Informatika i raunalstvo strukovne kole 1 Osnove informatike

Informatika i računalstvo – strukovne škole 1. Osnove informatike Prevođenje na jezik računala

Informatika i računalstvo – strukovne škole Kodiranje 2 Postupak prevođenja brojeva, slova i znakova u oblik prikladan za računalo naziva se kodiranje. Kod suvremenih računala svi znakovi prevode se u binarne brojeve.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Binarni brojevi 3 Da bismo mogli komunicirati s bilo kojim računalom, mora postojati jedinstveni standard po kojem računalo naše brojke i slova pretvara u njemu razumljive binarne zapise.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Standardi 4 Tijekom godina razvijali su se i proširivali različiti standardi: EBCDIC, ASCII, ISO-14962, ISO/IEC 10646. Jedan od najstarijih i najraširenijih međunarodnih kodnih standarda je ASCII (American Standard Code for Information Interchange).

Informatika i računalstvo – strukovne škole ASCII 5 ASCII kod koristi zapis od 8 binarnih znamenki. Najveći broj koji se može prikazati pomoću 8 binarnih znamenki je 1111, što je dekadski 255. Najmanji broj sastoji se od 8 nula – 0000, što je dekadski 0.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Kombinacija od 8 bitova 6 Tako se pomoću 8 binarnih znamenki može prikazati ukupno 256 različitih znakova: • slova – velika i mala, • brojevi i • specijalni znakovi

Informatika i računalstvo – strukovne škole Tablice kodova 7 Postoje tablice u kojima je točno zapisano koji znak je prikazan kojim nizom nula i jedinica. Takve tablice zovemo tablice kodova.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Dio ASCII tablice kodova kod znak 000 (nul) 032 space 064 @ 096 ` 001 ☺ 033 ! 065 A 097 a 002 ☻ 034 " 066 B 098 b 003 ♥ 035 # 067 C 099 c 004 ♦ 036 $ 068 D 100 d 005 ♣ 037 % 069 E 101 e 006 ♠ 038 & 070 F 102 f 007 • 039 ' 071 G 103 g 008 ◘ 040 ( 072 H 104 h 009 (tab) 041 ) 073 I 105 i 042 * 074 J 106 j 044 , 076 L 108 l 010 012 8 ♀

Informatika i računalstvo – strukovne škole Unicode 9 Unicode standard predstavlja pokušaj stvaranja jedinstvenog standarda koji bi obuhvaćao znakove koji se pojavljuju u svim svjetskim jezicima. Unicode koristi kodni prikaz dužine 16 binarnih znamenaka te tako omogućava prikaz 216 tj. 65536 različitih znakova.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Dio Unicode tablice kodova 10

Informatika i računalstvo – strukovne škole Kodovi boja u HTML-u 11 Primjerice, boje se u HTML-u definiraju heksadekadskim vrijednostima. Boje na ekranu se definiraju s tri boje – crvenom, zelenom i plavom (RGB boje). Svaka od te tri boje je određenom količinom zastupljena u konačnoj boji prikazanoj na ekranu.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Heksadekadski kodovi boja 12 Za sve heksadekadske oznake boja u HTML-u koristi se 6 znamenaka. Prve dvije znamenke su udio crvene boje, druge dvije za zelenu, a posljednje dvije su za plavu boju.

Informatika i računalstvo – strukovne škole Dio tablice kodova boja 13 000033 000066 000099 0000 CC 0000 FF 003300 003333 003366 003399 0033 CC 0033 FF 006600 006633 006666 006699 0066 CC 0066 FF 009900 009933 009966 009999 0099 CC 0099 FF 00 CC 00 00 CC 33 00 CC 66 00 CC 99 00 CCCC 00 CCFF 990000 990033 990066 990099 9900 CC 9900 FF 993300 993333 993366 993399 9933 CC 9933 FF 996600 996633 996666 996699 9966 CC 9966 FF 999900 999933 999966 999999 CC 9999 FF 99 CC 00 99 CC 33 99 CC 66 99 CC 99 99 CCCC 99 CCFF FF 0000 FF 0033 FF 0066 FF 0099 FF 00 CC FF 00 FF FF 3300 FF 3333 FF 3366 FF 3399 FF 33 CC FF 33 FF FF 6600 FF 6633 FF 6666 FF 6699 FF 66 CC FF 66 FF FF 9900 FF 9933 FF 9966 FF 9999 FF 99 CC FF 99 FF FFCC 00 FFCC 33 FFCC 66 FFCC 99 FFCCCC FFCCFF FFFF 00 FFFF 33 FFFF 66 FFFF 99 FFFFCC FFFFFF