INTERNET 1 Uvod Pojam Internet znai mrea unutar

INTERNET 1

Uvod Pojam Internet znači mreža unutar mreže, ili interkonekcija između više računara. Internet je vlastito ime globalne mreže brojnih računarskih mreža. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna globalna baza podataka). Ø Internet nema vlasnika, nijedna država ili institucija nema vlast nad celinom Ø Jedina stvar koja se rešava centralizovano je pitanje adresa, pošto svaki računar mora imati jedinstven ID (po aktuelnom IP V 4 od 0. 0 do 255 a zbog sve većeg broja računara očekuje se prelazak 2 na

Razvoj Interneta- ARPANET Ø Razvoj interneta počinje u SAD 1969. godine sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju vojnih ustanova (ARPANET) ü ARPANET (Advanced Research Projects Agency NETwork) – Agencija za napredne istraživačke projekte preteča je Interneta Ø Projekat Pentagona namenjen za vojne svrhe, počeo sa radom 1969. Ø Zasnivao se na peer-to-peer mrežnoj filozofiji i protokolima koji su kasnije preuzeti od strane ostalih računarskih mreža 80 -tih godina Ø Prestala je sa radom 1990, ostvarujući svoju istraživačku misiju, ali je ova tehnologija omogućila 3 razvoj Interneta

Globalizacija Interneta Ø 1980. Nacionalna Naučna fondacija (NSF) osniva mrežu koji povezuje akademske institucije Ø 1990. NSF predstavlja projekat umrežavanja na nacionalnom a zatim i na globalnom nivou ØINTERNET (Inter-Network) - svetska WAN mreža za prenos podataka ØMreža servera povezanih optičkim kablovima (kičmom Interneta), radio relejnim ili satelitskim linkovima ØObuhvata hiljade podmreža i milione računara 4

Internet danas Ø Danas u svetu ima oko 3 milijarde korisnika, dok se broj stranica procenjuje na desetine milijardi i stalno se uvećava. Do avgusta 2001. godine pretraživač Google je evidentirao preko 1. 3 milijarde strana, a rast se munjevito nastavio. Početkom 2004. godine bilo je 4 milijarde strana, da bi se taj broj do kraja godine udvostručio! Sredinom 2005. godine bilo je 20 milijardi indeksiranih strana. Broj računara na Internetu se procenjuje na 5 oko 4, 5 milijardi

Ø Slika prikazuje kako su države celog sveta međusobno povezane podvodnim optičkim kablovima čiji se prenosni kapacitet meri u terabitovima u sekundi, dok je prenos podataka preko satelita znatno manjeg kapaciteta i sa većom latencijom. 6

Provajder Internet servisa – ISP ü Internet povezuje hiljade drugih mreža, nema čvrste ü ü granice Povezuje univerzitete, istraživačke centre, vlade i organizacije Povezuje računare gotovo svih zemalja sveta i raste nezamislivom brzinom Isuviše je decentralizovana da bi se mogla precizno kvantifikovati Svaki ISP (Internet Service Provider) povezan je stalnim vezama velike propusne moći sa drugim ISP: Ø ISP na lokalnom nivou pružaju (dialup/ADSL/kablovski/wireless. . ) pristup Internetu Ø Regionalni ISP iznajmljuju Internet konekcije manjim ISP 7 Ø Veliki ISP drže interkontinentalne Internet veze

Provajder Internet servisa –ISP 8

Servisi interneta ü Krajem 90. godina pojavljuju se nove tehnologije i usluge koje doživljavaju veliku popularnost: Ø Pretraživači Interneta (eng. web browser search engines), Ø World Wide Web i e-mail, Ø Internet telefonija (Voice. IP), Ø El- trgovina i poslovanje (eng. e-commerce, ebusiness), Ø Web portali, Ø On-line bankarstvo (e-banking) Ø Prenos multimedijalnih sadržaja , Ø Prenos slike i zvuka uživo itd. 9

WWW World Wide Web (WWW) je servis Interneta koji je omogućio dostupnost i popularnost Interneta ljudima širom sveta ØUključuje bogatstvo multimedialnih sadržaja kroz jednostavan program tipa -usmeri i klikni, koji se zove web pretraživač (Web browser) ØSačinjen je od milijardi međusobno povezanih dokumenata koji se zovu web stranice (Web pages) ili HTTP stranice 10

Web Site ØKolekcija povezanih stranica uskladištenih na istom računaru naziva se web lokacija (Web site) ØHome Page je početna stana Web mesta koja pruža informacije o sadržaju i omogućava prelaz na željene stranice ØSvaka web stranica ima jedinstvenu adresu q ova adresa se naziva uniformi lokator resursa - URL (uniform resource locator) q Na primer: URL za web stranicu http: //www. gimnazijavrbas. rs 11

Hipertekst Ø Hipertekst se opisuje kao nesekvencijalni fragmenti teksta međusobno povezani pomoću pokazivača (link –veza) Ø Omogućava čitaocu pristup informacijama u svom sopstvenom izboru i stilu Ø Veze definišu čvorove i tako kreiraju nelinearne dokumente. Mogu biti predstavljene na različite načine (podvučen tekst, ukošen, druga boja teksta, sličica. . . ) Ø Hipertekst koji ukazuje na dokumente koji se nalaze na istom računaru predstavlja link (vezu) Ø Hipertekst koji ukazuje na dokumente koji se 12

Multimedija Ø Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafike, fotografija, zvuka, animacija ili video zapisa u jednom dokumentu Ø Ako korisnik određuje redosled korišćenja informacija onda postaje Interaktivna multimedija Hipermedija Ø Ujedinjuje Hipertekst i Multimediju Ø Kretanje kroz hipertekst naziva se NAVIGACIJA a za čitanje ovakvih dokumenata koriste se pretraživači (Browser- i npr: Mozzila Firefox, Internet Explorer, Netscape Navigator, Opera. . . ) 13

Savremene Internet usluge ü ü ü U srcu Weba je koncept hiperteksta – HTTP stranice ØKoristeći Web browser, korisnik može prelaziti sa jedne na drugu web stranicu klikom na hiperlinkove (često se zovu linkovi)—reči, ikone ili meniji koji služe kao dugme (taster) ØBrauzeri imaju dugmad za Napred – Nazad ØVećina brazuera uključuje alate nazvane Bookmarks ili Favorites za čuvanje personalne liste posećenih sajtova Search engines se koriste da lociraju informacije na Web-u ØIzgrađeni na bazi podataka sa katalogom Web lokacija na bazi sadržaja Directorijum ili stablo objekata: hijerarhijski prikaz 14

Pretraživači i njihovo korišćenje Web mesta sa kojih je moguće automatizovano traženje informacija su pretraživači interneta. Većina njih zbog isplativost ima odlike portala (npr naplaćuju reklamiranje). Ø Za pretraživanje se koriste: l pretraživači (search engines) npr Google l metapretraživači l inteligentni agenti Ø Svaka od mašina održava svoju bazu podataka a korisnik pretražuje tu bazu. Uspeh zavisi od zadate ključne reči Ø Čine ih tri modula: pauk (Web Crawler), indekser i server koji odgovara na upite Ø 15

Web pretraživači ü ü Ø ü ü Google jedna od najuspešnijih kompanija na Internetu Ø preko 1 mlrd upita dnevno Objavili ga Sergey Brin i Larry Page (Stanford Ph. D. students) ü Novi pristup dizajnu web stranica: üMarkira relevantnost stranica po broju pristupa drugih odnosnih linkova na stranicu Pretraživači (Search Engines) Služe za lakše nalaženje potrebnih informacija na Web-u Ø Web Krauleri (Web. Crawler) ili pauci q Softverski roboti koji sistematski pretražuju Web Neki pretraživači koriste ključne reči i Bulovu logiku 16

Metapretraživači (Meta. Crawler) Ø Programi koji istovremeno angažuju veći broj pretraživača, a na osnovu prikupljenih podataka sastavljaju listu pronađenih dokumenata. Ø S obzirom da sami ne pretražuju Web, nemaju svoju bazu podataka Inteligentni agenti Ø Programi koji samostalno izvode pretraživanje umesto vlasnika Ø Nalaze se na računaru vlasnika i pretražuju korišćenjem različitih pretraživača Ø Periodično ponavljaju pretraživanje i obaveštavaju o rezultatima Ø Primeri: Letizia, Web. Crawler, Web. Ants. . . 17

Portali Ø Za razliku od Web mesta koje je namenjeno za prikazivanje jedve organizacije, preduzeća, trgovine. . . portali su mesta na kojima korisnik može da pronađe različite podatke Ø Dokumenti su svrstani po temama a često postoji i mogućnost besplatih e-mail-ova Ø Primeri Web site-ova koji imaju odlike portala: Yahoo, Google, Alta. Vista, Krstarica, Nadlanu, Yuportal, Pretrazivac. . . ) 18

Portal ü Ulazni sajtovi na Web-u koji omogućavaju brz i jednostavan pristup različitim servisima ü Horizontalni portali ü ü Potrošački portali obuhvataju pretraživač, e-mail servis, sobe za četovanje, reference, novosti i sportske vesti, virtuelne prodavnice i druge servise Korporacioni portali na Intranetu služe da zaposlenima u datoj korporaciji pruže različite servise ü Vertikalni portali obuhvataju 19