Internet adrese protokoli pristup Internetu Servisi Interneta Autor

Internet adrese, protokoli, pristup Internetu, Servisi Interneta Autor: Jelica Nikolić - Živković 1

Internet adrese Internet je mreža od više desetina miliona računara međusobno povezanih na različite načine: a k s r a n u č a r a n l a m b o r o i l š g a a k ć i e n v s j i r a o n k e j e t n a e ž o i e n l i r r e m m t h In je i u k z s r e a v n o p ču , a a h j i r o n a k t ž a a e v ž r ri m p e mre a j j t o r e b rn a g e ž o t e n n r I . m m a o ih gr g o svet u r d d o i i j h o i t n s v a m i s o l n s e ž s o e p r a m h, i koj k m s i t i m č i e l d z a a r k a h i , n h i a z e v javn o p a no m b a j o i s g u o l đ me tehno 2

Internet adrese Svaki računar u ovoj mreži može da komunicira sa bilo kojim drugim računarom koji je prilključen na mrežu. Da bi se obezbedila komunikacija treba da budu ispunjena dva uslova: 1. Svaki računar mora da ima svoju jedinstvenu adresu u mreži i 2. Za međusobnu komunikaciju računari moraju da koriste „jedinstven jezik“ = PROTOKOL Svaka mrežna kartica, odnosno mrežni priključak uređaja priključenog na Internet mora da ima jedinstvenu adresu koja će taj priključak razlikovati od ostalih priključaka istog ili drugog uređaja. Ova adresa se naziva IP adresa (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol interneta –IP protokol. 3

Internet adrese IP adresa mrežnog priključka ima formu 32 -bitnog pozitivnog celog broja, pa odatle, može postojati 232 priključaka na Internet (4. 294. 967. 296). IP adresa se zapisuje u formi 4 bajta međusobno razdvojenih tačkama Primer IP adrese: 77. 105. 38. 163 Često se kaže da računar ima IP adresu: 77. 105. 38. 163 Ova IP adresa prevedena u binarni brojni sistem izgleda: 01001101001. 00100110. 10100011 Opširnije

Simboličke adrese • Da bi korisnici lakše pamtili IP adrese drugih računara, IP adresa se preslikava u tzv. simboličku (tekstualnu) adresu. • Primer simboličke adrese: www. teslabg. edu. rs • Ova adresa preslikaće se u IP adresu: 77. 105. 38. 163 http: //www. teslabg. edu. rs Oznaka protokola Naziv sajta Domen Republike Srbije Oznaka servisa Domen za obrazovne institucije 5

Domen je grupa računara i mreža na Internetu pod jedinstvenom Domen administrativnom kontrolom. Pored teritorijalne podele, domeni se dele na sledeće grupe: . com – (commercial) komercijalne organizacije. edu – (education) – obrazovanje. org – neprofitne organizacije. mil – vojne institucije. gov – (government) – vladine institucije. net – sajtovi administratora mreža. int – (international) međunarodne organizacije 6

Protokoli Sve mreže koje čine Internet koriste jedan isti skup protokola -TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) poznat kao Internet ) Protocol Suite. Protokoli su pravila tj. procedure po kojima se ostvaruje prenos podataka, odnosno paketa podataka, kroz mrežu. Drugim rečima, protokoli određuju kako mrežni čvorovi međusobno komuniciraju. Postoji preko 100 protokola kojim se definišu različite karakteristike Interneta. 7

Protokoli TCP i IP su dva najvažnija protokola Internet protokola. § IP (Internet Protocol) je osnovni protokol kojim se definiše način (Internet Protocol) dodele Internet adresa. Njime je definisan metod kojim svaki računar (ili drugi čvor) koji je povezan na Internet dobija jedinstvenu (IP) adresu pomoću koje se može lako identifikovati. § Osnovna funkcija ovog protokola je da prosledipodatke od izvora do odredišta na osnovu poznate IP adrese (Routing). 8

Protokoli § TCP (Transmission Control Protocol) – treba da obezbedi tačan (Transmission Control Protocol) prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na Internetu. Obeležava pakete rednim brojevima i potom ih predaje IP-u da ih prenese do cilja. § Pored ova dva protokola postoje i drugi protokoli , a to su: § FTP (File Transfer Protocol) – omogućava prenos datoteka između (File Transfer Protocol) dva računara § Telnet – protokol koji omogućava povezivanje na udaljenom – računaru 9

Protokoli § HTTP (Hypertext Transfer Protocol) - protokol za prenos hiperteksta. Pomoću ovog protokola se Internetprezentacije (HTML tj. hypertext dokumenti) prenose sa Web servera do Internet pretraživača na lokalnom računaru (web pretraživač je klijent) § E-mail protokoli (SMTP, POP 3, IMAP) - najčešće korišćeni protokoli IMAP) za slanje i primanje elektronske pošte Ø SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) – treba da obezbedi slanje (Simple Mail Transfer Protocol) tekstualnih poruka između dva računara (elektronska pošta) Ø POP 3 (Post Office Protocol) – je najčešće korišćeni protokol za Post Office Protocol) preuzimanje elektronske pošte smeštene na serveru Ø IMAP (Internet Message Access Protocol) - služi za preuzimanje (Internet Message Access Protocol) poruka i predstavlja alternativu POP 3 protokolu 10

Načini pristupa Internetu Dial-up je vrsta pristupa internetu pomoću telefonske linije. Korisnik Dial-up koristi modem koji je povezan sa računarom i telefonskom linijom da bi birao broj Internet provajdera prilikom koje se uspostavlja veza između modema, koji je kasnije usmeren prema internetu. Maksimalna brzina prenosa kod ovog tipa konekcije je 56 kb/s i pri tome je telefonska linija zauzeta. Prednosti: Niska cema potrebne opreme ( modem i postojeca Prednosti: telefonska linija ) Nedostaci: Mala brzina, Pucanje veze usled zastarelosti centrala i/ili Nedostaci gresaka do samog provajdera. Danas skoro i nije u potrebi 11

Načini pristupa Internetu Pre nego što su se pojavile konekcije novije generacije, ISDN je ISDN predstavljao jedino rešenje pored obične 56 k konekcije. Da bi se koristio ISDN, potrebno je da je centrala digitalna, da se poseduje ISDN adapter i da se dobije ISDN linija. Linija koja se dobija u stvari je nov broj koji pored Interneta može da se koristii za normalan razgovor. Maksimalna brzina je 64 kbps, ako se ne koristi druga ISDN liniju za razgovor mogu se iskoristiti obe ISDN linije za Internet što rezultuje protok podataka do 128 kbps. Danas ISDN polako izlazi iz mode pošto su se pojavile nove, brže i povoljnije konekcije. 12

Načini pristupa Internetu ADSL pristup koristi postojecu telefonsku liniju i pomocu posebnog ADSL adaptera se razdvaja telefonska linija od ADSL linije, zatim odatle kabl ide u ruter koji se preko USB-a priključuje na računar Prednosti: 1. korišćenje infrastrukture za postojeću telefonsku mrežu 2. Telefonska linija je uvek slobodna 3. nije potrebno konektovanje 4. neograničen saobraćaj (tzv. FLAT) 5. raspodele interneta na više računara Nedostaci: Mogućnost davanja ADSL usluge zavisi od raspoloživosti Nedostaci lokalne infrastrukture 13

Načini pristupa Internetu Kod kablovskog Interneta veza se ostvaruje preko kablova za kablovskog Interneta kablovsku televiziju i. Instalacija priključka za Internet je jednostavna: preseče se glavni koaksijalni kabl i razdvoji se na dva dela – jedan je za Internet, a drugi za televiziju Prednosti: ogromne brzine, slobodma telefonska linija, slanje velike količine podataka bez opasnosti od lošeg prijema, Nedostaci: Potreba da se "fizicki" postave kablovi od dobavljača do korisnika 14

Načini pristupa Internetu Bezicni pristup (wirelles) je način povezivanja za koje je neophodan Bezicni pristup (wirelles) zemaljski predajnik da bi se uspostavila veza sa provajderom. Uz to je neophodna i opticka vidljivost sa predajnikom providera. Da bi se priključilo na wireless kod nekog provajdera, mora se imati antena, kabl i karticu za bežično povezivanje. Prednosti: Nije potrebno prisustvo telefonske linije, oprema ne Prednosti: zahteva održavanje Nedostaci: Neophodna je optička vidljivost sa provajderom, slaba pouzdanost i stabilnost veze 15

Načini pristupa Internetu Satelitski pristup način prenosa podataka putem satelitske tehnologije. Da biste uveli satelitski Internet, potrebna vam je satelitska antena, satelitska kartica, kablovi za povezivanje računara i i modem Prednosti: velika brzina Prednosti Nedostaci: skupa oprema, ne postoji FLAT režim Nedostaci 16

Servisi Interneta Kako se razvijao Internet, tako se povećavao i broj servisa koji su bili na raspolaganju korisnicima. Neki od servisa Interneta su: 1. Servis WWW (Word Wide Web) - omogućava prenos teksta, slika, zvuka, Servis WWW animacija, … Veza između dokumenata ostvaruje se pomoću hyperlinkova Pristupanje tom servisu moguće je pomoću programa za navigaciju - brauzera (browser). Web dokumenti pisani su u jeziku koji se naziva HTML (Hyper. Text Markup Language). 2. Elektronska pošta (e – mail) – je jedan od najstarijih internet servisa koji Elektronska pošta omogućava slanje i primanje poruka putem računara 3. IRC (Internet Relay Chat) – ovaj servis omogućava velikom broju IRC korisnika istovremenu komunikaciju i razmenu poruka 17

Servisi Interneta 4. Diskusione grupe - Poruke o nekoj temi se mogu razmenjivati između zainteresovanih korisnika preko mailing liste. Kada se broj korisnika za neku temu poveća transformiše se u diskusionu grupu. Tada se poruke ne šalju više puta putem pošte već se koriste čitači vesti (posebni programski alati za pregledanje, slanje i primanje pošte). 5. Finger –je program koji omogućava korisniku da na osnovu poznate adrede dobije podatke o vlasniku adrese i obrnuto 6. Internet Phone – je servis koji omogućava telefoniranje preko Internet Phone Interneta 7. Radio i TV prenos - je servis koji omoćuva prenos radio i TV signala Radio i TV prenos 18

Servisi Interneta 8. FTP (File Transfer Protocol) – osnovni metod prenosa datoteka (File Transfer Protocol) preko Interneta 9. Telnet – servis koji omogućava da se korisnik prijavi na udaljeni Telnet računar i aktivira programe na njemu 19

Pretvaranje prirodnog dekadnog broja u binarni 1. Podeliti dekadni brojem 2. 2. Zapisati ostatak deljenja (0 ili 1). 3. Dobijeni količnik (celobrojni deo) podeliti brojem 2. 4. Zapisati ostatak deljenja (0 ili 1). 5. Ako količnik nije 0, vratiti se na tačku 3. Ostaci deljenja koji su zapisani predstavljaju traženi binarni broj koji treba čitati obrnuto, tj. zadnja dobijena cifra je najznačajnija cifra, a prva dobijena cifra je najmanje značajna cifra. Na primer, treba pretvoriti dekadni broj 77(10) u binarni. Postupak je sledeći: 20

Pretvaranje prirodnog dekadnog broja u binarni 77(10) = ? (2) 77 : 2 = 38 Ostatak 1 38 : 2 = 19 Ostatak 0 19 : 2 = 9 Ostatak 1 9 : 2 = 4 Ostatak 1 4 : 2 = 2 Ostatak 0 2 : 2 = 1 Ostatak 0 1 : 2 = 0 Ostatak 1 Smer pisanja binarnog broja je 1001101, a pošto je rečeno da je u formi bajta, treba dopisati sa leve strane broj 0. Broj 77(10) 01001101(2) Na isti način treba pretvoriti dekadne brojeve: 105, 38 i 163 u binarne. Nazad 21

Pretvaranje binarnog broja u prirodni dekadni 10100110 (2) = ? (10) 27 26 25 24 23 22 21 1 0 0 1 1 1*27 0*26 1*25 0 0 1*22 1*21 128 / 32 / / 4 2 128 + 32 + 4 + 2 = 166 Nazad 20 0 0 / 10100110 (2) = 166 (10) 22

Odgovori na sledeća pitanja: 1. Šta je domen? 2. Navedi sve vrste pristupa Internetu koje poznaješ 3. Koji su osnovni protokoli e-mail-a? 4. Šta je Internet? 5. Šta su protokoli? 6. Objasni bežćični pristup Internetu 7. Pretvoriti sledeće dekadne brojeve u binarne: 233, 192, 53, 48 i 132 8. Šta je neophodno za obavljanje komunikacije između dva računara? 9. Napiši oznake sledećih domena: vojska, obrazovne institucije, nevladine organizacije, komercijalne ustanove i vladine organizacije 10. Šta je simbolička adresa? Daj primer simboličke adrese 11. Objasniti kablovski Internet 23

Odgovori na sledeća pitanja: 12. Pretvori sledeće binarne brojeve u dekadne: 01011011, 01010001, 10101100 i 10100100 13. Uporedi Dial-Up i ADSl pristup Internetu 14. Mreže koje koriste Internet koji skup protokola upotrebljavaju? 15. Objasniti satelitski pristup Internetu 16. Nabroj sve servise Interneta 17. Šta je IP adresa i daj primer IP adrese 18. Šta je Telnet, a šta FTP? 19. Objasniti ISDN liniju ta pristup Internetu 20. Pretvoriti 32 bitnu IP adresu u dekadnu 010001011. 00011001. 00000111. 0101 24