telefonske linije i modema ( uredjaj koji digitalne signale iz racunara pretvara u analogne, koji su pogodno za prenos putem telefonske linije. Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale koje prosledjuje racunaru, racunar poziva Internet servis provajdera, nakon cega se vrsi povezivanje na Internet. Konektujuci se na mrezu svih mreza, racunar i sam postaje deo mreze. a Interneta slican je principu rada telefonskih sistema. Dok oni, koristeci Popularnost interneta ogleda se u cinjenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju racunara I korisnika veoma brzo yastarevaju. Sto se tice servisa Interneta njihov tacan broj ne moze se precizno odrediti iz prostog razloga sto su neki od njih tokom razvoja mreze bili veoma popularni, a potom nestali. Servisi interneta se mogu svrstati u pet kategorija : - javne, osnovne, sigurnosne, sistemske, servisi za pretrazivanje.

ŠTA NUDI INTERNET Danas internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, časopisa, arhiva, međunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta. . Internet nudi mogućnost razmenjivanja elektronske pošte sa nekim od više desetina miliona ljudi koji su priključeni na Internet, sa bilo kog kraja zemljine kugle. Pojedinac koji se preko svog kompjutera uključi u globalnu kompjutersku mrežu može : 1. Razmenjivati elektronsku poštu (e-mail); 2. Učestvovati u offline (indirektinm) diskusijama; 3. Učestvovati u online (direktim) diskusijama; 4. Preuzimati fajlove ( download diles); 5. Čitati kompleksne dokumente koristći ‘’Hypertext’’; 6. Čitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u;

WWW (World Wide Web) WWW je sistem Internet servera koji podržava Hypertext za pristup određenom broju Internet protokola. Upotreba Web-a raširena je danas po čitavom svetu. Računari se raspoznaju po domenu, a listu domena vodi Network Information Centre (NIC). World Wide Web predstavlja komponentu interneta koja se najbrže razvija.

PRETRAŽIVAČI WEB-a Google Chrome Mozila Firefox Opera Internet Explorer

GOOGLE CHROME Google Chrome je internet pregledac kompanije Google Chrome je prvo objavljen 2. septembra 2008. godine , a 11. decembra 2008. godine objavljen je kao stabilno izdanje. Od juna 2011. godine je treci na svetu po upotrebi uzimajuci 20, 65% svetske upotrebe internet pregledaca.

MOZILA FIREFOX Mozila Firefox je web pregledac otvorenog koda. Ranije je bio poznat po imenom ‘’Feniks’’ i ‘’Fajerberd’’ , a nastao je na temeljima aparata ‘’Geko’’. Od 9. novembra 2004. godine Mozila Firefox je postao ozbiljna konkurencija Internet Explorer-u.

OPERA Opera je pretrazivac pomocu kojeg je moguce obavljati i druge poslone vezane za Internet, ukljucujuci slanje i primanje elektronske poste, rukovanje kontaktima i caskanje preko Interneta. Osnovne karakteristike: - sigurnost, pouzdanost, podesivost, brzina. Najnovije verzije imaju ugradjen aparat za skidanje datoteka, primanje i slanje elektronske poste, sopstnven notes, jezicki prevodilac. .

INTERNET EXPLORER Internet Explorer je nastao 1995. godine. Prvo objavljivanje mu je bilo u paketu sa operativnim sistemom Windows 95. Do 1999. godine bio je najrasprostranjeniji i najkorisceniji internet pregledac. U 2006. godini imao je preko 900 miliona korisnika sirom sveta.