Internet adrese IP adresiranje Internet adrese IPv 4

Internet adrese IP adresiranje

Internet adrese IPv 4 • Mesto svakog računara svake pojedinačne mreže uključene na Internet mora biti: jedinstveno • IPv 4 adresa je opsega 32 -bita, a to znači da je moguće adresirati 232 = 4 294 967 296 hostova • Primer: numerički zapis sa 4 bajta: 128. 2. 7. 9 što odgovara binarnom zapisu: 10000000 | 00000010 | 00000111 |00001001

IPv 4 (Internet protokol verzija 4) • Dakle, 193. 203. 17. 22, 147. 91. 8. 6, 201. 5. 121. 3. su primeri nekoliko IP adresa. Ove adrese se nazivaju IP adrese jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP. Svaki uređaj u mreži mora imati jedinstvenu IP adresu (PC, server, ruter). • IPv 4 adresa je 32 -bitna adresa koja je grupisana u 4 segmenta. Adresa je funkcionalno podeljena u 2 dela. Prvi deo adrese je definicija mreže (ista za sve računare u istoj mreži), dok drugi deo adrese predstavlja adresu uređaja. • Sve IP adrese u svetu su podeljene u pet klasa: A, B, C, D, E

IPv 6 (Internet protokol verzija 6) • naslednik internet protokola vrezije 4 (IPv 4) • adrese 128 bita široke • teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3. 403× 1038 unikatnih adresa za hostove • Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama. • 1080: 0: 0: 800: 0: 417 A

Struktura IPv 4 adrese • IP adresu čine dva polja: • adresa mreže (Network address, Network ID) - identifikuje mrežu i • adresa računara (Host address, Host. ID) - identifikuje računar u okviru mreže • Primer: 130. 1. 200. 12

Klasa IP adresa

Klasa IP adresa

Klasa A • Klasa A su sve adrese koje počinju cifrom 0 u prvom oktetu: 0 xxxxxxxx xxxx • Prvi oktet u klasi A predstavlja adresu mreže, dok ostala 3 okteta predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži. U klasi A ukupno se može definisati • 126 Mreža (od 1. x. z. y do 126. x. z. y) • (224) ~ 16 mil. adresa računara u svakoj mreži • Napomena: adrese 0. x. y. z i 127. x. y. z su rezervisane za specijalne namene. • 127. 0. 0. 1 – lokalna petlja • 0. 0 – IP adresa nije konfigurisana

Klasa B • Klasa B su sve adrese koje počinju ciframa 10 u prvom oktetu: 10 xxxxxxxx xxxx • Prva dva okteta u klasi B predstavljaju adresu mreže, dok ostala 2 okteta predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži. U klasi B ukupno se može definisati 16382 Mreže (od 128. 1. x. y do 191. 254. x. y) • (216) ~ 65 hiljada adresa računara u svakoj mreži • Adrese u klasi B koriste Univerziteti i velike svetske korporacije

Klasa C • Klasa C su sve adrese koje počinju ciframa 110 u prvom oktetu: 110 xxxxxxxx xxxx • Prva tri okteta u klasi C predstavljaju adresu mreže, dok je preostali četvrti oktet određen za definisanje adrese računara (ili drugog resursa) u mreži. U klasi C ukupno se može definisati ~2 miliona mreža (od 192. 0. 1. x do 223. 255. 254. x) • 254 adresa računara u svakoj mreži

Klase D, E • Klase D i E su specijalne klase i imaju sledeće namene: • D 1110 ---- multicast mreža • Multicast =>za istovremeno adresiranje grupe računara. • Još uvek je u eksperimentalnoj upotrebi. Aplikacije koje su predviđene da koriste ovu klasu treba da omoguće video prezentacije, slanje vesti, muzike. . . • E 11110 eksperimentalna

Rezervisane IP adrese • Rezervisane IP adrese, su specijalne adrese koje se ne koriste za adresiranje mreža i računara, već imaju posebnu ulogu. Neke od rezervisanih adresa i njihove namene su prikazane u sledećoj listi: • 127. 0. 0. 1 – lokalna petlja • 0. 0 – IP adresa nije konfigurisana • 255 – difuzna poruka za sve računare na lokalnoj mreži • x. 255 – difuzna za klasu A • x. y. 255 – difuzna za klasu B • x. y. z. 255 – difuzna za klasu C

IP adrese - obnavljanje • • • Navesti primer IP adrese u klasi A, B, C. Šta predstavljaju adrese 100. 255 i 0. 0? Koja IP klasa ima masku podmreže 255. 0. 0? Odgovor obrazložite.

Internet adrese – simbolički nazivi • Način zadavanja Internet adrese kao niza brojeva nije prirodan čoveku, jer je nepodesan za pamćenje imena • Uporedo sa Internet adresama uvedena su odgovarajuća simbolička imena kao npr. www. yahoo. com ili www. mg. edu. rs • Analogija sa servisima koje pruža javna telefonska mreža • Telefonski imenik sadrži imena pretplatnika. Ako želimo nekom korisniku da doznamo telefonski broj mi prvo u imeniku nalazimo njegovo ime, a zatim i odgovarajući telefonski broj • Telefonski imenik, vrši preslikavanje imena korisnika (simbolička imena) u stvarni telefonski broj (aktuelna adresa) • Slična logika se koristi kod Interneta

DNS - Domain Name System • Aplikacija koja omogućava preslikavanje simboličkih imena u • Internet adrese i obrnuto naziva se DNS (Domain Name System) • Za svaku lokalnu mrežu uveden je DNS server koji sadrži datoteku sa imenima i Internet adresama računara te mreže • DNS serveri međusobno komuniciraju • Svaki od DNS servera može pristupiti bilo kom drugom DNS serveru sa upitima o imenima računara njegove mreže

Struktura dodeljivanja imena kod Interneta • Način dodeljivanja imena kod Interneta zasniva se na korišćenju oznaka(labela) koje se razdvajaju tačkom • Primer: mg. edu. rs • Organizacija imena računara u Internetu je strogo hijerarhijska i može se predstaviti stablom, u kome svakom čvoru odgovara jedna labela, jedino je koren stabla neimenovani čvor, tj. čvor bez labele

Hijerarhijska organizacija Interneta

Domeni organizacija

Najzastupljeniji domeni organizacija

Prevođenje imena računara u Internet adresu • Aplikacija koja želi da uspostavi komunikaciju sa računarom kome zna samo ime mora pre uspostave same veze pokrenuti program pod nazivom resolver • Resolver se obraća DNS serveru mreže na kojoj se nalazi traženi računar i kao rezultat aplikaciji vraća njegovu Internet adresu • C: > nslookup Default Server: nameserver 1. domain. com Address: 10. 0. 0. 1 Ø server 10. 0. 0. 2 Ø Default Server: nameserver 2. domain. com Address: 10. 0. 0. 2 Ø >

Imenovanje resursa na Internetu – URL, URI protokol: //host. domain/putanja do resursa http: //poincare. matf. bg. ac. rs/~jelenagr/8 a/mreze. html Protokoli: • HTTP (Hiper. Text. Transport) – prevlačenje resursa sa prikazom sadržaja • FTP (File transport) – prevlačenje resursa bez prikaza sadržaja • mailto – pristup klijentu e-poste • telnet – pristup udaljenom računaru • https – secure HTTP • SMTP (simple mail transport) – dolazeća posta • POP 3 (post office) – odlazeća posta, preuzimanje e-maila sa servera • DNS (domain name system) – dobijanje IP adresa iz simboličkih imena računara

Arhitektura Interneta - Backbone network • Sve mreže koje pripadaju Internetu podeljene su u hijerarhijske nivoe: • Internacionale mreže – najviši nivo, povezivanje svih mreža na • nivou više zemalja ili kontinenata-kičma Interneta (Internet • backbone) • Nacionalne mreže – povezuju mreže na nivou zemlje • Regionalni Internet provajderi – vrše povezivanje LAN-ova • jednog dela neke veće zemlje na Internet • Lokalni Internet provajderi – povezivanje rezidencijalnih • korisnika na Internet korišćenjem modema ili LAN-ova • LAN=Lokalna računarska mreža (Local Area Network) • WAN = Regionalna računarska mreža (Wide Area Network)

Lokalna računarska mreža (Local Area Network, LAN)

London MAN (metropolitan area network) – mreža lokalnog ISP-a u Londonu

Proverite znanje

Kabl sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted-Pair, UTP)

Konektori

Construct and Terminate Twisted Pair Cables • Identify and describe the cross-over and straight through cable pinouts and color codes