Inkluzija Prof dr Vesna Radoman FASPER INKLUZIJA ukljuivanje

Inkluzija Prof. dr Vesna Radoman FASPER

INKLUZIJA (uključivanje) Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini 20 v. i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio različit, treba da bude uključen i prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj na svoj način doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima društva. Ø Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez obzira na različitost Ø

Pokret za inkluziju Ø Ovaj pokret razvio se 70 -ih i 80 -ih godina 20 -og veka u zapadnom društvu od strane samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje su bile obrazovane (pravnici, profesori itd. ) kao i od strane organizacija i udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u pokret koji se bori za ljudska prava osoba sa ometenošću i drugih marginalizovanih društvenih grupa i njihovo uključivanje u različite tokove

Dometi ovog pokreta Pokrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN, UNICEF-a (rezolucije, deklaracije itd. ) SZO, kao i zakonodavne promene i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici mnogih država i vlada koje otpočinju sa novom inkluzivnom praksom. Ø Italija je pre 40 -tak godina prva zakonom ukinula specijalne škole i otpočela primenu isključivo inkluzivnog obrazovanja. Ø

Inkluzija kao naučna i stručna tema Ø Priključuju se i socijalne nauke ; socijalna i pedagoška psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija, rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim istraživanjima efekata inkluzivne prakse i razvojem teorije u ovoj oblasti ( npr. modeli ometenosti) Ø Danas inkluzija postaje jedna od vodećih tema u naukama o detetu, obrazovanju, pedagogiji

Inkluzija i inkluzivno obrazovanje u Srbiji Ø Postaju važna tema u Srbiji od 2000 g. kada su otpočele demokratske promene Ø Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku grupu 2002 g. koja pravi strateški plan za reformu našeg obrazovnog sistema i koja se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i reformu specijalnog školstva koje takođe treba da opstane ali u redukovanom vidu.

Inkluzivno društvo (socijalna inkluzija) Ø Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje članove nastojeći da onima koji imaju različite teškoće zbog kojih su isključeni iz mnogih oblasti društvenog života (ekskluzija), omogući, olakša, podpomogne njihovo uključivanje u glavne društvene tokove i gde god je to moguće , prvenstveno u redovno obrazovanje (inkluzivno obrazovanje)

Predpostavke na kojima počiva inkluzija Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, talente i teškoće. Ø Sistem treba da se podesi tako da se potencijali i talenti razviju, a teškoće prevazilaze Ø Društvena zajednica je odgovorna prema svim svojim članovima među kojima su i oni kojima je potrebna posebna i veća društvena podrška Ø

Društveno institucionalno i vaninstitucionalno delovanje u inkluzivnom smeru Ø Institucionalno delovanje se odvija kroz - Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba sa ometenošću - Propisano pružanje zdravstvenih usluga i komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi ovim osobama - Politiku njihovog zapošljavanja, - Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film, tv, kompjuteri, sport, verski život) koje obezbeđuje društvo i pojedinci - donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje propisa koji ih pozitivno diskriminišu

PRISTUPAČNOST SPORTU Ø Dečak sa telesnom invalidnošću učestvuje u sportskim aktivnostima (atletika) iz kojih je do skora populacija osoba sa telesnom invalidnošću bila isključena

INKLUZIJA U SPORTU

Inkluzija u kulturi (Srbija) Bitef teatar: predstava “Grad”

Nova pozorišna predstava Ø “Žak ili pokornost”(Jonesko) u kojoj glume osobe sa problemom mucanja , čime su se hrabro uključili (inkluzija) u kulturni život Beograda, učestvujući u dramskom radu koji je imao psihoterapijsko blagotvorno dejstvo Ø Igra se jednom mesečno u Dečjem kulturnom centru (Takovska ul. )

Ključne reči su : Ø Ravnopravnost Ø Informisanost Ø Ljudska prava Ø Participacija Ø Obrazovanje Ø Dostojanstvo ličnosti

Društveno i psihološko okruženje Ima ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog pojedinca, a posebno je važno za dete pa i odraslu osobu sa ometenošću. Ø Društveno i psihološko okruženje deteta (odrasle osobe) sa slušnim poremećajem ima izuzetnu važnost i značaj za razvoj stabilne i zrele ličnosti jer su tu smešteni važni instrumenti za podsticanje adekvatnog psihičkog razvoja, zadovoljstva sobom i sopstvenim životom Ø

Delovanje okruženja na psihološku klimu i psihički razvoj deteta sa oštećenim sluhom Ø Osim uticaja porodice kao najvažnijeg sredinskog faktora u psihičkom razvoju deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema i zdravstvenih službi kao i političkog sistema naročito socijalne politike i zakona koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u pogledu njegovog adekvatnog psihičkog razvoja

Pozitivan društveni odnos – inkluzivni etos Ø Potrebno je da svako društvo naročito ako se zalaže za demokratske vrednosti razvija odnos prihvatanja, tolerancije, pozitivnog i podstičućeg odnosa prema onima koji su različiti pa tako i prema OSOS. Ø Predrasude, negativni stavovi, odbacivanje mogu imati pogubno dejstvo na njihov psihički razvoj i psihičko funkcionisanje (dupla izolacija)

Participacija i dostojanstvo ličnosti Ø . . Andrea Boćeli čuveni italijanski tenor Ø Oboleo od glaukoma u 12 g. i ostao slep

Uključenost u kulturu i umetnost KRIS BURK Ø Američki glumac i zabavljač- osoba sa Daunovim sindromom

Frida Kalo – slavna slikarka Problem njene multiple ometenosti (kongenitalne malformacije, spina bifida, amputacija leve noge ) je u javnosti potpuno prepokriven njenom umetnošću i njenom ličnošću koja je u centru pažnje Ø Velika lična patnja, brojne operacije i bol i njena vezanost za krevet i laptop (Četiri postera dekonstrukcije kreveta) Ø

Socijalna inkluzija Ø Koncept društvenih promena koje će omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija) svih osoba koje su do tada bile isključene (ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog života, naročito iz važnih društvenih tokova, a to je pre svega obrazovanje i školovanje. Ø Smatra se da uvođenje promena treba započeti sa obrazovanjem

Inkluzivno obrazovanje Ono predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali onaj koji je od najveće važnosti, a podrazumeva podešavanje redovnog obrazovnog sistema specifičnim i posebnim potrebama učenika kako bi postao obuhvatan za svu decu , što podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju (npr. decu sa OS. ) Ø Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski, organizaciono, didaktički, arhitektonski kao i u pogledu inkluzivnog etosa Ø

Međunarodni dan podrške osobama sa smetnjama i poremećajima u razvoju Ø 03. decembar

Predrasude

Inkluzija I integracija ucenika SOS Ø , , ,

Inkluzija Gluvih Ø Ova kategorija ometenosti razlikuje se od drugih zbog ozbiljne komunikativne barijere i pruža priličan otpor inkluzivnom obrazovanju ali i nekim drugim vidovima integracije i inkluzije. Zajednica gluvih (subkultura) ponosna je na svoj znakovni jezik, zalaže se za specijalne škole za učenike ošteć. sluha, razvija sopstvene institucije kulture i sl.

Yetman (2002. ) Ø Povoljna slika o sebi I identitet u kulturi gluvih štite gluve od mentalnih bolesti. Ø Njegova studija je pokazala da su gluvi djaci koji su odrastali u zajednici i kulturi gluvih imali višu samoprocenu u nizu oblasti jer su kao reper za poređenje imali druge gluve za razliku od gluvih koji su sebe poredili sa čujućima i imali nižu samoprocenu