INSTITUT ZA PREVENTIVU zatitu na radu protivpoarnu zatitu

INSTITUT ZA PREVENTIVU zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj d. o. o. Novi Sad, Kraljevića Marka 11; tel. 021 -420 -571, 420 -572, 420 -573 OZNAČAVANJE OPREME U PROTIVEKSPLOZIONO ZAŠTIĆENOJ IZVEDBI Dr. Julije Cinkler dipl. el. inž. Ex Tribina 2017

DNK protiveksplozione zaštite

Počeci označavanja opreme u protiveksplozionoj zaštiti • Protiveksploziona zaštita u rudarstvu sprovodi se već 200 godina • Prvi propisi doneti u rudarstvu tek 1912. god. • Bilo je četiri vrste zaštite - zatvoreni oklop - preraslo danas u Ex d - zaštita pločama - ukinuto - uljna zaštita - preraslo danas u Ex o - zaštita metalnom mrežom - ukinuto ubrzo · Usvojena i prva oznaka Sch

Razvoj protiveksplozione zaštite • VDE 0170: 1926 norme do 1935 • VDE 0170/0171: 1935 uvodi za nadzemna mesta oznaku Ex uvodi i zaštitu od prodiranja u uredjaj P (danas IP) • VDE 0171: 1948 uvodi temperaturne klase Označene sa: A – 450 o. C B – 300 o. C C – 200 o. C i D – 135 o. C Ove su posle preimenovane u G 1 do G 4 (G 5) a posle u T 1 do T 4 danas proširene do T 6

Razvoj protiveksplozione zaštite • Posle II. Svetskog rata preradjene norme • VDE 0165/57 obradjuje instalacije i primenu opreme • VDE 0171/65 uvodi pojam slabih izvora energija (termo-parovi, foto-izvori i sl. ) osnovi za svojstvenu bezbednost (Ex i) • VDE 0171/70 uvodi • oznake „I“ i „II“ umesto Sch i Ex , oznake A, B i C za grupu gasova i T 1 do T 6 za temperaturne klase

Razvoj protiveksplozione zaštite JUS N. S 8. --Standardi za protiveksplozionu zaštitu u FNRJ uvedeni su šesdesetih godina. Osnovu su činili VDE 0171/65. Preuzet i sistem označavanja Sb - sigurno u buktavim odn. Se - sigurno u eksplozivnim sredinama Od tih oznaka potiču i nazivi „S“ oprema, „S“ zone i sl. Koji su se do danas održali.

EVROPSKI POREDAK U PROTIVEKSPLOZIONOJ ZAŠTITI Nacionalni standardi: (VDE 0170/0171: 1965) Zahtevi postavljeni prema PROIZVODJAČU Razdvajanje nadležnosti Zahtevi postavljeni prema KORISNIKU EC 2014/34/EU NACIONALNI PROPISI Pravilnik o opremi i zaštitnim sistemima za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama (Sl. gl. RS 1/13) dopunjen Sl. gl. 10/2017 i važi 1. 05. 2017 Uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivnih atmosfera (Sl. gl. RS 101/12)

Direktiva za opremu 94/9/EC • Direktiva 94/9/EC (100 a), koja obavezuje proizvodjače opreme namenjene za korišćenje u potencijalno eksplozivnim sredinama inovirano kao Direktiva 2014/34/EU (važi od 20. 04. 2016) • Oprema mora odgovarati za mesto ugradnje i zadovoljiti tri kriterija: - Mora biti konstruisana za korišćenje u prostoru ugroženom eksplozivnom smesom pod normalnim uslovima s obzirom na pritiske i temperature - Eksplozivnu atmosferu mogu činiti smese sa gasovima, isparenjima, maglicama ili gorivim prašinama sa vazduhom kao izvorom kiseonika za sagorevanje - Oprema mora predstavljati potencijalni izvor palenja bilo da ga ima u sebi, kao varničenje ili neki usijani deo, bilo da površinski, kao vruća površina može predstavljati izvor palenja. • Ova direktiva obavezuje i da se sva oprema koja se namerava koristiti u zonama ugroženim od eksplozivnih smesa tako i obeleži.

Direktiva za opremu 94/9/EC • Prosti ručni alati kao: čekići, turpije, testere i sl. nisu pokriveni ATEX Direktivom. • Ovo iz razloga da oni mogu postati izvori palenja samo u kontaktu sa nekim drugim telom, delom uredjaja ili opreme (varničenje usled udaraca, zagrevanje trenjem usled testerisanja ili turpijanja) . • Uredjaji koji se aktiviraju ručno, a relativna kretanja izmedju pojedinih funkcionalnih delova su spora (ručno aktivirani ventili, pomeranja delova preko navoja i sl. ) • Relativna kretanja izmedju delova smatraju se toliko sporim, da se usled toga ne može stvoriti varnica ili dovoljno toplote, usled koje bi moglo doći do palenja eksplozivnih smesa.

Sistemi označavanja • ATEX Direktive su direktive Evropske zajednice i važe kao obavezne na teritoriji Evropske zajednice i zemalja koje su ih prihvatile. • Medjunarodna elektrotehnička Komisija (IEC), koja je zamišljena tako, da pokriva što više proizvodjača i zemalja u Svetu ima drugu šemu sertifikacije opreme.

Harmonizacija propisa • Vrši se harmonizacija propisa i standarda Evropske zajednice EN (CENELEC) i IEC • Oznake koje se zahtevaju na uredjajima po IEC-u se donekle razlikuju od oznaka ATEX-a, ali u biti se odnose na isto i obezbedjuju istu sigurnost.

0999 II 1 G G : Gas, pare, maglice D : Prašine Tip (vrsta) materije koja čini eksplozivnu atmosferu u Grupi II Kategorija uredjaja Grupa opreme M 1 : u radu M 2 : isključen 1 : Zone 0, 20 2 : Zone 1, 21 3 : Zone 2, 22 I : Rudarstvo II : ostalo Simbol eksplozivne sredine Oznaka notifikovanog tela odgovornog za nadzor Umesto znaka CE od 01. 04. 2016, EU

Dodatno označavanje električne opreme u protiveksplozionoj zaštiti Oznake električne opreme prema IEC 79 i SRPS IEC 60079 odn. JUS N. S 8. xxx Ex d II B T 3 Oznaka električne opreme prema EN (ATEX) EEx d II B T 3 od 2016. god. i Ex d II B T 3 Oznaka opreme prema novim Američkim normama (NEC 505) AEx d II B T 3 13

Tipične oznake na uredjajima Znak eksplozione zaštite -----Grupa uredjaja-------------Kategorija uredjaja----------Eksploziona atmosfera ------Gasovi, isparenja, maglice -------Eksploziona atmosfera prašine Eksploziona zaštita uredjaja -----Vrsta zaštite za gasove ------Grupa gasova -------------Temperaturna klasa ---------Nivo zaštite uredjaja (EPL) gas--Eksploziona zaštita uredjaja -----Vrsta zaštite prašine --------Grupa eksplozionih prašina -----Maks. temperatura površine ----Nivo zaštite uredjaja (EPL) praš. -1) Standardne oznake Alternativne oznake

Objašnjenje oznaka na pločici Ex uredjaja

Objašnjenje oznaka na pločici Ex uredjaja 1. Naziv proizvodjača 2. Adresa proizvodjača 3. Oznaka proizvoda 4. Godina proizvodnje i tehnički podaci (U, I, P) 5. „CE“ znak i broj notifikovag tela 6. Znak protiveksplozione zaštite „Ex“ 7. Grupa uredjaja ( I ili II ) 8. Kategorija uredjaja (M 1, M 2, 1, 2, 3) 9. Atmosfera ugrožena od smesa gasova „G“ ili prašina „D“ 11. Tip protiveksplozione zaštite 10. Usaglašenost sa harmonizovanim standardom „Ex“ 12. Temperaturna klasa uredjaja 13. Tip zaštite kod prašnjavih sredina 14. Metoda ispitivanja opreme u prašini (A ; B) 15. Stepen zaštite od prodiranja (IP) 16. Maks. Temperatura površine uredjaja 17 a. Dodatna oznaka komponente„u“ 17 b. Oznaka postojanja dodatnih uslova za bezbeno korišćenje „x“ 18. Temperatura sredine korišćenja (ukoliko je različita od standardne)

Značenje oznaka na pločicama protiveksplozione zaštite

Oznaka prema ATEX-u u praksi

Oznaka prema NEC 505 u praksi

Princip svojstvene bezbednosti - Ex i Barijera Snaga električnog kola P= I. U Ograničenjem I i U snaga se može držati strogo ograničena Struju ograničava otpornik R Napon ograničava zener dioda 20

Barijera - pridruženi uredjaj [Exi]

Podaci na uredjajim i barijerama svojstvene bezbednosti Uredjaji odn. barijere za ograničavanje energije u svojstveno bezbednim kolima imaju: Li - unutrašnju induktivnost samog uredjaja - barijere Ci - unutrašnju kapacitivnost samog uredjaja - barijere Svojstveno bezbedna kola imaju induktivnosti i kapacitivnosti odredjene elementima koji ih čine: Lo – induktivnost kola priključenog na barijeru Co – kapacitivnost kola priključenog na barijeru Bezbednost kola garantuje zbir ovih veličina Lo + Li odn. Co + Ci pa su ove veličine označene na barijerama Lo i Co mogu biti date kao granične za korišćenje barijere u sredinama sa raznim grupama gasova

Pridruženi uredjaj za obezbedjenje svojstvene bezbednosti Jednostavni ili svojstveno bezbedni uredjaji Zona opasnosti Pridruženi uredjaj [Ex i] Zona sigurnosti

Pridruženi uredjaj [Ex i] Bilo koji neštićeni uredjaj 24

Oznake na napojnoj jedinici za Ex i (pridruženi uredjaj) [ ] označava da je uredjaj „pridruženi“ koji se postavlja u zonu sigurnosti i pogodan za priključivanje uredjaja u zaštiti svojstvene bezbednosti „Ex ib“ Ukoliko nije naznačeno temperatura okoline za bezbedan rad je -20 o. C do +40 o. C v Temperaturna klasa (gasovi II) v Grupa gasova IIC v Oznaka primenjene Ex zaštite v Simbol protiveksplozione zaštite v Uskladjen sa Evropskim normama

Oznaka koja označava barijeru u nepropaljivom kućištu

Američke i Evropske oznake na istom uredjaju

Sistemi zaštite ne-električnih izvora palenja u zonama opasnosti EN 13463 - 1: 2000 Ne-električna oprema za eksplozivne atmosfere Deo 1 : Osnovna metodologija i zahtevi Predlozi za pojedinačne koncepte protiveksplozione zaštite ne -električnih uredjaja donela je radna grupa CEN TC/305 Ovi koncepti uključuju: kućišta sa ograničenim protokom nepropaljivost svojstvenu sigurnost konstrukcionu sigurnost (novo) kontrolisanje izvora palenja nadpritisak punjenje tečnošću fr d g c b p k ISO 80079 - 36/37: 2016 uvodi zajedničku oznaku Ex II h * T* za mere zaštite „c“ „b“ i „k“ 28

Označavanje Ex zaštite prema ATEX-u na ne-električnoj opremi

Oznaka na spojnici u praksi

Dodatno označavanje na električnoj opremi 31

Nivo zaštite uredjaja prema IEC -u (EPL) 32

Oznake na protiveksploziono zaštićenoj opremi Nove oznake uključuju i nivo zaštite opreme (EPL) Gasovi, isparenja i maglice Ex d Eksploziono zaštićeno Tehnika zaštite t Ex IIB Grupa gasova Grupa prašina IIIC T 4 Temperaturna klasa ili Maksimalna temperatura T 130°C Gb Maksimalna temperatura i dubina sloja prašine T 500185°C Prašine Slične se oznake stavljaju i na mehaničku opremu i uredjaje EPL G – Gas D – Prašina Da

Primer označavanja na tablici uredjaja prema IECEx Zahtevi za označavanje prema IECEx-u u odnosu na ATEX Ne zahteva se, nije Evropska oznaka Može se koristiti u zonama 1 i 2 Broj IECEx sertifikata b

Alternativno označavanje nivoa zaštite uredjaja Primeri alternativnog označavanja

Vrste eksplozione zaštite električne opreme u sredinama ugroženim gasovima, isparenjima i maglicama (Ex II)

Vrste eksplozione zaštite električne opreme u atmosferama ugroženim prašinama (Ex III)

Nivo potpunosti bezbednosti (Safety Integrity Level) (S I L) • Nivo kompletnosti bezbednosti (SIL) je statistički prikaz sistema u kojem je relativni nivo smanjenja rizika s obzirom na bezbednost bazirana na instrumentaciji (merenjima) za slučaj da se očekivani dogadjaj dogadja. • Nivo kompletnosti bezbednosti (SIL) izražava se brojevima od 1 (najniži) do 4 (najviši) koji se odnose na verovatnoće nastanka kvara u slučaju aktiviranja uredjaja. • SIL 1 verovatnoća kvara od 10 -1 do 10 -2 • SIL 2 verovatnoća kvara od 10 -2 do 10 -3 • SIL 3 verovatnoća kvara od 10 -3 do 10 -4 • SIL 4 verovatnoća kvara od 10 -4 do 10 -5

Nivo potpunosti bezbednosti (Safety Integrity Level) (S I L) • U najjednostavnijim slučajevima vrši se procena: – Koliki je rizik da se dogodi „neželjeni dogadjaj“? – Koji se nivo zaštite zahteva? – Da li u projektu sistema postoji zahtevani nivo zaštite? Tipični sistemi bezbednosti bazirani na instrumentaciji su: – Kontrola elektrostatičkih naelektrisanja – Detekcije gasova i požara – Sistemi za rasterećivanje od pritisaka kod eksplozija • Oznake SIL na protiveksploziono zaštićenim uredjajima sa samom primenjenom vrstom ili tipom zaštite nisu direktno povezane.

HVALA NA PAŽNJI