Industrijska revolucija Velike sile Velike sile su Velika

Industrijska revolucija Velike sile

Velike sile su: Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka, SAD, Rusija, Japan Velika Britanija & Francuska Italija & Nemačka Rusija Sjedinjenje Američke Države Ratni sukobi

Sukovi oko kolonija i stvaranje blokova Početkom 20. veka, kolonijalno pitanje postaje glavno svetsko pitanje. Sile koje su imale kolonije, imale su mogućnost za brz ekonomski razvoj. Sile koje su kasno nastale (Italija, Nemačka) nemaju kolonije, i to im smeta. Zemlje koje ne poseduju kolonije se udružuju. 1879. Nemačka i Austrougarska, a tri godine kasnije se priključuje i Italija i obrazuje se „Blok centralnih sila“ , jak blok stvoren sa ciljem da iznudi novu podelu sveta, pre svega novu podelu kolonija. Svima su bile jasne namere tog bloka, i odlučuju da prave svoj savez, kako bi se zaštitile. I 1907. završeno je stvaranje „Atante“ , bloka Velike britanije, Francuske i Rusije. Atanta što znači trojni savez. Blok oformljen radi zadržavanja starog poretka, stare podele sveta. Status kvo. Stvaranje ova dva bloka bilo je opasno po svetski mir. Početkom dvadesetog veka nastaje opasna situacija po svet. Nastaje dosta kriza, ali rat je izbegnut, sve do 1914. tj do „Prvog svetskog rata“. Tri najveće krize: 1905. i 1906. prva i druga Marokanska kriza, sukob Nemačke i Francuske, oko dominacije u Maroku. Dalje

Sukovi oko kolonija i stvaranje blokova Aneksiona kriza 1908, vezana za dogadjaje u B i H. Do 15. veka B i H je jedna posebna država, najviše vezana za Srbiju. Pokorena od Turaka u 15. veku. U 15. veku Turska dramatično slabi, a balkanske zemlje se oslobadjaju. Sve zemlje se oslobadjaju, a u Bosni, Srbi stalno dižu ustanke protiv Turaka. Muslimani se ne bune protiv Turaka. 1875. Srbi dižu ustanak u Hercegovini koj se širi i na Bosnu. Ponovo je pokrenuto „istočno pitanje“. 1876. otpočinje rat Srbije i Crne Gore protiv Turske. 1877. Rusija koristi krizu da reši istočno pitanje kako bi njoj odgovaralo i otpočinje rat protiv turaka. Ratuje uspešno, dolazi skoro do Istambula. Nemačkoj i Austrougarskoj ne odgovara uspeh Rusije na balkanu, jer planiraju i sami da zauzmu Balkan zbog prodora na bliski istok. Vrše pritisak na rusiju da izadje iz rata. Nazad Dalje

Sukovi oko kolonija i stvaranje blokova 1898. čuveni Berlinski kongres, želja za rešenje istočnog pitanja kako bi svi bili zadovoljni. Učestvovali predstavnici Francuske, Nemačke, Austrougarske, Velike Britanije, Rusije i Turske. Na ovom kongresu priznate su Srbija i Crna Gora i ulaze u red samo 25. samostalnih država tada. Austrougarskoj je dozvoljeno da izvrši okupaciju B i H je idalje pod formalnom upravom Turske, vojna upravu ima Austrougarska. Sam prvi svetski rat izbija zbog nerešenih pitanja oko B i H. Na tridesetogodišnjicu Berlinskog kongresa, 1908. godine Austrougarska je uradila nešto za šta nema prava. Proglasila je aneksiju B i H. Ovo je izazvalo pobunu Atante. Srbija je takodje negodovala. Britanija i Francuska se povlače, nisu imale interese da ratuju zbog B i H, usamljena Rusija se takodje povlači, i Srbija je morala da prihvati aneksiju. Šest godina kasnije atentat na Franca Ferdinanda, izvršio ga je Gavrilo Princip. Okrivljena je Srbija za atentat i Austrougarska kreće u rat sa Srbijom. Atanta se ne slaže sa tim, nastaju nemiri u evropi i počinje prvi svetski rat. Nazad

Sjedinjenje Američke Države Nastale krajem 18. Veka, oslobodjena od Britanske kolonijalne vlasti, u ratu za nezavisnost, pod vodjstvom Džordža Vašingtona, pobedio britance i napravio svoju državu. Od početka do sada je federacija. Doživljavaju veliki ekonomski razvoj tokom 19. Veka, idnustrijski razvoj zahvata severne delove, jug je živeo od poljoprivrede. Na velikim južnjačkim posedima radili su crni robovi. Iako su bili kapitalistički organizovani, zadržali su robovlasničke odnose, na rasnoj osnovi. Najznačajniji dogadjaj, gradjanski rat, severa i juga, traje od 1861 – 1865, veliki broj žrtava, obogaljeni, stradala je privreda. Može se još zvati i rat izmedju Unije(sever) i konfederacije(jug). Zastava severa je današnja, a juga andrijin krst sa trinaest zvezdica. Ovo je bio sukob dve elite. Jedna je sever, krupna buržoazija, bankari, industrija, a druga je jug, bogati zemljoposednici i robovlasnici. Došlo je do borbe za vlast. Na severu tokom 19. Veka jedna po jedna država ukida ropstvo. Na seljačkim gazdinstvima robovi opstaju i donose ogromnu zaradu tako da nema ukidanja. Povod za rat bio je biranje Abrahama Linkolna za predsednika SAD. On lično je biio protiv ropstva. I generalno je bio naklonjen severu. Jugu to nije odgovaralo, ali nisu mogli to da spreče zbog manjka stanovništva. Jug ne želi da se podvrgne Linkolnu, a ne mogu da ga spreče. Ostaje samo da se ocepe, i počinju jedna po jedna fa se ocepljuju. I tako odvojene medjusobno udružuju u konfederaciju. Linkoln i sever, ne dozvoljavaju stvaranje konfederacije i žele da vrate jug, tu dolazi do sukoba i gradjanskog rata. Sever je imao prednost. Razvijena industrija, vojna industrija. Začudo južnjaci zbog veće motivacije prve tri godine pobedjuju. 1863. Dobrovoljci od države dobijaju komad zemlje. Sever pobedjuje i jug kapitulira. Očuvan je teritorijalni integritet, Linkoln je pobedio, ali je izvršen atentat dva, tri meseca kasnije. Tajna organizacija Kju Kluks Klan, niče na jugu pošto nisu mogli otvoreno da se suprotstave. Oni nastavljaju borbu protiv crnaca ali više protiv severa. Nazad

Rusija je bila i ostala najveća zemlja po teritoriji. Evroazijska zemlja, prostire se na dva kontinenta, većim delom u Aziji, u 19. Veku na tri kontinenta, ali su Aljasku prodali za 3. 000$. Najduže je čuvala feudalni poredak, sve do 1917. Feudalci, glavni, upravljaju državom. Bilo je promena, nije srednjovekovni feudalizam. Polovinom 19. Veka ukinuti su kmetovski odnosi, seljaci postaju slobodni ljudi. Rusija je bila monarhija, carevina. Car iz porodice Romanov. U 19. Veku dolazi do odredjenog razvoja kapitalističke privrede. Industrija, banke. . . Stvara se mala ruska buržoazija, koja postepeno jača i uništava feudalizam. Nazad

Italija i Nemačka One ne postoje do 1870. Kao samostalne države. Nisu ostvarile nacionalno ujedinjenje. Današnji prostor Italije bio je podeljen na četiri dela: 1. Kraljevina dve Sicilije ili Napoljska kraljevina. Vlada francuska porodica Burboni. 2. Sa sedištem u Rimu, Papska država 3. Lombardija i Venecija pod Austrijskom vlašću 4. Sardinijska kraljevina (pijemont) oni su ujedinili Italiju. Dve kljućne ličnosti ujedinjenja, Sardinijski kralj Vitorio Emanuel i Garibaldi. 1866. Pijemont oslobadja Lombardiju i Veneciju od Austrijanaca. 1870. Garibaldijeve trupe prodiru u Rim, uništavaju papsku državu i tada je Italija prvi put jedinstvena, nastaje Kraljevina Italija. Prvi kralj je Vitorio Emanulel I. Kada je umro sahranjen je u Partenonu. Nemača je bila podeljena na desetine malih država. Izdvojila se Pruska, iz svih tih malih država. Pruska je bila jaka država u Evropi u to doba. Uujedinjenju Nemačke Pruska ima glavnu ulogu, njen vladar kralj Viljem, kancelar Bizmark je smislio i sproveo tj. Ostvario ujedinjenje. Rekli su da se ujedinjenje mora ostvariti, „gvoždjem i krvlju“, planirali su da ostvare najmoćniju državu. Imali su dva neprijatelja tj protivnika, Austriju i Francusku i morali su da ih poraze. 1866. Austrijsko – Pruski rat. Rat je završen pobedom pruske. Austrija slabi, a Francuska, ključni protivnik, potučena je u Francusko – Pruskom ratu 1870. Potučeni su za 2 meseca. Zaključen mir u Januaru 1970. U Versaju, Francuzi su morali da prihvate ponižavajući mir, velika ratna odšteta, ustupili su Nemačkoj Alzas Loren (strazbur). Tad je stvoreno veliko nemačko carstvo. Drugi rajh – ovaj period. Prvi vladar je kralj Viljem. Nemačka i Italija su se ujedinile i postale jake, ali nemaju kolonije. To ih vodi u rat sa Velikom Britanijom i Francuskom Nazad

Velika Britanija i Francuska Ove dve zemlje veoma su slične, povezuje ih činjenica da su dve vodeće zapadno evropske dežave. Razdvaja ih samo uzak kanal, Lamanš. Vodeće dve kolonijalne sile, pre svega Velika Britanija. Britansko kolonijalno carstvo iznosilo je oko 30. 000 km 2 na vrhuncu moći. Britanske kolonije nalazile su se u Africi, Severnoj Americi. Indija, cela Australija i Novi Zeland bile su Britanske kolonije. Francuska takodje ima kolonije, severna Afrika, sem Egipta, južna Azija. U 19. Veku obe države doživljavaju veliki i brz ekonomski razvoj. Jeftina radna snaga i sirovine iz kolonija, kao i veliko dodatno tržište. Obe imaju parlamentarni državni sistem, ali ipak postoji razlika, Britanija je monarhija, a Francuska republika. Nazad

Industrijska revolucija 1836 -1913. Ideologije I društveni pokreti Nazad Pronalazači i pronalasci Naučnici i otrkića

Ideologije i društveni pokreti Liberalizam Konzervativizam Klerikalizam Socijalizam Komunizam Nacionalizam Napredak industrije u 19. veku doveo je do korenitih promena u društvima razvijenih zemalja. Stanovništvo gradova se naglo uvećavalo. Rastao je broj industrijskih radnika – proletera, koji se češće organizuju da bi se borili za svoja prava. Ova borba dovela je do formulisanja novih ideja o uređenju društva. Šovinizam Nazad

Socijalizam i Komunizam Socijalizam i Komuniza su učenja koja se zalažu za popravljanje položaja nižih slojeva, pre svega radnika – radničke klase. Ova učenja su nastala u 19. veku u Zapadnoj Evropi gde je industrija bila najrazvijenija i gde je bilo najviše radnika Nazad

Nacionalizam nastaje u 19. veku, posle Francuske gradjanske revolucije. Nacija je zajednica koja ima zajednički jezik, kulturu i istoriju. Tokom 19. veka evropske nacije teže da ojačaju svoje države, a kod onih koje nemaju svoju državu javljaju se pokreti za ujedinjenje i oslobodjenje. Nazad

Šovinizam je nacionalna netrpeljivost, isključivost i mržnja prema drugim nacijama. Nazad

Liberalizam je ideologija koja je na prvo mesto stavljala lične slobode i prava pojedinaca i vladavinu prava (zakona). Na ekonomskom planu zalaže se za sigurnost privatne svojine, slobodu tržišta i nemešanje države u privredu. Otuda se ova idologija smatra ideologijom građanstva buržoazije), koja omogućava razvoj kapitalistićke privrede. Nazad

Konzervativizam Njegova osnovna obeležja su protivljenje promenama i nastojanje da se očuva strogi red u društvu. Traži se poštovanje vlasti, crkve i tradicionalnog morala. Konzervativci su se protivili uvođenju opšteg prava glasa i mešanju nižih sloveja društva u politiku. Nazad

Klerikalizam Jedan od oblika Konzervativizma je klerikalizam, tj. Zalaganje za veliku ulogu crkve i sveštenstva u upravljanju društvom. Nazad

Pronalazači i pronalasci Pronalazač Pronalazak 1 Verner Simens Dinamo-mašina 2 Edison Sijalica 3 Nikola Tesla Elektromotor 4 Aleksandar Bel Telefon 5 Markoni, Tesla & Popov Radio 6 Mihajlo Pupinovi kalemovi Nazad

Naučnici i otkrića Naučnik Nauka Otkriće 1 Dmitrij Mendeljev Hemija Periodni Sistem Elemenata 2 Kirhof i Buzen Fizika Spektralne analize 3 Luj Paster Medicina Vakcina protiv besnila 4 Robert Koh Medicina Bacil tuberkuloze 5 Vilhelm Rendgen Fizika X-zraci 6 Čarls Darvin Biologija Teorija evolucije 7 Škot Maksvel Fizika Elektromagnetna prirodna svetlost 8 Kaluzijus i Kelvin Fizika Beza izmedju toplote i svetlosti Nazad