INFLACIJA Uticaj inflacije na kupovnu snagu novca Stabilne

INFLACIJA Uticaj inflacije na kupovnu snagu novca Stabilne cene Inflatorno okruženje Godišnja stopa inflacije 1% 2% 5% 10% 30% 1 godina kasnije 99 98 95. 2 90. 9 76. 9 Opšti rast cena roba, usluga 2 godina kasnije 98 i faktora 96. 1 proizvodnje. 90. 7 82. 6 3 godina kasnije 97. 1 94. 2 4 godina kasnije 96. 1 kupovne 92. 4 Smanjenje 86. 4 75. 1 82. 3 novca. 68. 3 snage 59. 2 45. 5 35 5 godina kasnije 95. 1 90. 6 78. 4 62. 1 26. 9 6 godina kasnije 94. 2 88. 8 74. 6 56. 4 20. 7 7 godina kasnije 93. 3 87. 1 71. 1 51. 3 15. 9 8 godina kasnije 92. 3 85. 3 67. 7 46. 7 12. 3 9 godina kasnije 91. 4 83. 7 64. 5 42. 4 9. 4 10 godina kasnije 90. 5 82 61. 4 38. 6 7. 3 1

• Indeks potrošačkih cena – Vrsta indeksa cena na malo – Mera promene cena potrošačkih dobara i usluga (gorivo, hrana i piće, odeća i obuća, transport. . . ) • Hrana i ostali proizvodi i usluge koji čine ličnu potrošnju domaćinstava – Pokazuje promene troškova života na osnovu kretanja cena korpe dobara i usluga koje konzumira tipično domaćinstvo – Struktura potrošačke korpe se vremenom menja zbog zamene skupljih dobara jeftinijim; promene kvaliteta se teško mogu uključiti u indeks; javljaju se novi proizvodi • Anketa o potošnji domaćinstava prikuplja podatke o prihodima, rashodima i osnovnim elementima lične potrošnje • U 15 većih gradova u Srbiji • Prosečna potrošačka korpa (III-VIII decila, 60% domaćinstava) i minimalna (I-III decila) potrošačka korpa 2

Računanje indeksa potrošačkih cena kom Sendviči 100 Sokovi 50 Energetska pića 10 Ulaznice 5 Trošak potrošačke korpe IPC God 1 God 2 God 3 100 110 95 80 70 110 150 170 160 300 340 400 17. 000 17. 900 18. 600 100 Pokazatelj je kupovne moći stanovništva 105. 3 109. 4 Struktura indeksa potrošačkih cena, Srbija 70, 000 60, 000 30% 50, 000 25% 40, 000 20% 30, 000 20, 000 15% 10, 000 10% 15 n. Ja 14 n. Ja 13 Ja n- 12 n. Ja 11 n. Ja 10 n. Ja n- 09 5% Ja Ja n- 08 0 Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom Prosečna potrošačka korpa Minimalna potrošačka korpa 0% Neprerađena Prerađena Industrijski Energija hrana proizvodi bez hrane i energije Usluge 3

Prosečna korpa u Srbiji, januar 2015 Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća 1% 3% 5% 1% 3% Stanovanje, voda, struja, gas i dr goriva Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje Zdravstvo 8% 4% 39% Transport 4% Komunikacije 20% 5% Rekreacija i kultura 7% Obrazovanje Restorani i hoteli Ostala dobra i usluge Minimalna korpa u Srbiji, januar 2015 2% 4% 1% 3% 0% Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća 4% Stanovanje, voda, struja, gas i dr goriva 6% 4% 46% Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje Zdravstvo Transport Komunikacije 19% 7% 4% Rekreacija i kultura Obrazovanje Restorani i hoteli Ostala dobra i usluge 4

Struktura potrošačke korpe u SAD 5

6

• Bazna inflacija -Indeks potrošačkih cena bez određenih stavki (hrana, gorivo, kamate, energija. . . ) koje karakteriše veća volatilnost cena. -Dugoročni trend inflacije, indikator buduće inflacije -Zavisi od kretanja ponude novca u odnosu na nivo proizvodnje, pod uticajem je monetarne politike -Ne posmatraju se efekti kratkotrajnih poremećaja i šokova ponude nezavisnih od ekonomske i monetarne politike Indikatori bazne inflacije IPC bez energije i neprerađene hrane IPC bez energije, hrane, alkohola i cigareta Regulisane cene Učešće 83, 3 70, 6 40, 6 21, 7 • Deflator BDP -Mera promene troškova (cena) dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji, koji se koriste za sve vidove finalne potrošnje BDP- vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji u određenom periodu -Prednost: Ne računa se na osnovu fiksne korpe dobara i usluga, uvažava promene u potrošnji i obrascima investiranja, obuhvatnija mera inflacije od IPC 7 Nedostatak: Pokazuje promene cena ali i strukture potrošnje (domaćinstava, privrede i vlade)

• Indeks proizvođačkih cena – Meri promene “cena na veliko” -hrane, metala, gasa i drugih dobara, cene usluga su isključene – Prate se cene finalnih dobara, međufazne proizvodnje i sirovina – Daje informacije kako će proizvođački troškovi uticati na cene na tržištima potrošnih dobara (prati se inflacija u svakom segmentu u lancu proizvodnje) – RZS prati: • indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda, za domaće tržište i izvoz • indeks cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva • prati se i prema grupama proizvoda • Harmonizovani indeks potrošačkih cena – Ponderisani prosek nacionalnih harmonizovanih indeksa članica EMU (ponderisani prosek određenih podindeksa) 8

Deflacija OPŠTI PAD CENA, VREDNOSTI, PLATA, TRAŽNJE – RAST VREDNOSTI NOVCA • Posledica smanjenja količine novca u opticaju, ponude kredita i potrošnje. • Najveće posledice u privredi izaziva deflacija izazvana prezaduženošću • Realna kamata raste- opterećenost dugovima je veća –Dužnici nastoje da smanje dugovno opterećenje- prodaja aktive i vraćanje kredita –Prodaja aktive smanjuje njenu cenu, panika investitora, nova prinudna prodaja aktive –Pad profita i zabrinutost zbog mogućih gubitaka – pad proizvodnje, zaposlenosti, trgovine, nesolventnost –Pesimizam i nepoverenje- tezauracija novca i usporavanje BON • Potraživanja banaka postaju nenaplativa, smanjuju se krediti i agregatna tražnja, pada poverenje u finansijske institucije Deflacija Potrošnja Minski 2 Gubici Cene aktive Monetarna kontrakcija Fišer Smanjenje kredita Minski 1 Zaduženost Nemogućnost izmirenja obaveza Prinudna prodaja Otplata dugova Bernanke Bankarski sektor 9

Troškovi inflacije Realni sektor Finansijski sistem • Smanjenje kupovne moći • • Zamagljuje relativne cene Unosi nesigurnost u ugovore jer je visoku inflaciju nemoguće kontrolisati (I, C) • Pogrešna alokacija resursa • • Računovodstveni problemi Mogući gubici za banke (ukoliko je negativan bilansni gep a kamate rastu) • Poreske distorzije • Veća oscilacija deviznog kursa • Redistribucija bogatstva • Teže je oceniti profitabilnost projekta • Međunarodna trgovina • Otežana procena kreditnog rizika • ”Troškovi kože za cipele” • Inflatorna očekivanja • “Meni troškovi” • Asimetrične informacije • Špekulativna ulaganja • Dodatno zaduživanje • Skraćuju se rokovi plasmana 10

Koristi od cenovne stabilnosti • Smanjuje nesigurnosti oko budućih cena, veća transparentnost relativnih cena • Smanjuje inflatornu premiju kao deo kamatne stope (ir=in-π) • Smanjuje nepotrebne hedžing aktivnosti • Smanjuje efekte distorzije na poreze i socijalna davanja • Povećava benefite držanja gotovine • Sprečava arbitrarnu distribuciju bogatstva i prihoda i time čuva socijalni mir i političku stabilnost • Doprinosi finansijskoj stabilnosti • Povećanje životnog standarda i zaposlenosti, viši i stabilni nivo ekonomske aktivnosti 11

• Stabilnost cena (monetarna stabilnost) je osnovni, primarni cilj centralnih banaka Niska, stabilna i predvidiva stopa inflacije • Veliki broj centralnih banaka koristi strategiju targetiranja inflacije • Inflatorno targetiranje obuhvata sledeće elemente: – cenovna stabilnost kao primarni, dugoročni cilj monetarne politike je institucionalna obaveza centralne banke; – javno objavljivanje numeričke vrednosti za inflaciju u određenom periodu (uglavnom u srednjem roku); – odluke o monetarnoj politici se donose na osnovu informacija o različitim varijablama; – tolerisanje promašaja targeta, teži se postepenoj konvergenciji ka ciljnoj inflaciji – visok nivo transparentnosti monetarne politike- kroz intenzivnu komunikaciju sa javnošću i tržištem o planovima i ciljevima monetarne politike; – visok nivo odgovornosti centralne banke za postizanje inflatornih ciljeva. 12

Targetiranje inflacije kao monetarna strategija NBS • – – • • 1. 1. 2009 NBS je formalno prešla na targetiranje inflacije Ciljana stopa inflacije je jedina numerička smernica za MP NBS nastoji da inflaciju održi u okviru ciljanog raspona NBS podržava ekonomsku politiku Vlade, ako time ne remeti monetarnu i finansijsku stabilnost Ključni instrument MP i glavna referentna stopa je kamatna stopa na nedeljne repo operacije • Odluke o promenama referentne kamate donosi Izvršni odbor na osnovu analiza i prognoza makroekonomskih i inflatornih kretanja NBS odgovara za ukupnu inflaciju merenu indeksom potrošačkih cena (za cene proizvoda koje se formiraju na tržištu, za regulisane cene odgovara Vlada) Izveštaj o inflaciji Analiza situacije u privredi na osnovu koje IO donosi svoje odluke (makroekonomska kretanja, sadašnja i očekivana inflacija, ocena MP u prethodnom periodu) Veća transparentnost MP, bolja komunikacija sa javnošću 13

Inflacija u Srbiji Cilj za inflaciju u 2014 (4± 1, 5%) nije dostignut Glavni razlozi: • Nizak rast regulisanih cena • Niske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda • Značajan pad svetske cene nafte, pad uvoznih cena • Niska agregatna tražnja Kretanje inflacije u 2015. • Sredinom godine povratak u granice cilja Inflatorno će delovati: • Korekcije regulisanih cena oko 7% (struja) • Efekti dosadašnje depresijacije (IV 2014)-rast cena neprehrambenih proizvoda (apsorbuje marža? ) • rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda Dezinflatorno će delovati • Niska agregatna tražnja • Mere fiskalnog prilagođavanja (pad tražnje i kreditne aktivnosti) • Niska inflacija u međunarodnom okruženju Glavni rizici • Delovanje faktora iz međunarodnog okruženja na kretanje kapitala i premiju rizika Srbije (razvoj geopolitičke situacije-Ukrajina, brzina oporavka EMU, efekata različitih MP FED-a i ECB na fin. trž ) 14 • Kretanje cena primarnih proizvoda na svetskom i domaćem tržišta i uticaj na ostale cene • Rizici od fiskalne politike su manji, nenajavljena promena regulisanih cena

14. 0 5 -1 2007 -03 2007 -05 2007 -07 2007 -09 2007 -11 2008 -03 2008 -05 2008 -07 2008 -09 2008 -11 2009 -03 2009 -05 2009 -07 2009 -09 2009 -11 2010 -03 2010 -05 2010 -07 2010 -09 2010 -11 2011 -03 2011 -05 2011 -07 2011 -09 2011 -11 2012 -03 2012 -05 2012 -07 2012 -09 2012 -11 2013 -03 2013 -05 2013 -07 2013 -09 2013 -11 2014 -03 2014 -05 2014 -07 2014 -09 2014 -11 2015 -01 0. 0 2007 -01 2007 -04 2007 -07 2007 -10 2008 -01 2008 -04 2008 -07 2008 -10 2009 -01 2009 -04 2009 -07 2009 -10 2010 -01 2010 -04 2010 -07 2010 -10 2011 -01 2011 -04 2011 -07 2011 -10 2012 -01 2012 -04 2012 -07 2012 -10 2013 -01 2013 -04 2013 -07 2013 -10 2014 -01 2014 -04 2014 -07 2014 -10 2015 -01 16. 0 IPC Srbija 12. 0 10. 0 % 8. 0 6. 0 4. 0 2. 0 HIPC EMU 4 3 %2 1 0 15

Teorije inflacije 1. Teorije inflacije tražnje (monetarna i dohodna) 2. Teorija inflacije troškova 3. Strukturna teorija inflacije 16

Kvantitativna teorija inflacije • Teorija XIX i početka XX veka ne bavi se inflacijom, već problemom “stalne ravnoteže” (strukturni odnosi, ne opšti rast cena) • Inflacija – posledica prevelike količine novca u opticaju višak AD u odnosu na AS rast cena koji ih uravnotežuje omogućavajući realizaciju celog društvenog proizvoda • Fišerova f-la: • Novčana tražnja efektivna i platežno sposobna tražnja efektivna novčana tražnja vrši pritisak na robne fondove • Uzroci prevelike novčane mase: – Zaduživanje države kod CB za pokriće deficita – Zaduživanje za investicije kod CB – Zaduživanje privrede za obrtna sredstva – Prekomerna zaduženost stanovništva – Naglo deblokiranje blokiranih delova monetarnog volumena (tezaurisani novac) MV=PT 2 MV=2 PT (V-const, T-mala elastičnost proizvodnje) ravnoteža se uspostavlja na višem nivou cena 17

Stopa inflacije i monetarnog rasta 18

Neokvantitativna teorija inflacije • Posledica rasta novčane mase iznad stope rasta nacionalnog dohotka • Kapitalistička privreda je stabilna, kriza- egzogeni poremećaj, inflacija- isključivo monetarni fenomen • Promena količine novca kroz porast likvidnosti deluje na kamatne stope promene izdataka privrednih subjekata porast tražnje i cena direktno ili indirektno (preko promene proizvodnje i zaposlenosti) • ODGOVORNOST CB: Monetarne vlasti direktno kontrolišu promene novčane mase stopa rasta cena direktno zavisi od monetarne politike (ekspanzije) 19

Kejnzijanska teorija inflacije • • • Inflacija- posledica razvoja kapitalističke privrede a ne novčanog opticaja uzrok porasta cena je i na strani ponude. Kapitalistička privreda nije stabilna, postoji asimetrija u reagovanju proizvodnje i cena prema agregatnoj tražnji. Pad AD- smanjuje zaposlenost, zbog neelastičnosti nadnica nadole manjim delom se smanjuju cene Cene su determinisane troškovima reprodukcije, a oni troškovima rada. Troškovi proizvodnje formiraju se nezavisno od agregatne tražnje. • Brži porast dohotka od produktivnosti rada inflatorni impuls koji preko porasta troškova inputa dovodi do porasta cena • Glavni efekat porasta količine novca je na ekspanziju privredne aktivnosti i zaposlenosti! • Inflacija- zbog porasta agregatne tražnje koja se ne može realizovati kroz porast proizvodnje na bazi raspoloživih faktora • Retko- privreda se nalazi ispod nivoa pune zaposlenosti 20

Teorija inflacije troškova • • • Inflacija → i u uslovima nedovoljne AD, zaposlenosti i restriktivne monetarne politike Uzrok → promena jedinice troškova → cene Faktori: – – Porast plata iznad produktivnosti rada Monopolsko formiranje cena → izaziva rast troškova u drugim granama Troškovi uvoza neelastičnih proizvoda → ugrađuju u sve cene Porast profita kroz porast cena rast nominalnog društvenog proizvoda rast novčane mase – Neelastična tražnja visokoproduktivnih grana • Monetarna politika: a) restriktivna pad proizvodnje, zaposlenosti, neiskorišćenost kapaciteta b) da podržava takvo stanje nije efikasna u borbi protiv inflacije troškova izaziva recesiju 21

Teorija strukturne inflacije • Mešoviti tip: inflacija tražnje i inflacija troškova • Inflacija se može javiti i pri ravnoteži AS i AD, dohotka i troškova. • Uzroci: – Promena ponude i tražnje po sektorima – Tehnički progres: • Uska grla u proizvodnji (sirovinska baza i repromaterijal) • Rast dohotka u propulzivnim granama • Ekspanzija kredita – Odnos fiksnih i promenjivih dohodaka • Problem- identifikacija uzroka inflacije – Inflacija tražnje: višak tražnje → cene → troškovi – Inflacija troškova: troškovi → cene 22

MEHANIZAM TRANSMISIJE INFLACIJE • Proces autonomnog i samoreprodukujućeg širenja inflacije • Cilj istraživanja: – Utvrditi sve prenosne karike inflacije – Mehanizme prenošenja pod delovanjem različitih dominantnih uzroka – Brzinu prenošenja i prerastanja iz blage u hiperinflaciju – Mogućnost otklanjanja osnovnih faktora – Mogućnosti mera antiinflatorne politike • I se javlja monetarna inflacija (inflacija tražnje). Porast proizvodnje i uvoza su nedovoljni → rast cena uravnotežuje ponudu i tražnju privremena ravnoteža → proces usklađivanja strukture cena – proces usklađivanja cena na robnim tržištima (radi održanja i popravljanja pozicije u primarnoj raspodeli) – proces prilagođavanja u strukturi cena robe i cena novca (materijalni troškovi, amortizacija, dohoci, državni zahvati, 23 akumulacija, kamata)

• Monetarna inflacija → inflacija troškova • Prvo: cene → cene Sada: cene → plate cene → kamata cene → devizni kurs • Plate ne zavise od produktivnosti rada – stižu troškove života → širi se inflacija troškova – ne reaguju isto sve grane – različit položaj nosioca fiksnih i promenjivih dohodaka disproporcije u kretanju plata i cena redistributivno delovanje strukturna inflacija • Nominalne kamate rastu da bi se očuvale realne • Depresijacija kursa domaće valute zavisno od razlike u visini domaćih i svetskih cena 24

Rast tražnje i potrošnje Zalihe, proizvodnja Troškovi Tražnja za faktorima Cene proizvoda Cene faktora Očekivanja rasta cena Višak agregatne tražnje → zalihe, rast proizvodnje → rast tražnje za resursima → rastu cene resursa i troškovi proizvodnje → rast cena proizvoda → rast troškova života Monetarna inflacija → troškovnu → samoreprodukovanje inflacije → indeksacija i akceleracija inflacije → simultano delovanje velikog broja faktora → strukturna inflacija Smanjenje novčane mase, investicija i budžetske potrošnje ne obara inflaciju; Pogađa privredu, pogoršava poslovnu klimu, gubici i smanjenje akumulacije 25