Instrumenti u vezi sa deviznim sredstvima 1 deo

Instrumenti u vezi sa deviznim sredstvima – 1. deo js

Osnovni instrumenti prenosa deviza pri naplatama i plaćanjima u savremenoj praksi međunarodnog poslovanju su: 1. Plaćanje u efektivnim valutama 2. Međunarodna bankarska doznaka 3. Međunarodna menica 4. Međunarodni ček 5. Međunarodno kreditno pismo 6. Međunarodni dokumentarni akreditiv 7. Međunarodni dokumentarni inkaso 8. Ostali instrumenti međunarodnog plaćanja

1. Plaćanje u efektivnim valutama � Gotovinsko plaćanje (plaćanje u efektivi) u međunarodnom poslovanju izvodi se u najtraženijim svetskim konvertibilnim valutama (USD, EUR, GBP, CHF i sl. ) � Tehnika plaćanja je prenos gotove valute iz ruke u ruku, uz odgovarajući dokument o primopredaji. � Može se plaćati i domaćom valutom koja nije konvertibilna ako na to pristane strani poverilac. � Ovaj način plaćanja uobičajen je između građana, dok se između preduzeća retko primenjuje.

2. Međunarodna bankarska doznaka Koristi se kao nalog vlasnika za prenos deviznih sredstava. � U našoj zemlji naziva se Nalog za plaćanje prema inostrantvu (obrazac 70). � Nalog ima dva dela: gornji, koji popunjava preduzeće nalogodavac i donji, koji popunjava banka. � Uslov je da nalogodavac (lice koje plaća inostranstvu) ima raspoloživa devizna sredstva na računu kod banke. � Plaćanje prema inostranstvu banka izvršava putem nostro doznaka, korišćenjem SWIFT tehnologije i računa u inostranstvu. � Plaćanju prema inostranstvu mora da je u skladu sa zakonskom procedurom NBS. � Pri plaćanju banci se dostavlja sledeća dokumentacija: � q Nalog za plaćanje prema inostranstvu (obrazac 70) q Kopija fakture, profakture, ugovora ili drugog relevantnog dokumenta koji dokazuje obavezu plaćanja prema inostranstvu, a u slučaju kreditnog posla kopija odgovarajuće kreditne prijave Vidi obrazac 70

3. Međunarodna menica Menica – hartija od vrednosti sastavljena u precizno propisanom zakonskom obliku. � Sadrži obavezu bezuslovnog plaćanja novčanog iznosa upisanog u nju na strogo propisan dužnika poveriocu, bez obzira na prirodu posla iz kog je nastala. � Menica je veoma složen instrument međunarodnog plaćanja, a služi i kao garancija da će međunarodna plaćanja biti sigurno izvršena. � Koristi se kao instrument plaćanja kada kupac (uvoznik) umesto novca prezentira menicu prodavcu (izvozniku) u određenom roku (najčešće do 90 dana). � Kao instrument plaćanja može da prati i kreditne poslove i tada se izdaje na duži rok. � Menica ima tu prednost da ako je poveriocu potreban novac pre roka dospeća menice, on može menicu prodati na tržištu HOV. �

Vrste menica Solo menica (eng. Promissory note) • Solo menicu izdaje kupac (dužnik) direktno prodavcu, bez uključivanja bilo koje banke. • U ovom slučaju plaćanje poveriocu (prodavcu) garantuje sam kupac svojom imovinom, bonitetom, ugledom. • Solo menice manje koštaju i veoma su povoljan instrument plaćanja kupca, ali su, često, nesiguran instrument naplate za prodavca, pogotovo one koje imaju dug rok dospeća. Vučena (trasirana) menica • Vučena menica pored poverioca i dužnika (prodavca i kupca) uključuje i dve banke, banku kupca i banku prodavca. • Ova menica je sigurnija jer plaćanje ne garantuje samo dužnik nego i dužnikova banka. • Radi se o menici koja je akceptirana (uredno potpisana od strane dužnika) i avalirana (njena naplata je garantovana od ugledne banke dužnika). • Kupac potpisuje menicu sa rokom dospeća prema obavezi plaćanja. Zatim te menice potpisuje (avalira) njegova banka i uručuje ih banci prodavca. Banka prodavca predaje te menice prodavcu radi naplate tek kada je ispunio sve obaveze (npr. isporučio robu, izvršio uslugu i sl. )

Vrste menice Solo (sopstvena) menica • Postoje samo dva subjekta: 1. izdavalac menice – trasant 2. poverilac – remitent Vučena (trasirana) menica) • Postoje tri subjekta: 1. izdavalac menice – trasant 2. poverilac – remitent 3. banka – trasat

Menica

4. Međunarodni ček Ček je strogo formalna hartija od vrednosti kojom izdavalac čeka (trasant) daje bezuslovni nalog banci (trasatu) da iz sredstava sa njegovog računa isplati određeni iznos naznačen na čeku, imaocu čeka (remitentu). � Ček je gotovinski instrument. Na isplatu se ne čeka, već se odmah dobija strana valuta čim se ček prezentira. Ček zadržava isplatna banka da bi ga kasnije prosledila na naplatu banci dužnika. � Za razliku od menice, koja ima elemente kredita, ček se brzo naplaćuje i realizuje mnogo brže. Takođe, u vreme izdavanja čeka, vlasnik čeka mora imati pokriće na deviznom računu, a za menicu je važno da ima pokriće u momentu dospeća. � Ček najčešće koriste građani za vreme putovanja. �

Ček